Izvor: Večernje novosti, 14.Sep.2015, 13:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Slepa Nikolina sanja školu

NIKOLINA Petković iz Smederevske Palanke, mala heroina rođena bez očnih jabučica, jedna je od prvih žrtava bombardovanja osiromašenim uranijumom na Kosovu i Metohiji. Mada bez vida, Nikolina je uspela više nego uspešno da završi tri razreda OŠ “Heroj Ivan Muher” u Smederevskoj Palanci, sa odličnim uspehom. U školu, međutim, ne ide još od 22. maja. - Nema za nju knjiga na Brajevoj azbuci, nema personalnog asistenta, nema prevoz do škole, nema bukvalno ništa što joj zakon garantuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << kao detetu uključenom u inkluzivno obrazovanje - kaže otac Jugoslav. Dodaje da stalno ide u školu, da se obraća i opštini i centru za socijalni rad. Obećanja stižu, ali retko ih ispune. - Nedostaje joj škola, kod kuće joj je dosadno. Ne razume zašto i ona ne može normalno da pohađa nastavu kao druga deca. Upućivali su me da je upišem u školu za slepu i slabovidu decu, koja ne postoji u Smederevskoj Palanci.ŽIVE OD SOCIJALNE POMOĆI UZ pomoć donacija, porodica Petković se, posle odlaska iz Đakovice, 1999. godine, skućila u Smederevskoj Palanci. Pre toga su bili smešteni u dvadesetak kvadrata sobe hotela “Srbija”, u Boru. Tu se, u oktobru 2005, rodila Nikolina. Jugoslav i Snežana su nezaposleni i žive od socijalne pomoći. Komisija za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne zaštite procenila je, 2011. godine, da je Nikolini potreban defektolog - tiflolog, prilagođena nastavna sredstva i pomagala, računar sa tastaturom i mišem za slepu decu. Sve je, međutim, ostalo samo na papiru. U školu su dolazile i inspekcije, a u ceo slučaj se uključio ombudsman. Uz to, prema zakonima o obrazovanju i o zabrani diskriminacije, svaki učenik sa smetnjama u razvoju ima pravo na prevoz ili naknadu prevoza od kuće do škole i nazad, bez obzira na udaljenost. I od ovog ništa. U Nikolininoj školi kažu da su učinili sve što su mogli, uključujući i kupovinu udžbenika na Brajevom pismu, gde jedna knjiga košta 30.000 dinara, a škola je godinama u blokadi. - Naša škola nije prilagođena slabovidoj i slepoj deci, ali smo učinili sve da se Nikolina oseća bezbedno - kaže direktor Dragutin Đorđević. - Raspisali smo konkurs za defektologa, ali njih je malo. I kad neki dođe, vrlo brzo ode jer mu dugujemo pare, budući da je škola siromašna. Jedan personalni asistent je čekao naknadu tri godine. Mala Nikolina sa majkom Snežanom i ocem Jugoslavom Nikolini je u susret izašla učiteljica koja radi u biblioteci i naučila Brajevo pismo. Ona joj je pomagala u učenju i kretanju kroz školu, čak joj je i užinu kupovala. Međutim, šta će biti ako učiteljica dobije bolje radno mesto, recimo u Velikoj Plani ili Kragujevcu? Nikolina ostaje sama. - Zahvaljujući Tihomiru Nikoliću iz Saveza slepih nabavili smo mašinu za kucanje na posebnom pismu. Uzimali smo od njih knjige na revers. Sve smo uradili što je do nas. Čak smo se i opštini obraćali tražeći prevoz do škole - objašnjava direktor. Škola je auto tražila i od ustanove “Pužić” za decu ometenu u razvoju. Odgovoreno im je da je vozilo potrebno njihovim korisnicima. Periferija na kojoj žive Petkovići nije pokrivena gradskim prevozom, pa ako se opština ne angažuje, ocu ostaje ili da devojčicu nekako vodi do škole, ili da mala Nikolina ne pohađa nastavu. Osim što bi to bila neprocenjiva šteta za dete, i roditelji bi rizikovali plaćanje kazne jer je osnovna škola obavezna. Ali njenom pohađanju škole onda bi trebalo da pomogne celo društvo.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na Večernje novosti...