Izvor: Vostok.rs, 05.Jun.2013, 21:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sever Kosova i Preševska dolina: Velika seoba naroda?
05.06.2013. -
"Parlament Kosova" će nastaviti razmatranje odluke, koja predviđa zaštitu prava i interesa Albanaca, koji žive u tri južne srpske opštine - Bujanovac, Medveđa i Preševo. Protekle nedelje dokument nije bio usvojen zbog odsutnosti kvoruma.
Nacrt odluke predviđa, naprimer, ukidanje za Albance iz Preševske doline takse pri ulasku na Kosovo. Takođe oni mogu da dobiju pravo da studiraju u kosovskim visokim školama na istim uslovima, koje imaju i mesni >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << stanovnici. Planira se i otvaranje u dva kosovska grada specijalnih kancelarija, koje će se baviti pitanjima sunarodnika iz Srbije. Inače, to je primetni korak ka dodeljivanju južnim srpskim Albancima jednakih prava s «građanima Kosova».
Ako se bar za sekund prihvati stav mesnih vlasti, koji se sastoji u tome, da je Kosovo nezavisno, postavlja se pitanje - ne bave li se oni time, za šta često zameraju Beogradu - mešanjem u unutrašnje poslove suverene države? Komentar direktora “Centra za praktičnu politiku” Dragana Popovića:
- Što se tiče same rezolucije, države imaju mogućnost da intervenišu ili ukažu o položaju nacionalnih manjina u susednim državama. To radi Srbija, to rade i druge države. Nedavno je to radila i Rumunija. Ali, mislim da ta rezolucija nije usmerena na zaštitu ljudskih prava. Mislim da je rezolucija pre svega poltički odgovor na to kad se pregovora o pravima Srba na severu Kosova i da je to sredstvo za "vladu Kosova" da prikaže da je u stanju da štiti prava Albanaca van granica Kosova. Sveukupno, mislim da je ta rezolucija više politički akt.
Zaista, albanske vlasti Kosova, koje su prema rezultatima pregovora u Briselu pristale na “fantom autonomije”za srpsko stanovništvo pokrajine, još pre početka dijaloga Dačić-Tači upozoravali su: poboljšanje položaja Albanaca u Preševskoj dolini je jedan od uslova normalizacije odnosa Srbije i Kosova.
Problem je u tome što se razgovor o pravima albanske nacionalne manjine na jugu Srbije vrlo često srozava na deklaracije dovoljno sumnjivog karaktera. Recimo, lider «Albanskog nacionalnog pokreta» Orhan Redžepi nazivao je Preševsku dolinu “najokupiranijom albanskom teritorijom na Balkanu”. U redu, to je bivši lider nezakonite oružane jedinice. Međutim, verovatno, što je viši državni položaj, to su obazrivije izjave čoveka na tom položaju? Ne, Edita Tahiri, zamenik premijera nepriznate republike kaže: “Sever Kosova i Preševska dolina su albanske teritorije”. Komentar političara iz Leposaviča, poslanika «Srpske napredne stranke» u Narodnoj Skupštini Bojana Jakovlevića:
- Svakako da Albanci imaju teritorijalne aspiracije ne samo prema severu Kosova i Metohije već i šire. Čak se dešavalo i u javnim izjavama- što funkcionera takozvane Vlade Kosova, što zvaničnika Albanije, da je njihov krajnji cilj Velika Albanija, ujedinenje svih Albanaca. Tako da i taj čin jednostavno tumačim u svrhu toga. Siguran sam da Albanci neće zaustaviti na Kosovu ukoliko im to dozvole.
Sa svoje strane, predsednik «Evropskog pokreta na Kosovu», albanski politikolog Beljulj Bećaj smatra da prištinsko rukovodstvo nema nikakve teritorijalne apetite. Bećaj skreće pažnju na to da kriterijumi za nacionalne manjine moraju da budu zaista jednake. Ako Srbija i Kosovo teže EU, onda pitanja prava i sloboda neophodno je «apsolutizovati», a pitanje granica mora da bude "relativizovano". Pri tome ekspert ne isključuje scenario «seobe naroda»:
- Ako dođemo u situaciju da se pitanje nacionalne zajednice Srba na Kosovu destabilizira odnosno taj zamišljeni vid integracija u okviru institucija sistema, može biti u dogledno vreme neka varijanta alternativnog karaktera da se recimo dođe do premeštaja Srba koji ne žele da žive sa Albancima na Kosovu, sa Albancima koji ne žele da žuive u Srbiji. To može biti pitanje međusobnog dogovora, ukoliko je to tolko značajno za ljude koji bi hteli da se tako nešto dogodi.
Bilo kako bilo, obični stanovnici i dalje ostaju taoci neusklađenosti. Posmatrači, uglavnom iz nevladinog sektora, skreću pažnju na to da se prava Albanaca u južnim srpskim municipalitetima uvažavaju manje dosledno nego prava drugih manjina u Vojvodini. Što se tiče prava srpskog stanovništva Kosova, kome je praktično uskraćena sloboda kretanja, a koje mora da često traži ozbiljnu medicinsku pomoć u ustanovama centralne Srbije, i da ne govorimo.
Timur Blohin,
Izvor: Glas Rusije
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
