Izvor: NoviMagazin.rs, 19.Sep.2019, 11:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skupština produžila rok za diplomiranje starim studentima
Poslanici Skupštine Srbije usvojili su danas Zakon o izmenama zakona o visokom obrazovanju kojim se propisuje da studenti upisani na fakultete i više škole pre 10. septembra 2005. godine, mogu da završe studije po tom programu do kraja školske 2020./2021. godine.
Za dve godine produžen je rok i kandidatima koji su doktorske disertacije prijavili pre 10. septembra 2005. godine, dok će studenti upisani na integrisane studije iz polja medicinskih nauka moći da diplomiraju najkasnije >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << do kraja školske 2021./2022. godine.
Fakulteti i više škole usaglasiće svoje akte sa zakonom u roku od tri meseca.
Ministar prosvete Mladen Šarčević je pre glasanja rekao da pravo na obrazovanje nikome nije uskraćeno, ali da ovo produženje mora da ima pedagošku poruku.
Ministar je ponovio da je studentima koji su fakultete upisali po starom programu rok produžen već dva puta i da taj paralelni sistem studiranja postoji predugo.
Dodao je da je dve godine dovoljno da se uspostavi novi sistem, da se popiše koliko je studenata koji žele da iskoriste ovaj novi rok i šta im je potrebno kako bi što pre diplomirali. Poslanici su danas usvojili i Predlog autentičnog tumačenja delova ugovora izmedju Srbije i Evropske investicione banke kojim se otklanjaju prepreke nastale u dosadašnjem funkcionisanju zakona i kako bi se nastavili infrastrukturni projekti.
"Primenom ovog tumačenja obezbediće se apsolutna sigurnost, zakonitost i kontrola postupka koji se sprovodi, jer zajmoprimci, javna preduzeća ili neke druge institucije nisu bili u mogućnosti da podnesu pravni lek, čime se blokirala upotreba sredstava EBRD", rečeno je ranije u raspravi.
Poslanici će rad nastaviti 1. oktobra kada počinje redovno jesenje zasedanje parlamenta.
Poslanici o produktivnosti posle 65. godine i diplomi Tomislava Nikolića
U Skupštini Srbije danas je raspravi o amandmanima na izmene Zakona o visokom obrazovanju došlo do polemike između naprednjaka i radikala o produktivnosti onih koji kasnije diplomiraju, sa posebnim osvrtom na školovanje nekadašnjeg lidera i jednih i drugih - Tomislava Nikolića.
Poslanici Srpske radikalne stranke su tražili da se svima koji su upisali fakultete dozvoli da diplomiraju bez ograničenja, dok su poslanici Srpske napredne stranje rekli da će ovoga puta produžiti rok studentima, ali da ta praksa mora biti prekinuta.
Poslanica SNS- a Ljiljana Malušić izjavila je da je rok studentima produžavan više puta i da neko može da diplomira i u 65 godina zbog sebe, ali da neće biti produktivan.
Vjerica Radeta iz Srpske radikalne stranke (SRS) ocenila je izjavu Malušićeve kao politički nezrelu i kao uvredu za naučnike, lekare ili sudije koji i posle 65. godine postižu odlične rezultate.
Poslanik SRS-a Aleksandar Šešelj dodao je da je čudno što primedbe o dužini studiranja stižu od poslanika čiji je prethodni predsednik Tomislav Nikolić završio fakultet u 60-toj godini.
Šešelj je dodao da je Nikolić pravi primer svima da nikada ne odustaju od studiranja jer imaju veliku šansu da možda jednom postanu i predsednici države.
Ljiljana Malušić iz SNS-a je kao odgovor iznela argument da je Nikolić diplomirao dok je bio u SRS, ali da je kasnije, kako se izrazila, "ukapirao" da je bolje da napravi novu stranku koja sada ima najveću podršku.
U raspravi o amandmanima na izmene Zakona o visokom obrazovanju bilo je reči i o ličnim iskustvima, pa je više puta rečeno da su ljudi ranije studirali u mnogo težim uslovima i da bi svako mogao da se pozove na neki problem koji ga je sprečio da diplomira.
Predsednica Skupštine Maja Gojković pozvala je poslanike da ovo bude poslednji put da se produžavaju rokovi za studiranje, jer se koristan član društva može biti i bez fakulteta.
Poslanici o Kosovu, medijima i radnim akcijama
Poslanici Skupštine Srbije nastavili su rad postavljanjem poslaničkih pitanja, a najčešće teme bile su Kosovo, mediji i radne akcije.
Aleksandar Šešelj iz Srpske radikalne stranke (SRS) pitao je zašto je za Javni servis RTS koji se finansira ogromnim parama iz budžeta, tema da li će neke izmišljene stranke bojkotovati izbore, a nije tema da je najveća opoziciona stranka u Srbiji prikupila više od 100 hiljada potpisa za ukidanje javnih izvršitelja.
Govoreći o porukama koje stižu iz Evrope o dogovoru koji bi se završio uzajamnim priznanjem Kosova i Srbije, Šešelj je rekao da je krajnje vreme da se Skupština i Vlada opredele da li je Srbija posvećena Evropskoj uniji pa joj priznanje Kosova ne smeta, ili će učiniti sve da sačuva Kosovo i samim tim odustane od EU.
Đorđe Vukadinović iz kluba Nova Srbija-Pokret za spas Srbije ponovio je da odluka Prištine da se na Kosovu ne može glasati sa srpskim dokumentima skandalozna i da kosovske izbore u oktobru treba bojkotovati kao što su Albanci godinama bojkotovali izbore koje je organizovala Srbija. On je tražio mišljenje Kancelarije za Kosovo i Metohiju i rekao da ta institucija još ni jednom nije odgovorila na njegova pitanja.
Milorad Mijatović iz Socijaldemokratske partije Srbije (SDPS) podsetio je na dobru praksu Omladinskih radnih akcija kao specifičnog vida dobrovoljnog rada i pitao premijerku Anu Brnabić da li je pripremljen nacrt zakona o ORA. Mijatović je rekao da entuzijazam građana i dalje postoji i ponudio pomoć svoje partije u pripremi zakona.
Mijatoviću je odgovorio poslanik Srpske napredne stranke (SNS) Dragan Šormaz iznevši stav da "omladina treba da uči, da se zabavlja i da uživa u ljubavi, a ne da tuca kamen i kopa rovove za parče hleba i čašu vode". Šormaz se osvrnuo na obeležavanje 75 godina opracije Halijard koja je, kako je istakao, skrivana od građana i pitao Ministarstvo prosvete kada će u udžbenike ući istina o dva antifašistička pokreta u Srbiji.
Đorđe Komlenski iz Pokreta socijalista (PS) ponovo je pitao Regulatorno telo za elektronske medije da li televizije N1, Sport klub i Nova S imaju dozvole za emitovanje u Srbiji jer nisu ovde registrovane, a dozvola im izdata u Luksemburgu.
Poslanica Socijalističke partije Srbije (SPS) Danijela Stojadinović pitala je Vladu i Ministarstvo zdravlja da li je moguće da na pozitivnu listu lekova budu stavljeni senzori za kontrolisanje dijabetesa tipa jedan, kako bi se bez uboda kontrolisao šećer.
.jpg)
