Izvor: Blic, 02.Dec.2011, 16:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Simić: I posle 9. decembra nastaviti dijalog o severu Kosova
Pregovori izmedju Beograda i Prištine će morati da se nastave, a teško je očekivati da oni mogu doneti neku prekretnicu u kratkom vremenskom roku koji je preostao do zasedanja Evopskog saveta, 9. decembra, izjavio je danas profesor međunarodnih odnosa Predrag Simić.
"Pegovori će morati da se nastave, bez obzira na odluku Evropske unije o davanju statusa kandidata Srbiji", naglasio je Simić.
On >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je objasnio da su pregovori Beograda i Prištine izuzetno složeni u situaciji velike napetosti na severu Kosova i zahtevaju strpljenje, vreme i veliko angažovanje svih učesnika - srpske, albanske strane, a pre svega Evropske unije.
Simić je ukazao na činejnicu da je izmedju Srba na severu Kosova i Metohije i Beograda došlo do prekida komunikacije, što je vidljivo u poslednjih sedam, osam dana kada je, kako je istakao, "došlo do očiglednog razlaza između predstavnika Srba na severu Kosova, pre svega predsednika četiri opštine i srpskog pregovarača Stefanovića".
Prema mišljenju Simića, na prekid komunikacije ukazuje i to što su posle poziva predsednika Borisa Tadića Srbima da napuste barikade izgradjene najmanje tri nove.
"U ovom trenutku ne može se predvideti na koji će se način u narednih nekoliko dana razvijati situacija na Kosovu", kazao je Simić.
Komentarišući negativan stav Nemačke prema pitanju statusa kandidata za Srbiju, Simić je rekao da treba imati u vidu da je čvrst stav vladajuće Hrišćansko-demokratske unije CDU-a u velikoj meri motivisan rastućim otporom u Nemačkoj javnosti, naročito desnim krugovima, o kandidaturi Srbije, pogotovo nakon najnovijih dogadjanja na severu Kosova".
Ostale velike zemlje EU koje podržavaju kandidaturu Srbije takođe je vezuju za napredak u pregovorima.
Po mišljenju Simića, nesumnjivo najpozitivniji stav došao je upravo sa vrha EU od Štefana Filea:
"Za njih bi kandatura Srbije imala dvostruko pozitivan efekat. Pre svega ona bi bila podstrek i signal Srbiji i zemljama regiona da za njih ima mesta u EU. Pored toga, doprinela bi i samopozdanju EU koja u svojoj krizi sigurno moze naći potvrdu da je ona i dalje relevantan faktor, time što zemlje zapadnog Balkana, pre svega Srbija, žele da postanu njeni članovi".
Između ta tri relativno različita pristupa treba postići kompromis, ali o tome ćemo više znati posle sastanka ministara EU u ponedeljak i, konačno, sastanka Evopskog saveta 9. decembra, zaključio je profesor Simić.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
