Izvor: KMnovine.com, 05.Mar.2020, 15:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slobodan Samardžić: Vučić u Ameriku, Vučić iz Amerike
Odavno je postalo otužno izlaganje javnosti medijskoj propagandi povodom Vučićevih ekskurzija u inostranstvo.
Piše: Slobodan Samardžić
Razlika između navodnih trijumfa i stvarnih posledica tih poseta uvek je bila ogromna, ali predsednikov poslednji boravak u SAD predstavlja preterivanje i za one koji su oguglali na dosadašnju medijsku praksu.
A stvar je zapravo >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << trivijalna kao što je do sada bila. Amerikanci su Vučića pozvali da mu izlože plan narednih koraka ka priznanju Kosova u svetlosti svoje odluke da kosmetske Albance nateraju da povuku carine na robu iz Srbije. Premda u izbornoj kampanji za predsednika SAD Kosovo neće igrati gotovo nikakvu ulogu, za Trampovu kampanju nije loše da se većem broju njegovih uspeha doda i okončanje kosovskog slučaja. Tim pre što je reč o temi iz oblasti spoljne politike, gde su rezultati njegove administracije daleko lošiji nego u unutrašnjoj politici. Zato će Trampov tim Grenel-Palmer nastojati da proces priznanja tzv. Kosova od strane Srbije ubrza, ali bez unutrašnjeg ultimatuma s obzirom na mali izborni značaj teme.
Ali, uprkos tome, Vučić se ponaša kao da se jedino njemu žuri, što se lepo videlo po njegovoj pripremi srpske javnosti pre puta u SAD. Kao prvo, on hvali američku odlučnost da Albanci ukinu carine kao da je reč o nekoj politički neutralnoj, čisto trgovinskoj temi. Na albanskoj strani, pak, ovde se vidi taktiziranje i odugovlačenje, što je posledica Kurtijevog maksimalizma, sličnog njegovom prethodniku u vladi. Ali, Srbiji bi valjda to trebalo da odgovara, jer dati pokrajinu za carine ne bi bilo samo sramno nego i hazardno. Vučić očigledno ne misli tako.
Pored toga, Vučić nastavlja da zaglupljuje javnost svojom starom pričom o minimalnom kao maksimalnom dobitku. To je ono poznato – na Kosmetu nemamo ništa, pa ako nešto i dobijemo biće maksimalno dobro. Ovoga puta pred odlazak u SAD izbacio je paradoks – ponudiće nam nešto što ne smemo da prihvatimo, a ne možemo ni da odbijemo. Nagovor za publiku je sledeći: eto pred kakve me muke stavljaju i ja sad treba da poginem prihvatajući neko rešenje iz tog paradoksa (koji sam sâm smislio). Pričom da će mu Amerikanci ponuditi mačku u džaku pod pretnjom ubistva (metaforički kazano) on zapravo prodaje domaćem mnjenju tu istu mačku u džaku. I pri tome, naravno, jada se povodom svojih neshvaćenih i neprihvaćenih „planova“ koje niko nikada nije video. Prosto čovek da se sažali na diktatora.
Vučić odista nema plan ali ima obećanje dato i Americi i Evropskoj uniji, da će Srbija sa Kosovom (bez zvezdice) potpisati pravno obavezujući sporaum o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa. Šest reči i jedan veznik u dokumentu iz januara 2014. koji treba da prikriju samo jednu istinitu reč – priznanje. To obećanje – dakle ne usmeno nego pisano, razlikuje ga od svih njegovih prethodnika na tom mestu od 1990. godine do sada. I zato se stalno žali, petlja i kukumavče, kao da je ovo državno pitanje ikada bilo lakše nego sada. Teškoća koju Vučić ima specifična je subjektivno a ne objektivno. I zbog toga, kada ga je pozvalo, mora domaćem mnjenju još jednom da objasni u čemu je stvar. Dakle, posle gotovo neshvatljivog dvogodišnjeg albanskog jogunjenja, sada smo ponovo na istoj poziciji. Samo što su stvar od Evropljanja u svoje ruke uzeli Amerikanci, jer su se ovi prvi pokazali kao najobičniji amateri. Vašingtonska predstava samo je slikovito pompezan nastavak procesa prekinutog pre dve godine.
Da Vučić nije dao obećanje za koje je dobio zapadnu podršku za svoju diktaturu, mogao je, sledeći po Srbiju rđave rezultate procesa „normalizacije“ do pre dve godine, da izvede zaključke na koje mu ni njegovi zapadni prijatelji ne bi mogli zameriti. Kada je bio izigran za zajednicu srpskih opština pošto je prethodno dao sve, morao je da izađe iz Briselskog sporazuma rečima: eto vidite sve sam žrtvovao a vi ne date ni ono malo što ste bili obavezni. Naredni korak bilo bi prirodno vraćanje sigurnoj obali Rezolucije 1244 i shodno tome verovatno obnavljanje procesa u okviru Ujedinjenih nacija gde je i započeo. Ali, to mu nije palo napamet naprosto zato što je svoju političku egzistenciju vezao za zapadnu podršku uz obećanje da će predati Kosovo i Metohiju.
Pre odlaska u Ameriku u medijsku igru pustio je šifru „Ahtisari plus plus“ računajući s tim da većina ljudi ne zna ni šta je „Ahtisari“ bez ovoga dodatka. To je plan o tzv. nadgledanoj nezavisnosti Kosova koji je Vlada Srbije odbacila marta 2007. godine. Nekoliko godina kasnije (2013) Vučić i Dačić Briselskim sporazumom prihvataju ideju o zajednici srpskih opština. U domaćoj javnosti je prikazuju kao svoju veliku ideju, a zapravo je prepisana iz aneksa 3 upravo Ahtisarijevog papira i doslovno prenesena u Ustav tzv. Kosova i odgovarajući zakon o lokalnoj samoupravi. Dokument koji nema nikakvo međunarodno pokriće naši bezglavi glavari kroz prozor vraćaju u život i time mu daju legitimnost od najpogođenije strane – Srbije. Kao što se svaka nekažnjena laž ponavlja, tako se sada ponovo razvlači neki „Ahtisari plus plus“ da bi se kasnije, kada Vučić dođe na minsko polje priznanja, mogao vajkati kako ni ta genijalna ideja, kao ni ona o „razgraničenju“, nije naišla na dobar odjek u našoj javnosti.
Američka ekskurzija Al. Vučića započela je slavodobitno njegovim nastupom u nekom izraelsko-američkom privrednom društvu, a završila susretom sa Tačijem u Beloj kući. Ovu dvojicu balkanskih velikana posredovao je Ričard Grenel. Kakav banalni završetak turneje koju su naši mediji podigli na nivo izvanrednog događaja. A sve to – trijumfalni nastup pred dve hiljade uglednih gostiju, pa toliki susreti sa američkim zvaničnicima – radi sastanka sa Tačijem koji je na Kosovu izgubio raniji značaj i uticaj. Zar nije to nije moglo negde bliže njihovim kućama? Nije moglo, jer su Amerikanci ovom predstavom hteli da stave na znanje da je ovo početak kraja. Dali su im na važnosti mnogo više nego što obojica zaslužuju (više kao materijal za medije), ali su ih zadužili za dodatnu poslušnost. Tačijevo zahvaljivanje je došlo kao prirodna pojava za jednog albanskog predstavnika, ali Vučićevo može da se shvati samo kao lični čin. Svi Albanci obožavaju američke državne predstavnike, ogromna većina Srba ih ne ceni. Eto još jednog razloga za Vučićevu omiljenu ulogu mučenika.
PROČITAJTE JOŠ:
Rade Dacić: Zašto izdajnik izdaje ( l deo) - KM NovineRade Dacić: Zašto izdajnik izdaje ( l deo) Svakom čoveku je stalo do toga da zna može li se pouzdati u drugoga čoveka, ili ima osnova za sumnju da će ga čovek, s kojim u zajednici nešto preduzima, izneveriti. Do toga saznanja treba da je stalo i nacionalnoj zajednici, pogotovu onoj čijem razaranju teži neka druga nacionalna zajednica, ili više drugih.
PROČITAJTE JOŠ:
Rade Dacić: Zašto izdajnik izdaje ( ll deo) - KM Novine"Kad narod svoj izdajete, „dame i gospodo", srpski izdajnici - vi, koji nemate takmaca u drugim narodima - lakomisleno ga prethodno potcenite. Tako radite na svoju štetu, jer malo za izdaju tražite, još manje dobijate". #Izdaja, #Izdajnici, #vlast, #Kosovo, #Metohija, #KM, #Novine, #Srbija,
PROČITAJTE JOŠ:
Vučić priznao da je svojim imenom bio na listi separatističkih ''izbora'' tzv ''republike Kosovo'' i da je izdao KiM! - KM NovineVučić priznao da je svojim imenom bio na listi separatističkih ''izbora'' tzv ''republike Kosovo''! #Vučić #Palmer #Izdaja #Kosovo #Metohija #kmnovine Svako malo Vučić se dotakne onoga što mu pričinjava najveće muke - to što jeste izdajnik i što uprkos teroru, strahovladi, kontroli neonacističkih režimskih blatoida sakriva svoja antidržavna nepočinstva, postoje oni koji mnogo radije od "Vučću pederu" kažu - Aleksandre Vučiću, ti jesi najveći izdajnik koga istorija srpskog naroda pamti!
KM Novinama je potrebna vaša podrška - pročitajte zašto KLIK
Izvor: KM Novine :: © 2014 - 2020 :: Hvala na interesovanju
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
