Izvor: VOA, 20.Jul.2019, 05:33

"Rešavanje pitanja Kosova nije prioritet za Trampovu administraciju"

Rešavanje pitanja Kosova nije prioritet za Trampovu administraciju

Uprkos porukama koje dolaze od američkih zvaničnika da su SAD spremne da aktivnije učestvuju u rešavanju kosovskog pitanja, administracija Donalda Trampa nije prioritetno fokusirana na Zapadni Balkan, ocenjuje za Glas Amerike Luk Kofi, ekspert konzervativne fondacije “Heritidž” koja je bliska aktuelnoj američkoj administraciji. Ipak, kaže da je to prilika da vođstvo preuzme neko iz Evrope - poput francuskog predsednika Emanuela Makrona. Tvit savetnika za nacionalnu bezbednost u Beloj kući Džona Boltona, posle susreta sa ministrom spoljnih poslova Srbije Ivicom Dačićem, da „dijalog sa Kosovom treba da se nastavi i da je sada trenutak da obe strane nešto preduzmu“, Luk Kofi ne vidi kao naznaku snažnijeg američkog angažmana. “Jedan od prioriteta ove administracije u Evropi je sigurnost i stabilnost na Balkanu i taj pokušaj da se obnovi dijalog je u skladu tim. Ali, treba imati u vidu da u Vašingtonu ulazimo u period kampanje za predsendičke izbore, da su ključni zvaničnici koji se bave Evropom u tranziciji ili napuštaju pozicije - poput Fione Hil (iz Saveta za nacionalnu bezbednost) koja odlazi ili Vesa Mičela (bivšeg pomoćnika državnog sekretara za Evropu i Evroaziju) koji je otišao iz Stejt departmenta. Razumem to što je Bolton rekao, jer to ostaje cilj SAD, ali ne mislim da će u narednom periodu biti uloženo mnogo energije u rešavanje pitanja Kosova“, ocenjuje ovaj stručnjak za Balkan. Kofi napominje da je Balkan za brojne američke administracije bio od drugorazrednog značaja i ističe da je to slučaj i sa Trampovom. „Na početku Trampovog mandata osetila se neka promena, ali se vremenom američka politka vratila tamo gde je bila. Ali, to je prilika za Evropljane da uskoče, i mislim da je to ono što radi francuski predsednik Makron. Voleo bih da postoji bolja koordinacija između SAD i partnera u Evropi. Francuski predsednik je nedavno bio u Srbiji i preuzeo je lidersku ulogu, a znam da se predsednik Tramp i predsednik Makron dobro slažu – ako izuzmemo neke tvitove“. ​Ipak, postoje nesuglasice oko potencijalnog rešenja pitanja Kosova. Predstavnici američke adminsitracije poručuju da su saglasni sa sporazumom koji postignu obe strane, Nemačka se protivi razgraničenju, a francuski predsednik je u Beogradu poručio da su Kosovo i Srbija dve nezavisne države. Kofi kaže da nije siguran kako bi SAD i Nemačka sarađivale u rešavanju problema na Balkanu. „Iskreno, razočarala me je pozicija ove administracije u vezi sa razgraničenjem, mislim da trebalo da se izjasne protiv toga. Možete da tvrdite da dve nezavisne države imaju pravo da definišu svoje granice, ali je šansa za to postojala u prošlosti i nije se desilo. Mislim da bi se razgraničenjem otvorila Pandorina kutija, ne samo na Balkanu, već i drugim mestima u Evropi i Bliskom istoku" "Kada je reč o saradnji SAD i drugih sila, Nemačka i Amerika nemaju tople odnose, to nije tajna. Nisam siguran da između Donalda Trampa i Angele Merkel ima mnogo prostora da sarađuju u vezi sa pitanjima na Balkanu. Ali, veze institucija SAD i Nemakčke su veoma dobre – ministarstva spoljnih poslova, vojska, obaveštajne službe dobro sarađuju. Možda neće biti političkog zajedničkog napora SAD i Nemačke da se reše pitanja na Balkanu, ali na nivou institucija postoji bliska saradnja. Uključujući i Francusku, a ne treba zaboraviti ni Veliku Britaniju posle Bregzita, koja je bila sila i pre ulaska u EU i imala svoju ulogu na Balkanu devedesetih“, smatra Kofi. Poruke predsednika Emanuela Makrona u Beogradu da proširenje EU ne može da se desi pre unutrašnjih reformi u Uniji, mogu da znače i deceniju čekanja za nove članice, upozorava Kofi. „Kada predsednik Makron govori o drastičnim reformama i pauzi u proširenju – treba računati na duži vremenski period. EU još ne može da sprovede reforme koje bi podigle njenu popularnost među državama članicama, a vidite i porast ekstremno desnih i levih partija koji je posledica toga što EU ne služi svojim građanima.“ ​Da li to otvara prostor za jači uticaj Rusije u regionu? „Zavisi od toga kako se EU odnosi prema očekivanjima zemalja koje hoće da se prirduže. Recimo, ako se desi još jedna Turska kojoj je obećano da će ući u EU, a onda joj se zatvore vrata– što je doprinelo i eroziji demokratije u toj zemlji - onda mislim da ima prostora za Rusiju“, zaključuje stručnjak iz fondacije „Heritidž“.

Nastavak na VOA...






Pročitaj ovu vest iz drugih izvora

 I drugi pišu o ovome:
Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta VOA. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta VOA. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.