Izvor: RTS, 05.Nov.2012, 23:44   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Reč na reč: Sto dana Vlade

Kakav je kurs zauzela Vlada po pitanju Kosova i Metohije, borbe protiv korupcije i kriminala, smanjenja nezaposlenosti i kako se to odrazilo na evroentuzijazam građana Srbije, to su bile teme debate "Reč na reč", povodom sto dana rada Vlade.

Radio-televizija Srbije i CESID organizuju novi ciklus političkih debata u kojima učestvuju narodni poslanici. U debati Reč na reč, povodom sto dana Vlade, govorilo se o pitanju Kosova i Metohije, borbi protiv korupcije i kriminala, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << smanjenju nezaposlenosti i kako se to odrazilo na evroentuzijazam građana Srbije. U debati su učestvovali poslanici šest najvećih stranaka u parlamentu, tri iz vladajuće koalicije, tri iz opozicije.

Odnos vlade prema pitanju KiM

Branko Ružić iz Socijalističke partije Srbije rekao je da je Vlada dostigla veći stepen odgovornosti po pitanju Kosova, podigla to pitanje na viši politički nivo, a da je u pregovaračkom procesu premijer Dačić preuzeo odgovornost.

Slobodan Samardžić iz Demokratske stranke Srbije naveo je da je sto dana Vlade pokazalo jasno definisan smer, kontinuitet sa delovanjem prethodne vlade.

"Vlada je od zapada dobila uverenje da ne treba da priznaje Kosovo, ali tu su dozvole, gašenje institucija, vodi se igra kao i pre nekoliko godina, bez retoričkog priznanja", navodi Samardžić.

Zorana Mihajlović iz Srpske napredne stranke rekla je da je važno razgovarati sa svim strankama, što je ova Vlada i uspela. "Rekli smo jasno da ćemo izaći pred građane, a o onima koji na KiM žive vodimo računa".

Nada Kolundžija iz Demokratske stranke kaže da je ova Vlada nasledila težak problem, zauzela je kurs tako što je prihvatila sve što je prethodna Vlada radila ... od mirnih pregovora, a najveći domet je što je premijer seo i razgovarao sa Tačijem, uprkos izbornom obećanju da se to neće dogoditi.

Vladimir Ilić izUjedinjenih regiona Srbije smatra da je odlučnost ove vlade po pitanju Kosova važna, bilo je previše zaklinjanja bez efekta, jer su ljudi na Kosovu živeli sve gore. "Realnost je sada jasna, svi će znati o čemu se pregovara i šta su rezultati, a ne kao ranije", kaže Ilić.

Bojan Đurić iz Liberalno demokratske partije kaže da je ključna reč u prvih sto dana vlade - velika konfuzija. "Predstavnici vlasti navode da se razgovara i govori o konsenzusu. Govori se istovremeno o statusnim i o tehničkim pregovorima".

Ružić odgovara da nema nikakve konfuzije, da je ovo iskorak u "rešavanju Gordijevog čvora", jer će se platforma naći i u Parlamentu, da ne sme da bude nadigravanja, i da će i predstavnici opozicije pokazati veću odgovornost.

"LDP neće insistirati na kosovskom epu, mnogo rešenja od ovih koje čujemo promoviše LDP, a vi ste u prošlom sazivu imali drugačiji pristup koji je kolabirao, barikadama, i zaustavljanjem evrointegracija..a još uvek u raspravama o Kosovu ima mnogo estrade", tvrdi Đurić.

Mihajlovićeva odgovara da će ova vlada reagovati i kada je reč o energetici i telekomunikacijama, u smislu budućih planova.

"Mogla je vlada da iskoristi ova tri meseca da otvori pitanje u parlamentu da se napravi platforma, moralo je da se razgovara o Kosovu, ovog puta je samo jedan odbor bio, a mnogo entuzijazma. A konsenzusa na nivou Parlamenta nema, vreme protiče", rekao je Samardžić.

Ilić tvrdi da je neophodna hrabrost, kao i odlučnost, jer će pregovori o Kosovu trajati dugo, i biće neizvesni. "Jedinstvo unutar Srbije je bitno, a najvažnije je da postoji komunikacija sa Srbima koji žive na Kosovu", napominje Ilić i pozdravlja susret premijera Dačića sa Hašimom Tačijem.

Nada Kolundžija kaže da će podržati mirno rešavanje problema Kosova, uz poštovanje interesa građana. "Susret Dačića i Tačija za nas je polazna pretpostavka da će razgovori voditi ka traganju za najboljim rešenjem, i mi tu nećemo biti smetnja".

Zorana Mihajlović ponavlja da "ova vlada neće ponoviti grešku prethodne - da niko ne zna o čemu se pregovara".

Samardžić kaže da u reševanju kosovskog pitanja nema reda. "Mi još uvek nemamo platformu, na osnovu čega razgovara, čini mi se da je to ad hok, i ne zna se da li će nastavak razgovora biti politički ili tehnički".

Borba protiv korupcije

Zorana Mihajlović smatra da je u pitanju najveće zlo u Srbiji, jer ne funkcionišu institucije. "Svi imaju problem kako da se to promeni, da ne govorimo o zakonima koji omogućuju kriminal i korupciju, a pred nama je ozbiljan zadatak da to promenimo".

Kolundžiju zabrinjava to što se sve svelo na medijska hapšenja i borbu pojedinca protiv "nepravde sveta". Važno je, kaže, napraviti sistem i zakone.

Srbija se u toj borbi muči, tvrdi Ilić, jer ne postoji sistem, i nema alata da se na valjan način izborimo sa korupcijom, ali vlada je pokazala spremnost.

Bojan Đurić je rekao da je zemlja u još većem haosu, jer nema ozbiljnih zakona, najpre o imovini političara, pa izmene krivičnog zakonodavstva.

"Drago mi je da građani podržavaju orijentaciju vlade u borbi protiv korupcije, i ta borba ne treba da bude medijska", tvrdi Ružić i kaže da ako građani prepoznaju da vlada predano radi po tom pitanju, to jeste dobar signal.

Slobodan Samardžić kaže da motivacije ima, i da će građani manje više po tome i prepoznati ovih sto dana vlade."Više kampanjske borbe prepoznajem, a pravosuđe je u prošloj vladi opustošeno, pa za početak ne treba ni očekivati neke velike sistemske rezultate".

Mihajlovićeva odgovara da je veoma teško krenuti u tu borbu, slaže se kada je u pitanju Zakon o javnim nabavkama, ali i ne medijska hapšenja. "Prethodna vlada to je radila estradno, ova vlada ima čvrste dokaze, pa ne mislim da je to medijsko hapšenje, pravde mora da bude".

Kolundžija upozorava da je civilna kontrola službi bezbednosti bitna, ali da jedna partija kontroliše jedan skupštinski odbor - važnu i osetljivu temu.

"Naši zakoni daju šansu da se država izbori protiv korupcije, naravno da treba doneti još zakona, ali i sa sadašnjim možemo i umemo da se izborimo sa kriminalom. Ovo nije medijska kampanja, jer se vide rezultati", kaže Branko Ružić.

Ilić kaže da su političari najodgovorniji u borbi protiv korupcije, ali da su i tema među građanima - kojima smeta da vide enormno bogate ljude iz sveta politike. "Zato insistiramo na zakonu o imovini, i da se on dosledno sprovede. Ako smo mi javne ličnosti ja nemam ništa protiv da na vašem kajronu bude ispisana moja imovina".

Nezaposlenost - gorući problem

Đurić navodi da trećina građana ne radi, da je struktura školstva neprihvatljiva jer je prosveta na marginama interesovanja.

Ružić navodi da je pitanje nezaposlenosti jedno od najvažnijih. "Treba stvoriti ambijent za strane investitore, sprečiti klasičnu birokratizaciju dobijanja dozvola, a sa druge strane važni projekti energetike i poljoprivrede su naša šansa da podignemo nivo zapošljavanja".

"Do sada se osobiti plan vlade na rešavanju ovog pitanja nije video, nema nekog redosleda, dobili smo budžet i vidimo da povećavate porez umesto da smanjujete, ono što bi vlada mogla ne čini, a treba početi od zaustavljanja trenda gubitka poslova", rekao je Samardžić.

Zorana Mihajlović napominje da borba protiv nezaposlenosti mora da počne, da treba zadržati postojeća radna mesta, ali i da je birokratija nagomilana. "U oblasti energetike koja je pokretač, imamo projekte i svaki objekat koji se bude gradio zaposleiće 4 do 10 hiljada ljudi".

Kolundžija smatra da vlada nije pokazala jasnu ideju vezanu za problem zapošljavanja. "Kreditni rejting je pao, a bez investitora nema rešavanja ovog problema".

Ilić tvrdi da je vlada opredeljena da reši problem zapošljavanja. "Ako nekoga optužujete morate znati da je taj neko u zemlju doveo i Fijat i Beneton...a bez investicija nema zapošljavanja".

Đurić smatra da "sistem nije jedan čovek koji je doveo investitore, i da zemlja mora da odluči je li svemogućna, ili ide ka kapitalizmu".

Ova vlada čini sve da investitori dođu, tvrdi Mihajlovićeva. Kolundžija odgovara da se od vlasti očekuju rešenja, a ne analiza šta je uradila prethodna vlada.

"Možda je nekima žao što nisu treća trećina ove vlade, ipak, najvažniji su projekti, oni su put kako da se velikim zahvatima uposle građani i to rađa nadu", ističe Ružić.

Mihajlovićeva navodi da ova vlada ima jasan cilj, i plan, i da smatra da sektori energetike i poljoprivrede mogu da pokrenu situaciju i stvore nova radna mesta.

"Ako je pitanje zapošljavanja građana pitanje države, onda očekujemo da osim planova razvoja infrastrukture vidimo i kako se uređuje zemlja", kaže Kolundžija.

Evroentuzijazam građana

Zorana Mihajlović kaže da je stav vlade i SNS-a da je put Srbije put ka EU. "Pitanje optimizma zavisi i od situacije od dešavanja u drugim državama. Ali nama je evropski standard neophodan da budemo uređena država, država sa uređenim sistemom".

"Bez entuzijazma nećemo ostavriti cilj ulaska u EU, jer od uverenja vlasti u taj put zavisi i kako će se građani prema tome odnositi", kaže Kolundžija.

Odgovara Branko Ružić tvrdnjom da entuzijazam postoji, ali da postoji i politička ravan koja opredeljuje ulazak u EU. Do tada, treba koristiti standarde i komparativne prednosti, kao i odnose koje imamo na primer sa Ruskom Federacijom.

"Ne znam šta treba da se dogodi pa da političari prestanu da veruju u bajku o EU", kaže Samardžić i tvrdi da se Unija neće širiti bar još 15 godina, kao i da perspektiva članstva ne postoji.

Ilić kaže da Evropska Unija postoji radi građana, njihovog obrazovanja, prava, to su ciljevi zbog kojih idemo ka EU. "Ova tema je zlupotrebljavana od strane političara, ispada da je to neka nečasna trgovina, tako je to u sveti građana, a nažalost se sve svede i na bolne usutpke po pitanju Kosova, pa su građani zbunjeni".

Bojan Đurić smatra da građani nisu zbunjeni iako je bilo konfuznih poruka od strane vlasti.

Samardžić kaže da treba racionalno analizirati situaciju. "Loš po Srbiju je SSP, sporazum trasiran 2004. koji je na kraju svog puta imao ulazak u EU. A što se tiče standarda, ne treba mi da postanemo antievropejci, ali može to i na drugačiji način".

Mihajlovićeva smatra da je važno reći da grđani žele da žive bolje, a to će biti moguće ulaskom u EU, uz vođenje računa o standardima, a Nada Kolundžija kaže da je u prvih sto dana vlade bilo puno zbunjujućih poruka, kao odnos prema prošlosti nekih stranaka koje ne znaju jesu li za EU ili nisu.

Ružić je istakao da treba pokazati dozu mudrosti i inteligencije, kao i da evroentuzijazam Vlade nije sporan.

Đurić smatra da brža integracija ka EU može uspostaviti i recimo bolje odnose sa Rusijom. "Možda bismo imali bolji ugovor o Južnom toku da smo bili članica Unije", kaže i navodi da malo učimo iz prethodnih iskustava.

Ilić zaključuje da su važne reforme, i da evropski put Srbije ne treba da bude trka sa datumima i obećanjima.

Samardžić zaključuje da se sa Unijom može sarađivati na parcijalan način, recimo kroz energetiku, trgovinu, prosvetu, i to bi vlada trebalo da razmotri kao alternativu, a ići po svaku cenu je pogubno.

Nastavak na RTS...