Izvor: Danas, 23.Okt.2015, 11:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Roditeljima neprijatno da deci čitaju kosovski ciklus
Kain je ubio Avelja. Prema Bibliji, to je prvi slučaj smrti koji si ikada desio, ali šta predstavlja ta priča? Neke od interpretacija su da se iza tog mita krije prefiguracija verskih ratova, radikalni antisemitizam, da Kainov žig predstavlja tamnoputost, a najčešća je da je u pitanju sukob stočarstva i poljoprivrede.
Isto tako se pored frojdovskog načina tumačenja mita o Edipu može naći i onaj u vezi sa pravdanjem uzurpacije, priča o Orestu može da predstavlja zamenu >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << matrijarhata patrijarhatom, a o interpretacijama Banović Strahinje da i ne pričamo. Sve to govori o polivalentnosti mitova, a upravo je to bila glavna tema tribine "Dekodiranje mitova" Centra za promociju nauke koja se održala u SKC-u. Naravno, paralele sa našom istorijom i narodnim folklorom nisu mogle izostati.
Među učesnicima tribine našli su se jedan od najboljih poznavalaca klasičnih mitova u Srbiji, dr Vladeta Janković, inače profesor u penziji Filološkog fakulteta u Beogradu. O odnosu mita i nauke govorila je dr Sofija Stefanović, arheološkinja i jedini dobitnik prestižnog evropskog ERC granta u Srbiji, sa Odeljenja za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, zatim dr Aleksej Kišjuhas, kolumnista lista "Danas" i sociolog sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Iz ugla psihologije i sociologije, mitove je pokušao da osvetli dr Oliver Tošković, psiholog iz Laboratorije za eksperimentalnu psihologiju u Beogradu. Moderator tribine bio je Slobodan Bubnjević, urednik komunikacija CPN.
Ono što je pre svega utvrđeno jeste da i pored toga što se mit i nauka često predstavljaju kao suprotstavljene strane, ipak se te dve stvari svode na identičnu vrstu čovekovog impulsa, a to je da pokušava da objasni stvari i svet oko sebe. Sociolog Aleksej Kišjuhas smatra da je i današnje društvo u velikoj meri protkano mitovima.
"Tek nakon agrarne i urbane revolucije, paralelno sa pojavom gradova i carstava, ljudi su počeli da kolektivnije izmišljaju priče o bogovima, domovinama, nacijama koje su uspele da milione ljudi drže na okupu i da isti ti milioni neznanaca sarađuju i ostvaruju zajedničke ciljeve. Na tome su bazirana i današnja društva", objašnjava Kišjuhas i dodaje modernu analogiju da su "ljudi, zgrade, auto-putevi zapravo hardver, a da su mitovi softver svake zajednice".
Psiholog Oliver Tošković takođe upravo u mitovima vidi vezivno tkivo jedne nacije, pa je u primeru čuvene sentence "napravili smo Italiju, hajde da napravimo Italijane" našao jedan slučaj u kome je krajnje uspešno stvorena bliska veza među ljudima u državi. S druge strane se stvorio jasan primer priličnog neuspeha u pokušaju stvaranja nacije koji bi mogao da se ogleda u rečenici "napravili smo Jugoslaviju, ali očito nikad nismo uspeli da stvorimo Jugoslovene".
Iako možda više jugoslovenski osećaj pripadnosti i tradicije nije toliko relevantan, srpski svakako jeste. Dr Sofija Stefanović upravo u našem nesnalaženju u sopstvenoj prošlosti i neznanju o svom poreklu i mitovima vidi čak i glavne probleme u srpskom društvu.
"Ako i malo nešto znamo o svojoj istoriji i predanjima, mi se toga stidimo. I baš taj odnos prema nasleđu čini da je naša situacija ovakva kakva jeste. A mi smo zarobljeni u raljama politike koja nam je uzela i mit. Danas je često čak roditeljima neprijatno da deci čitaju pretkosovski, kosovski ciklus, jer osećaju da to više nije prikladno. Ako volite na primer Banović Strahinju, to se smatra ili zastarelim ili iskazivanjem političkog stava. Ne bi smelo da bude tako", smatra Stefanovićeva.
Vladeta Janković je upravo na primeru Banović Strahinje, kao i Marka Kraljevića predstavio suštinu tumačenja mitova. On ističe nepotpuno tumačenje Rajnharda Lauera o kosovskom mitu kao srpskom usudu, slavljenju poraza, samosažaljenju i naravno osvetljava drugu stranu.
"Tu je u pitanju potpuno gubljenje iz vida da u kosovskom mitu ima i drugih priča, a ne samo o bici. Kosovski ciklus obuhvata i Banović Strahinju, a ima li plemenitije pojave od njega, tog velikog gospodina koji ume da prašta? Isti taj Lauer kaže za Marka Kraljevića da je simbol srpstva jer ore drumove tj. uništava oko sebe, da je anticivilizacijska pojava. Postoji ta priča, ali postoji i priča kada Marko neće dušu da proda, već spasava dušu svedočeći protiv rođenog oca i stričeva. Tako da su te stvari polivalentne, sve zavisi od toga na šta hoćete da stavite akcenat", jasno stavlja do znanja Janković, a onda u zaključku još jednom objašnjava različite načine interpretacije mitova, šaljući svojstvenu poruku o tome kako bismo ih trebali tumačiti:
"Onaj ko se opredeli da akcenat stavi na to da je njegov narod genetski proklet, uklet ili čak genocidan zna šta radi i zašto to radi. Mitovi međutim otvaraju i druge, plemenitije puteve. I sa stanovišta budućnosti jedne nacije, puteve na koje treba gledati s nadom."
Kilt, joga, bušido
Interesantne primere demitologizacije dao je dr Aleksej Kišjuhas, otkrivši da neki od kamena temeljaca škotske, indijske i japanske civilizacije su zapravo tek relativno nedavno izmišljene tradicije.
"Škotski kilt nije nešto što je nosio Vilijem Volas i slični junaci, gorštaci u toj nekoj mitskoj prošlosti. To je proizvod industrijske revolucije, jer su tek tada zapravo Britanci izmislili kilt i prodali ga Škotima. Slično je sa jogom, koja je naziv za drevnu indijsku filozofiju, ali ovo što postoji danas kao joga je takođe izmišljena tradicija. Samurajski kodeks bušido takođe je nastao tek krajem devetnaestog, početkom dvadesetog veka, a ne stotinama godina unazad", navodi neke zanimljivosti Kišjuhas.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
