Izvor: RTS, 27.Maj.2013, 20:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija dobija tražene garancije
Odluku Beograda i Prištine da usvoje plan za primenu briselskog sporazuma pozdravlja šefica evropske diplomatije Ketrin Ešton. Istovremeno, u saopštenju, Srbija od Eštonove dobija garancije da se dogovorenim ne prejudicira status Kosova.
Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton pozdravlja odluku Beograda i Prištine da usvoje plan za primenu sporazuma o normalizaciji odnosa i naglašava da se time ne prejudicira status Kosova. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Iz Beograda poruke da će plan u fazama biti primenjen do kraja godine. Iz Prištine Hašim Tači poručuje da će plan primene biće u celosti poštovan.
Rešenje poblema na terenu i brz napredak Srbije i Kosova ka EU, to su ciljevi plana primene navodi Ketrin Ešton u saopštenju. Srbija dobija i tražene garancije.
"To je korak napred u dijalogu Beograda i Prištine kojim se ne prejudiciraju stavovi dve strane o statusu Kosova", istakla je Eštonova.
Delove plana objašnjava ministar za trgovinu i telekomunikacije Rasim Ljajić koji će za četiri dana sa kosovskom stranom u Briselu razgovarati o telekomunikacijama. Ljajić precizira da plan definiše dinamiku sprovođenja, glavne aktere i ima nekoliko delova koji se tiču izmena zakona.
Kako se neki delovi plana odnose na izmene pojedinih zakona, zahtev Srbije je, naveo je Ljajić, da se to radi paralelno u Beogradu i Prištini, mada je kosovska strana tražila da najpre mi donesemo ustavni zakon, a da nakon toga oni izmene svoje zakone.
"Mi smatramo da to mora da bude paralelni proces, tako da do kraja godine ovaj plan bi trebalo da bude sproveden i implementiran zavisno od okolnosti na terenu", rekao je Ljajić.
Predsednik skupštinskog odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun izjavio je da problem u primeni briselskog sporazuma može da pravi Priština, jednostranim tumačenjem dogovorenog
Drecun je rekao da se, što se tiče Srba na Kosovu, može postaviti pitanje samo stepena njihovog učešća u primeni sporazuma i broja onih koji će na severu učestvovati u tom procesu.
Glavna prepreka, smatra Drecun, je otklonjena, a ticala se garancija međunarodne zajednice da je ovaj sporazum statusno neutralan, čime je posredno garantovano pravo Srba na svoja dokumenta, državljanstvo i diplome.
Baš te garancije od Srbije bi trebalo da traže meštani južne pokrajine, ocenjuje Oliver Ivanović, bivši sekretar u Ministarstvu za KiM. Pošto je očigledno da ne mogu da ubede vladu da promeni stav o briselskom sporazumu, savetuje ih da redefinišu svoje političke ciljeve.
"Što se tiče policije, pravosuđa i lokalne samouprave, to je druga stvar, ali ili ćemo s našom državom, ili ćemo bez nje. Logično je da s našom državom možemo lakše, bolje i uspešnije da se izborimo s problemima", kaže Ivanović.
Da visoka predstavnica EU neće tražiti hitnu primenu briselskog sporazuma uveren je ministar spoljnih poslova Srbije. Uoči neformalne večere na kojoj će se sresti sa Ketrin Ešton, Ivan Mrkić poručuje i da ne veruje da će EU postavljati nove uslove.
