Izvor: Southeast European Times, 27.Okt.2014, 17:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sankcije protiv Rusije približavaju Kosovo EU, SAD

Kosovski zvaničnici kažu da zemlja nastavlja da postupa kao konstruktivni član međunarodne zajednice.

27/10/2014

Linda Karadaku za Southeast European Times iz Prištine -- 27.10.2014.

Kosovo je prošlog meseca uvelo sankcije Rusiji kao odgovor na rusko anektiranje Krima i intervenciju u Ukrajini. Takav stav dodatno povezuje Kosovo sa EU i SAD, kažu eksperti.

Kosovski >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << zvaničnici su rekli da su odlučili da uvedu sankcije kako bi osudili kršenje suvereniteta Ukrajine i zauzeli stav protiv agresije.

„Kosovska vlada podržava sankcije institucija EU i SAD protiv vlasti Ruske Federacije. Sankcije će biti na snazi dok se ne donese nova odluka, u zavisnosti od okolnosti koje bi mogle da nastanu“, rekao je premijer Hašim Tači.

Zemlje članice EU, SAD i druge zemlje uvele su sankcije nekim ruskim zvaničnicima i kompanijama, koje uključuju zabranu viza, zamrzavanje imovine i druga ograničenja. Zvaničnici kažu da će Kosovo sankcionisati sve ekonomske aktivnosti sa Rusijom kroz svoju poresku upravu i carinu.

Ali, zvaničnici su takođe rekli da je trgovinska razmena između Kosova i Rusije simbolična, pa će takve biti i sankcije.

„Ali, to je važan simboličan [potez] za Kosovo, jer Kosovo nastavlja da se dokazuje kao konstruktivan član međunarodne zajednice i da promoviše zapadne vrednosti“, kaže Ardian Arifaj, savetnik premijera Hašima Tačija, u izjavi za SETimes.

Kosovski analitičari se slažu sa tim, ali neki drugi regionalni analitičari iznose drugačija mišljenja, ukazujući na bliske ekonomske i druge odnose Srbije, Makedonije i Bosne i Hercegovine sa Rusijom.

Ovaj korak Kosova možda ima više politički nego ekonomski uticaj, s obzirom na pokazivanje solidarnosti sa EU kada je u pitanju Rusija, rekao je Ibrahim Redžepi, direktor kosovskog Centra za strateške i društvene studije u Prištini.

Za sada su se Evropskoj uniji u uvođenju sankcija Rusiji od balkanskih zemalja pridružili Kosovo, Albanija i Crna Gora.

„Makedonija pre svega treba da sledi svoje ekonomske interese, jer s obzirom da nije član EU nije u poziciji da utiče na stvaranje politike vezane za Rusiju“, rekao je Andreja Bogdanovski, istraživač u skopskom tink-tenku Analitika, u izjavi za SETimes.

Bogdanovski kaže da je takav stav opravdan ako se ima u vidu da će najveći makedonski energetski projekat, koji povezuje ograničenu gasnu mrežu zemlje sa ruskim gasovodom Južni tok, delimično finansirati Moskva.

Međutim, Bogdanovski je takođe ukazao da je Makedonija glasala u korist Rezolucije UN 68/262, u kojoj se navodi da je Krim deo Ukrajine.

„Važno je da zemlje koje teže prijemu u EU slede zajedničku spoljnu politiku Unije“, navodi Dragan Popović, izvršni direktor Centra za politiku u Beogradu.

„Razumljivo je da se Srbija nalazi u specifičnoj poziciji u pogledu cele situacije, zbog činjenice da zvanični Beograd ima istorijske i druge veze sa Rusijom. Ipak, verujem da bi ovo mogao da bude trenutak kada će Srbija konačno doneti odluku da li želi da bude deo EU“, rekao je Popović za SETimes.

Rusija ne reaguje na kosovsko uvođenje sankcija, navodi se u saopštenju Aleksandra Puškova, predsednika Spoljnopolitičkog odbora Ruske dume.

„Tako su oni [Kosovo] odlučili da podsete na svoje postojanje“, rekao je Puškov, prenose RIA Novosti.

Šta još Kosovo može da učini da bi pomoglo međunarodnoj zajednici u izlaženju na kraj s krizom u Ukrajini? Iznesite svoje mišljenje u prostoru za komentare. .

Nastavak na Southeast European Times...