Izvor: Politika, 05.Jun.2013, 16:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rumunski premijer za priznanje Kosova
Viktor Ponta zasad nije ubedio poslanike da Rumunija, nakon sporazuma između Beograda i Prištine, treba da promeni stav o nezavisnosti Kosova
Od našeg dopisnika
Bukurešt – Premijer Viktor Ponta izjavio je na zajedničkoj sednici spoljnopolitičkih odbora dvaju domova rumunskog parlamenta, na kojoj se razmatralo pitanje stava koji Rumunija treba da zauzme u vezi sa statusom Kosova nakon sklapanja sporazuma između Beograda >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i Prištine, da je on za to da Bukurešt treba „brzo” da prizna nezavisnost Kosova. Ovaj njegov stav u potpunosti odudara od dosadašnjeg zvaničnog rumunskog stava prema otcepljivanju Kosova od Srbije.
Do ovog Pontinog nastupa, koji je ovdašnja javnost primila sa iznenađenjem, došlo je kao posledica odluke Evropskog parlamenta da se od pet zemalja članica EU (Španija, Grčka, Rumunija, Kipar i Slovačka), koje nisu priznale nezavisnost Kosova, zatraži da se poslušno postroje u „zajednički evropski front”.
Ponta, kome se ovde često prigovara da olako aminuje sve „sugestije” pristigle iz Brisela ili Vašingtona, odmah je krenuo u akciju na raščišćavanje rumunskog terena koji baš nije naklonjen jednoj takvoj opciji, za koju se tvrdi da ne odgovara dugoročnim rumunskim nacionalnim interesima.
Znajući za tu rumunsku odbojnost, premijer Ponta je izašao pred spoljnopolitičke odbore parlamenta sa predlogom da se zasad samo diskutuje o novom rumunskom stavu prema Kosovu, dakle i Srbiji.
„Ne tražim donošenje neke odluke, već hoću samo da se sa vama konsultujem”, rekao je Ponta tvrdeći da se o tako krupnom i delikatnom pitanju treba da postigne saglasnost tri odlučujuća faktora – parlamenta, vlade i predsednika.
Ponta je priznao da postoje i drugačija mišljenja među kojima i bivših ministara inostranih poslova, kao i to da je razgovarao sa predsednikom Trajanom Baseskuom, koji je „oprezniji od njega”. Ponta ne krije da želi da predvodi novu struju mišljenja koja neće biti statična, već će težiti „prilagođavanju, koordiniranju rumunskog stava” prema Kosovu sa „našim evropskim i prekookeanskim partnerima”.
Baseskuov oprez ima svoja poznata objašnjenja. On dobro zna kako je prošao njegov prethodnik, predsednik Emil Konstantinesku kada je 1999. Srbiji okrenuo leđa i rumunski vazdušni prostor stavio na raspolaganje avijaciji NATO-a. Tada su Rumuni njemu okrenuli leđa. Njegov rejting je naglo opao i nikada se više nije povratio na pređašnji nivo. Basesku je po pitanju Kosova uvek uzimao u obzir „transilvanski faktor”, to jest postojanje endemičnih secesionističkih tendencija među rumunskim Mađarima, uz podršku Budimpešte. On je vodio računa i o sudbini Zadnjestrovlja, odnosno Moldavije.
I bivši rumunski predsednik Jon Ilijesku ispoljava vidljivi oprez u odnosu na zahtev Evropskog parlamenta.
„Rumunija je po tom pitanju uvek imala uravnoteženi stav kako u pogledu njenih veza sa susedima, tako i u pogledu procesa priznavanja nezavisnosti Kosova. Naš stav je bio prirodan i normalan”, kaže Ilijesku ali ipak dopušta da će se „možda, na kraju (a ne sada) nametnuti neko priznanje”.
Ponta je znao da mu neće poći za rukom da iz prve ubedi članove spoljnopolitičkih odbora parlamenta da se pridruže njegovom predlogu, ali se zasad sa njima dogovorio o stvaranju jedne radne grupe u kojoj će se naći predstavnici raznih ministarstava i parlamenta, koji će „pratiti” razvoj ove teme.
Milan Petrović
objavljeno: 05.06.2013.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
.jpg)
