Izvor: B92, 06.Nov.2011, 00:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Reljić: Priština sad hoće podelu
Beograd -- Stručnjak za Balkan Dušan Reljić smatra da su albanski zvaničnici sa Kosova i Metohije sve skloniji razgovorima o mogućoj podeli i razgraničenju, piše Press
Ekspert za Balkan i savetnik nemačke vlade Dušan Reljić smatra da je zvanična Priština sve sklonija razgovorima o mogućoj podeli Kosova i da albansko rukovodstvo šalje sve jasnije signale da su spremni za priču o razgraničenju.
On smatra da bojažljivi nagoveštaji koji dolaze iz Beograda sada >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << imaju „repliku" i u Prištini.
„U Srbiji postoji sklonost da se trampi priznanje Kosova za teritoriju, da sadašnji sever Kosova ostane u Srbiji, dok bi u takvom rešenju Beograd prihvatio da ostatak Kosova bude ili država za sebe ili da se priključi Albaniji u jednu proširenu albansku teritoriju", kazao je on."Moj utisak je da su iz Prištine u novije vreme došli prilično jasni signali da bi i sadašnja vlada Kosova, albansko rukovodstvo na Kosovu, prihvatilo takvu varijantu."
Reljić to tumači kroz dve činjenice:
„Jedna je da je u novije vreme bivši koordinator Pakta stabilnosti za Jugoistočnu Evropu Erhard Buzek u nekoliko intervjua ukazao na podelu Kosova kao na najracionalnije rešenje. Poznavajući ga dobro, znam da je to jedan iskusan i odmeren političar koji tako nešto ne bi rekao, a da pre toga nije barem jedan deo političkih snaga u Prištini pustio takav probni balon. Drugi indikator je izjava kalifornijskog republikanskog kongresmena Dejna Rorbahera, koji je u uvodniku u „Vol strit džurnalu" ponovio tezu da bi to bilo najjednostavnije moguće rešenje, koje bi donelo dugoročnu stabilnost".
Na pitanje novinara „Dojče velea" kako bi podela Kosova uticala na ostale zemlje u regionu i da li bi se Albanci tu zaustavili ili bi tražili „parče" Makedonije ili Crne Gore, Reljić odgovara:
„Odnos Albanaca i slovenskog življa je drugačiji. Jezik nije jedan, postoje velike kulturološke razlike, na kraju krajeva, postoji stotinu godina rasprava i sukoba između Srba i Albanaca oko toga gde su granice između ta dva etnička tela. Ali pitanje oko Makedonije je opravdano. Mislim da u Makedoniji takođe postoji jedna jaka sklonost tamošnjih Albanaca da formiraju zajedničku državu sa Albancima na Kosovu i Albancima u Albaniji".
Na konstataciju da je stav nemačke kancelarke Angele Merkel da nema daljih podela i pitanje da li veruje da se to može promeniti, Reljić podseća da su stavovi Zapada i ranije bili takvi kad je u pitanju bila celovitost SFRJ, zatim BiH, pa Srbije, ali da se taj stav promenio kad se promenilo stanje na terenu.
Ni srpske parlamentarne stranke još nemaju jedinstven stav o tome da li se uopšte mogu voditi razgovori o nekoj podeli Kosova. Ovo rešenje prihvatljivo je za poslanike Partije ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS) i Jedinstvene Srbije (JS), ali je, recimo, naišlo na žestoko protivljenje Rize Halimija, poslanika Partije za demokratsko delovanje.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
.jpg)
