Izvor: BKTV News, 20.Maj.2017, 15:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
San da Kosovo bude deo Albanije je dug 100 godina, ali svako ko razmišlja racionalno zna da od ujedinjenja nema ništa
Ispadi albanskog premijera Edija Rame pokušaj da pred izbore prebaci fokus sa svojih neuspeha na "nacionalna pitanja", ocenila je antropolog iz Tirane Armanda Hisa.
Ona je u intervjuu za Dojče vele rekla da kada god političke elite pomisle da gube legitimitet, jer ne čine ništa za opšte dobro niti na polju ekonomije, one počinju da podstiču nacionalističke sentimente među stanovništvom.
U slučaju Albanaca, kaže ona, taj vid nacionalizma dolazi iz Tirane, >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << iako je teško odgovoriti zašto je to tako, budući da Albanci u Makedoniji i sa Kosova nemaju pravo glasa u Albaniji.
"Postoji jedna specifičnost sa Albancima. Premijer u Tirani se smatra ''premijerom svih Albanaca'', kada kod kuće postoji pritisak na njega, onda ljudi iz Makedonije i sa Kosova mogu da ga brane u stilu: zašto dirate premijera? Tako Albanci sa Kosova i iz Makedonije mogu izvršiti svojevrsni pritisak na Albance u Albaniji, kojima se na neki način spočitava da ne mare mnogo za svog premijera. To je vid strategije nekih koji ne glasaju u Albaniji, ali imaju uticaj na događaje u ovoj zemlji", rekla je Hisa.
Još jedna skandalozna izjava Muslija: Moj predsednik je Edi Rama
Prema njenim rečima, na Kosovu duže od 100 godina postoji san da se bude deo Albanije, ali da svako ko razmišlja logički i racionalno zna da od ujedinjenja nema ništa.
"Ali ni takvi ne žele da se suprotstave snu i zato gledaju Albaniju kao otadžbinu, predsednika i premijera Albanije smatraju važnijim od onih u sopstvenoj državi, zastavu i himnu Albanije vide kao svoju pravu zastavu i himnu. To je mentalni proces sa dugom istorijom i ne može se promeniti za deset godina", rekla je Hisa.
Govoreći o susretima srpskog i albanskog premijera Aleksandra Vučića i Edija Rame, ona je kazala da su oni bili deo Berlinskog procesa, a ne rezultat potrebe Albanije i Srbije da imaju dobre odnose.
Prema njenim rečima, svi su svesni da dvema državama treba ekonomska saradnja, posebno kada se radi o transportu, putevima.
"Srbiji treba povezanost sa morem, Albaniji veze sa srpskim biznismenima. Postoji svest da granice treba da budu otvorene barem kada je u pitanju ekonomska saradnja. Na papiru postoje projekti koje jednom treba realizovati. Ali susreti nisu značili istorijsko pomirenje. Nikada nisam videla te sastanke kao proces građenja poverenja", rekla je Hisa.
Kada se radi o Makedoniji, ona je takozvanu Tiransku platformu ocenila kao mešanje Rame u unutrašnje prilike u Makedoniji.
"Sastajanje albanskih partija iz Makedonije u Tirani kao da je Rama njihov premijer, a oni deo albanskih, a ne makedonskih institucija bio bi jak simbolični akt sve i da iz toga nije proizašla nikakva platforma. Kao da su došli kod svog bosa. Taj simbolični čin bio je zabijanje nosa tamo gde ga ne treba zabijati, u unutrašnje stvari druge države. Ali zašto je Rama to radio? Pa zato što i u Albaniji postoji ozbiljna kriza", rekla je Hisa.
Kada se radi o Albaniji, ona ističe problem sa kanabisom koji nikada nije bio toliki i podseća da se od racija sprovedenih 2013. godine, kada se ubijena dva policajca, kanabis svuda proizvodi.
Prema njenim rečima, četiri petine obradivih površina i padina na planinama zasađeno je kanabisom, a tu proizvodnju kontrolišu vladini kanali.
Osim toga, ona ističe i problem sa reformom sudstva, koja je napravljena bez opozicione Demokratske partije, a koja je zamišljena tako da ide u korist Edija Rame, kako bi kontrolisao sudije i eliminisao one koji mu nisu po volji.
Kako kaže, sva ta dešavanja kulminirala su platformom albanskih partija iz Makedonije.
"Rama od tada nastoji da albanskoj javnosti nametne mišljenje da lider njegovih rivala demokrata Ljuljzim Baša zapravo zajedno sa Gruevskim radi na slabljenju Albanije u sklopu šire antialbanske mreže u kojoj su Vučić, Erdogan i Putin. Rama je sve predstavio kao nacionalno pitanje u stilu: ko je za Ramu, taj je i za nacionalnu stvar", ocenila je Hisa.
Upitana da li je realno ostvarenje projekta "Velike Albanije", budući da je ta zemlja članica Nato, Hisa odgovara da to pitanje nikada nije ni otvarano, kao i da ljudi koji razumeju šta je NATO znaju da je to gotova priča.
"Obični ljudi, koji to ne razumeju, možda i dalje imaju te romantizovane ideje. Ali to je nemoguće. Političari pokušavaju da igraju na tu kartu neznanja, ali od toga nema ništa", rekla je Hisa.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
.jpg)
