Izvor: VOA, 15.Jun.2023, 23:03

Srbija i Kosovo stagniraju, Crna Gora nazadovala u izveštaju o trgovini ljudima Stejt departmenta

Srbija i Kosovo su zadržali istu poziciju, dok je Crna Gora nazadovala, konstatovano je u godišnjem izveštaju Stejt departmenta o trgovini ljudima u svetu. Neke od detalja izveštaja u američkoj prestonici predstavio je državni sekretar Entoni Blinken. Srbija se nalazi u kategoriji dva - ali je u toj državi potrebno dodatno pratiti situaciju, navedeno je u dokumentu. Ukazano je da vlasti Srbije ne ispunjavaju u potpunosti minimalne standarde za eliminaciju trgovine ljudima ali da ulažu značajne napore da to učine. “Napori su obuhvatali identifikaciju više žrtava, kao i napore za pomoć žrtvama trgovine ljudima Centra koji je specijalizovan za to. Međutim, istražen je i procesuiran manji broj optuženih trgovaca ljudima. Takođe, smanjeni su i novčani resursi Centru za pomoć žrtvama nasilja – uprkos konstantnom nedostatku osoblja i para. Centar je žrtvama kojima nije potvrđen taj status onemogućio žalbu na tu odluku - što im je ograničilo pristup podršci. Uz to, žrtve su neprimereno kažnjavane zatvorskim ili uslovnim kaznama za krivična dela koja su počinjena kao direktna posledica trgovine ljudima”, navodi Stejt department u izveštaju – uz napomenu da se državni Savet za borbu protiv trgovine ljudima u Srbiji nije sastao tri godine. Primećeno je da Nacionalni akcioni plan za borbu protiv trgovine ljudima nije usvojen, dok je funkcija nacionalnog koordinatora i dalje upražnjena. “Saučesništvo javnih službenika u krivičnim delima trgovine ljudima i dalje pobuđuje veliku zabrinutost - a vlasti iskazuju toleranciju prema zločinima počinjenim tokom dela trgovine ljudima. Vlada i dalje ne pruža potpunu zaštitu ili ne istražuje verodostojne navode prema kojima je oko 500 vijetnamskih radnika bilo podvrgnuto prisilnom radu u fabrici u vlasništvu Narodne Republike Kine”, navedeno je u izveštaju Stejt departmenta koji se odnosi na Srbiju. U izveštaju Stejt departmenta notirano je da trgovci ljudima eksploatišu domaće i strane državljane u Srbiji, kao i građane Srbije u inostranstvu. “Iskorišćavaju žene i devojke u oblasti prostitucije u Srbiji, susednim zemljama, ali i širom Evrope. Žrtve su i muškarci koji se prisiljavaju na rad u građevinskoj industriji evropskih zemalja Austrije, Belgije, Hrvatske, Francuske, Nemačke, Italije, Luksemburga, Crne Gore, Rusije, Švajcarske i Ujedinjenih Arapskih Emirata”, ukazano je u tekstu. Uz to, navedeno je da su na meti eksploatacije deca, posebno romska, u oblasti seks industrije, koja su prisiljena na rad i prosjačenje. “U Srbiji su u 2022. godini, kao žrtve identifikovane 22 strane državljanke, iz Avganistana, Albanije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Kameruna, Demokratske Republike Kongo, Irana, Pakistana, Filipina, Tunisa, Turske, Ugande i Vijetnama. Prethodnih godina bilo ih je iz Danske, Nemačke, Malija, Nigerije i Severne Makedonije”, piše u dokumentu. Internet i društvene mreže sredstva su kojima trgovci ljudima prilaze žrtvama i vrbuju ih za svoje protivzakonito delovanje – precizirano je u izveštaju. Crna Gora kao Srbija U odnosu na prethodnu godinu - Crna Gora je nazadovala – konstatovano je u izveštaju Stejt departmenta. Ostala je u kategoriji dva - ali je u toj zemlji, kao i u Srbiji, potrebno dodatno pratiti situaciju, navedeno. Precizirano je da vlasti Crne Gore ne ispunjavaju u potpunosti minimalne standarde za eliminaciju trgovine ljudima ali i da ulažu značajne napore da to učine. “Napori su podrazumevali krivično gonjenje više optuženih i identifikovanje žrtava trgovine ljudima. Vlada je usvojila Nacionalni akcioni plan za 2022. godinu, dok su se koordinaciona tela dosledno sastajala. Međutim, vlada nije iskazala veće sveukupne napore u odnosu na prethodni izveštaj”, navedeno je u tekstu. Navedeno je da nije osuđen niti jedan trgovac ljudima, dok je istovremeno reorganizovana policijska kancelarija koja se bavila istragama tih slučajeva, što je umanjilo sposobnosti za njihovo vođenje. Takođe, istaknuto je i da vlasti nisu reagovale dovoljno brzo i zaštitile žrtve – pošto su stručnjaci objavili verodostojne tvrdnje o zlostavljanju koje je počinila osoba koja je bila jedan od rukovodilaca skloništa za žrtve trgovine ljudima, čiji rad finansiraju crnogorske vlasti. “Nakon optužbi koje su obuhvatale fizičko nasilje nad žrtvom, zastrašivanja i ucene - civilno društvo i međunarodne organizacije prestale su da upućuju žrtve u to sklonište. Dok je državno tužilaštvo pokrenulo istragu protiv uposlenice skloništa, Ministarstvo rada i socijalnog staranja nije suspendovalo licencu i finansiranje skloništa”, navedeno je u izveštaju. Finasiranje je prekinuto, navedeno je u dokumentu, po isteku ugovora o odobrenju sredstava decembra 2022. Tada je počelo renoviranje pomenutog skloništa za decu žrtve trgovine ljudima, ali štićenicima nije obezbeđen alternativni smeštaj – niti specijalizovana pomoć – što je direktno uticalo na nazadovanje Crne Gore. U izveštaju je navedeno da su tokom poslednjih pet godina trgovci ljudima eksploatisali domaće i strane žrtve u Crnoj Gori. Takođe, državljani Crne Gore bivaju iskorišćeni u inostranstvu. “Trgovci ljudima su pretežno muškarci između 25 i 49 godina i članovi organizovanih kriminalnih grupa koje deluju na Zapadnom Balkanu. Identifikovane žrtve seksualne trgovine u Crnoj Gori su prvenstveno žene i devojke iz Crne Gore, susednih balkanskih zemalja i, u manjoj mjeri, drugih zemalja istočne Evrope”, precizirano je u tekstu. Navedeno je da se žrtve eksploatišu u ugostiteljskoj industriji: barovima, restoranima, noćnim klubovima i kafićima. Takođe, ukazano je da se deca - posebno romska, aškalijska i balkanskih Egipćana, teraju na prosjačenje. “Romske devojke iz Crne Gore su navodno bile su žrtve prodaje za ugovorene brakove i prisiljavane na ropstvo u romskim zajednicama u Crnoj Gori, Albaniji, Nemačkoj i na Kosovu. Migranti iz susednih zemalja žrtve su prisilnog rada, posebno tokom letne turističke sezone”, piše u izveštaju. Takođe, navedeno je da transnacionalne organizovane kriminalne grupe iskorišćavaju crnogorske žene i devojke u seksualnoj trgovini širom balkanskih zemalja. "Trgovci ljudima su 2020. godine regrutovali tajvanske radnike, oduzimali im pasoše i ograničavali im kretanje, osnovali centar za pozive u kom su primoravali tajvanske žrtve na lažne pozive”, zaključeno je u izveštaju Stejt departmenta u odeljku za Crnu Goru. Status kvo za Kosovo Kosovo je zadržalo drugi nivo kategorizacije u izveštaju Stejt departmenta. “Vlada Kosova ne ispunjava u potpunosti minimalne standarde za eliminisanje trgovine ljudima, ali ulaže značajne napore da to učini. Kosovske vlasti iskazuju veće napore u odnosu na prethodni izveštaj, imajući u vidu i uticaj pandemije kovida 19 na borbu protiv trgovine ljudima, zbog čega Kosovo ostaje u drugoj grupi država", navodi se u dokumentu. Kako je ukazano, ti napori obuhvatali su krivično gonjenje više optuženih i presude protiv više trgovaca ljudima. Takođe, razvijeni su razni indikatori za identifikaciju potencijalnih žrtava, ali i pripremljeni štampani materijali na ukrajinskom i ruskom jeziku o pravima žrtava trgovine ljudima i dostupnim uslugama. “Koordinirajuća tela za borbu protiv trgovine ljudima su se sastajala, a Vlada je izradila i usvojila Nacionalnu strategiju za borbu protiv trgovine ljudima za 2022-2026. i Nacionalni akcioni plan koji važi u periodu od 2022. do 2024”, primećuje Stejt department u izveštaju. Međutim, ističe se da kosovske vlasti nisu ispunile minimalne standarde u nekoliko važnih oblasti: “Sudije su nastavile da izriču blage kazne za većinu osuđenih trgovaca ljudima, koje su bile ispod zakonoskog minimuma. Krivični zakon je roditeljsko prinuđivanje dece na prosjačenje klasifikovao kao zanemarivanje ili zlostavljanje, a ne kao trgovinu ljudima. Zbog neadekvatnih procedura identifikacije za prisilno prosjačenje, vlasti žrtve trgovine ljudima nisu upućivale na zbrinjavanje odgovarajućim službama”. Takođe, kako je navedeno, smanjena su novčana sredstva koja se raspodeljuju skloništima u nadležnostima nevladinih organizacija, dok operateri telefonskih linija za žrtve trgovine ljudima nisu bili u stanju da razumeju i odgovore na pozive. To se, kako je primećeno, posebno odnosi na slučajeve potencijalnog dečjeg prisilnog prosjačenja. U osvrtu na poslednjih pet godina u izveštaju se, kao i u slučajevima Srbije i Crne Gore, ukazuje da su žrtve trgovine ljudima na Kosovu domaće i strane, kao i državljani Kosova u inostranstvu. Ukazano je da kriminalne mreže eksploatišu žene u seks industriji. “Brojne žrtve seksualne trgovine su devojke sa Kosova, ali i Albanije, Moldavije, Crne Gore, Rumunije, Srbije i drugih evropskih zemalja. Da bi bile uvučene u to obećava im se brak ili zaposlenje – a zatim se primoravaju na seksualnu trgovinu u kućama, stanovima, noćnim klubovima i salonima za masažu”, navodi se u izveštaju. Ukazuje se i pažnja na to da su deca sa Kosova, Albanije i drugih susednih zemalja primorana da prose. “Marginalizovane zajednice Roma, Aškalija i Egipćana, posebno deca, izložene su prinudnom prosjačenju i seksualnoj trgovini, a na to ih često primoravaju roditelji ili rođaci. LGBTQI+ osobe, migranti, tražitelji azila i izbjeglice takođe su izloženi većem riziku trgovine ljudima”, navodi se u delu izveštaja Stejt departmenta o Kosovu. Izvještaj Stejt departmenta o trgovini ljudima jedan je od najsveobuhvatnijih izvora informacija o borbi protiv trgovine ljudima koju sprovode vlade širom sveta. Prvi dokument objavljen je 2001. godine.

Nastavak na VOA...