Izvor: Blic, 04.Avg.2013, 18:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Reporteri „Blica“ u izbegličkom naselju u Krnjači: Muka nam je od svega, svi su nas zaboravili
Podne u kampu za izbeglice iz Hrvatske, sa Kosova i iz Bosne u Krnjači. Tišina. Poneko prođe sa šerpom u ruci, ide u kuhinju po ručak. Poželimo dobar dan, otpozdrave nam izmučenog lica, pomirenog sa sudbinom. Beznađe: Izbeglički kamp u Krnjači
Kada čuju da smo novinari, da pišemo o tome kako im je 18 godina od kako su napustili domove pred „Olujom”, bezvoljno odmahnu rukom.
- Šta vredi. Godinama pričamo. I ništa od toga nemamo. Da se vratimo ne možemo, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << a ovde nemamo ništa - kaže svako na koga naiđemo.
Izbeglice, prognani, raseljeni, žive u sobama od po 12 kvadrata, a 16 soba u jednoj baraci ima četiri zajednička klozeta. U jednoj do baraka u hodniku nekoliko stanara sede i pričaju. Rajka Manojlović sa sinom Željkom i ćerkom Željanom u kampu je od 2000. godine. Muž joj je umro pre pet godina. Ni penziju nema.
- Kad se setim „Oluje“ i svega, muka mi je šta smo sve preživeli. Volim da se ne prisećam - započinje priču.
Porodila se tri dana pre „Oluje” i sa bebom je evakuisana u Banja Luku, gde je u bolnici ležala osam dana.
- Suprug je mislio je da smo beba i ja mrtvi. Odatle su nas prebacili u Sandžak u halu, gde sam sa bebom spavala na prašnjavom dušeku. Od tad boluje od astme. Pet godina kasnije smo prešli ovde - priča Rajka dok se sprema za posao.
Porodila sam se tri dana pre „Oluje“ i sa bebom sam evakuisana u Banjaluku, potom u Sandžak, gde smo spavali u hali, na prljavim dušecima. Od tada dete boluje od astme, kaže Rajka Manojlović.
Ćerka ide u školu, a sin se nedavno zaposlio. Život u kampu im je, kažu, težak, a nade nečem boljem nema.
- Neki su dobili stanove u naselju za izbeglice u Velikom Mokrom Lugu. Ja sa dvoje dece nisam. Rekli su da će država dati osam hiljada za kupovinu kuće ili stana. Kad sam našla u blizini Beograda ono što bih mogla da kupim za tu sumu, u Komesarijatu su rekli da nema para. Da se vratim u Hrvatsku u moj Drniš, ne mogu. Da uzmem državljanstvo Srbije, gubim pravo na ovaj smeštaj, a kuda bih onda sa dvoje dece - jada se ova hrabra žena.
Njene komšije ne žele da pričaju za novine, mada im mnogo toga stoji na duši. Mnogo su ogorčeni, razočarani. „Oluja“ je njihove živote saterala u sobičke baraka u Krnjači, a odatle je teško krenuti dalje.
„Oluja“ prognala više od 200.000 Srba
Danas se navršava 18 godina od početka hrvatske vojne akcije „Oluja” koja je dovela do egzodusa više od 200.000 Srba iz Hrvatske. U Hrvatskoj je 5. avgust državni praznik koji se slavi kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti za akciju „Oluja”, a od 2000. taj dan se obeležava i kao Dan oružanih snaga Hrvatske. U operaciji „Oluja” učestvovalo je 138.500 pripadnika hrvatskih snaga, čemu su se, prema hrvatskim izvorima, suprotstavile srpske snage od oko 31.000 vojnika. Ovo područje napustilo je gotovo celokupno srpsko stanovništvo. Dokumentaciono-informativni centar “Veritas” u svojoj evidenciji ima imena 1.960 poginulih i nestalih Srba od kojih 1.205 civila, među njima 522 žene i 12 dece. Haški tribunal je u novembru 2012. oslobodilo hrvatske generale Ante Gotovinu i Mladena Markača krivice za progon srpskog stanovništva.
U Sabornom hramu Vaskrsenja Hristovog u Čikagu danas će biti služen parastos stradalim Srbima Krajišnicima u „Oluji”.
Najčitanije SADA:
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
.jpg)
