Izvor: RTS, 27.Avg.2011, 16:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpska baština u Unesko
Manastiri na Kosovu, od kojih su neki na listi svetske kulturne baštine, već dve godine predstavljaju političko pitanje, jer Priština nastoji da ih preimenuje u "kosovske". Za listu svetske kulturne baštine Srbije prijavila još pet kulturnih celina.
Srpski manastiri na Kosovu i Metohiji, od kojih se neki nalaze na listi svetske kulturne baštine, već dve godine predstavljaju političko pitanje, jer Priština, uz podršku pojedinih uticajnih država Zapada nastoji da ih >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << preimenuje u "kosovske".
Na sednici Komiteta Uneska za svetsku kulturnu baštinu, krajem juna ove godine, u Parizu, pokušano je preimenovanje Pećke patrijaršije, Visokih Dečana, Gračanice i Bogorodice Ljeviške u "kosovske kulturne spomenike".
Ministar inostranih poslova Srbije, Vuk Jeremić tim povodom rekao je da se to nije dogodilo, ali i da je i u Parizu "vođen pravi diplomatski rat u vezi sa tim pitanjem".
Države koje su ovom prilikom podržale Srbiju, kako bi se izbeglo falsifikovanje istorije i kulture, bile su: Rusija, Kina, Brazil, Južna Afrika, Nigerija, Mali, Egipat, Kambodža i Meksiko.
Komitet Uneska je za naredno zasedanje odložio raspravu o Nacrtu odluke o stanju konzervacije "Srednjovekovnih spomenika na Kosovu (Srbija)", koja je usvojena 2008. u Kvebeku.
Srbija je podnela zvaničan zahtev za članstvo u tom komitetu kako bi imala veći uvid u rad tog tela UN.
Više spomeničkih celina iz Srbije nalazi se na spisku svetske kulturne baštine Uneska, a među njima su Stari Ras sa Sopoćanima, Studenica, srednjovekovni srpski manastiri na Kosovu i Metohiji Dečani, Gračanica, Pećka patrijaršija, Bogorodica Ljeviška i Gamzigrad kod Zaječara.
Spomenički kompleks Stari Ras, koji uključuje i manastire Sopoćani i Đurđevi stupovi, kao i crkvu svetih apostola Petra i Pavla kod Novog Pazara, najstariji aktivan hram u Srbiji, nalazi se na listi svetske baštine Uneska od 1979. godine.
Na listu je 1986. godine stavljen manastir Studenica, a od 2004. na njoj se nalazi i manastir Visoki Dečani. Dve godine potom na listu Uneska uvršteni su manastiri Gračanica, Pećka patrijaršija i crkva Bogorodica Ljeviška, svi sa Kosmeta.
Godine 2007. lokalitet Gamzigrad-Romulijana-Galerijeva palata, smešten nedaleko od Zaječara, takođe je stavljen na listu Uneska.
Srbija je za listu svetske kulturne baštine zvanično prijavila još pet kulturnih celina, Caričin grad, manastir Manasiju, gradove-tvrđave na Dunavu Bač i Smederevo, i Rajačke pivnice kod Negotina.
U okviru Unesko programa "Pamćenje sveta", u Svetski registar kulturne dokumentacione baštine iz Srbije su upisani Arhiv Nikole Tesle (2003), a potom i Miroslavljevo jevanđelje (2005).
U toku su radovi na obnovi dva objekta predložena Unesku, tvrđave u Smederevu, jedne od najvećih srednjovekovnih tvrđava Evrope, i Baču, najstarijem i najbolje očuvanom srednjovekovnom fortifikacionom kompleksu na teritoriji Vojvodine.
Lista zaštićenih prirodnih dobara Srbije na kojoj je još oko 150 nepokretnih dobara od izuzetnog značaja, uključuje pet nacionalnih parkova, deset parkova prirode, 14 predela izuzetnih odlika, 72 prirodna i specijalna prirodna rezervata.
Srbija je podržala i nominaciju za listu svetske baštine 30 nekropola stećaka od kojih se većina nalazi u BiH, a pojedine u Hrvatskoj, Crnoj Gori i Srbiji.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
