Izvor: Vesti-online.com, 21.Okt.2013, 12:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sreća božura

Čekajući taj 3. novembar na severu Kosova, borim se sa tugom. A znam da je tuga neko povlačenje pred udarcem realnosti. Tuga je dalja svojta defetizma; drška od noža bez sečiva. I znam da ovima tugovanje Srbije, povlačenjem u sebe, rezignacija pa i otvoreno prokletstvo ne znače signal za opomenu. Njima treba nešto jače. I bojim se da to sledi.

Dejan Lukić  

U šta se ovo izvrgnu? Nekada davno kada smo "sazrevali u glavu", počeli smo polako da skidamo >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << pionirske marame i da rastemo uz američke filmove dok smo, istovremeno, čitali Gorkog i Majakovskog, Drajzera i Ficdžeralda; Rakića, Dučića, Šantića, Disa i Popu.

 

I slušali smo kao opčinjeni "Glas Amerike", ali istovremeno recitovali kako će iznad "srpske reke" Vardara "sinuti sloboda mila; i ja ću stajati vedar gde sada pogružen stojim; a nas će orao beli širok razvit' krila; nad dubinama tvojim"...

U šta se ovo izvrgnu?

Naši pionirski rukovodioci danas nisu crveni - požuteli. I tako žuti šene u briselskom antišambru. Kad nisu tamo, sede u vrhovima naših vladajućih partija. Duše im u Evropskoj komisiji, telo u Ohaju, glava im u evro-atlantskom binulu...

I dok smo mi gledali sa ushićenjem u Čerčila, De Gola, Remarka, ali slušajući na drugo uho kako sa Istoka tutnje prema Berlinu tenkovi Žukova, Tolbuhina, Timošenka i Rokosovskog, ovi što sada šene pred imperijalnom Evropom kao pećinski čovek pred vatrom i gromom, gnušali su se one uzvišene Evrope.

Kada su njihovi idejni očevi i stričevi, mame i strine svakog maja nosili u rukama bronzani fals zvani "štafeta", mi smo okretali glavu prema Zapadu. Oni su mrzeli Zapad kada ga je trebalo voleti, a vole ga sada kada je zaslužio da ga mrzimo. Mi smo voleli Zapad koji se iskrcao u Normandiju, oni su obožavali svoj faus.

I gde se danas obožavaoci sletskih vežbi, crvenih marama, logorskih vatri? Zaćorili se u hermafrodita od nekadašnjeg zapada - imperijalnog monstruma koji nam ispostavlja tako visoku cenu za naš pogrešan san.

Danas Ivica, Aco i Tomislav vole ovog svog hermafrodita više nego što smo mi voleli onaj naš zapad. Do te mere da ga vole tako što im ovog 3. novembra poklanjaju našu kosovsku tapiju i seku božure naših pradedova i vole imperijalnu Evropu više nego što smo mi voleli Evropu Voltera i Tomasa Mana. "Vole je do bezumlja, do orgazma" (Kovačević), neka. Istorija je prgavo čeljade, pamti i vraća. I zato nije više pitanje hoće li im ispostaviti cenu, nego kada će sečivo da sevne.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na Vesti-online.com...