Izvor: Politika, 24.Apr.2013, 15:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rasprodaja naše imovine na Kosovu
Preostalo je da se privatizuje još nekoliko stotina firmi, većina ih je na severu Pokrajine, u mestima sa većinskim srpskim stanovništvom
„Srbija će se boriti za svoja prava i svoje vlasništvo na Kosmetu.”
Navedena rečenica je zajednički imenitelj svih izjava srpskih zvaničnika izrečenih povodom najavljene ili upravo okončane privatizacije imovine srpske države na Kosmetu, preduzeća iz centralnog dela zemlje i Pokrajine Vojvodine. Otimanjem Kosmeta, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Srbiji se otima i nepokretna imovina koju su njene državne institucije procenile na oko 220 milijardi dolara. Tolika je ukupna vrednost nepokretnosti na koje pravo polaže država, njena privredna i javna preduzeća. Privatna imovina više od 30.000 srpskih porodica, koje su proterane po dolasku međunarodnih trupa 1999. godine, vredi najmanje četiri milijarde dolara.
Uprkos protivljenju Vlade Srbije, sa kojim su upoznate i institucije međunarodne zajednice, Civilna misija Ujedinjenih nacija na Kosmetu (Unmik) od 2002. godine sprovodila je nakaradnu privatizaciju društvenih i državnih preduzeća. Vrednost imovine oko 1.500 do sada privatizovanih srpskih firmi na KiM procenjuje se na više od 1,5 milijarde dolara, kazuju podaci PKS.
Preostalo je da se privatizuje još nekoliko stotina firmi, većina ih je na severu Pokrajine, u mestima sa većinskim srpskim stanovništvom. Među preduzećima koja još nisu prodata je RMHK „Trepča” i kompleks hotela i skijališta „Brezovica”. „Kosovska privatizaciona agencija je procenila da njihova vrednost premašuje dve milijarde evra”.
Povodom poslednje vesti, objavljene nedavno, da je tamošnja vlast prodala i 70 odsto udela u „Telekomu” i PTT, vladina Kancelarija za Kosovo i Metohiju oglasila se sa ocenom da je prodao „nevlasnik bez ikakve saglasnosti, ovlašćenja i učešća u postupku prodaje stvarnih vlasnika i time obmanuo kupce o stvarnoj vlasničkoj strukturi Telekoma i PTT”. Jer, imovina ovih firmi je u celosti u vlasništvu Telekom AD Srbija i PTT Srbija, sa udelom i malih akcionara.
Kancelarija za KiM je saopštila i da će o ovoj nelegalnoj uzurpaciji državne i privatne imovine obavestiti međunarodnu javnost i sve relevantne faktore međunarodne zajednice.
– To pitanje moglo je da bude pokrenuto i u prethodnih 12 godina. Na žalost, nije – rekao je svojevremeno Aleksandar Vulin, direktor Kancelarije za KiM.
Srpski Telekom je u avgustu 2010. godine u „Fajnenšel tajmsu” objavio upozorenje mogućim kupcima Pošte i telekomunikacija Kosova da je „reč o imovini nastaloj uzurpacijom vlasništva i da će se svim pravnim sredstvima boriti protiv onih koji se odluče na kupovinu”.
Kakav je do sada bio odnos međunarodne zajednice prema „svetom pravu svojine” na Kosmetu?
U takozvanim bečkim pregovorima 2006. i 2007. godine, koji su prethodili Predlogu sveobuhvatnog sporazuma za rešavanje statusa Kosova i Metohije specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN Martija Ahtisarija, najmanje se razgovaralo o imovinsko-svojinskim pitanjima, izjavio je za naš list Aleksandar Simić, član našeg pregovaračkog tima. Prema njegovim rečima, stanovište EU bilo je da sva imovina na Kosmetu, prirodna bogatstva, sredstva u svojini države i lokalne samouprave, pripadaju Kosovu i da Republika Srbija nema nikakva svojinska prava u južnoj Pokrajini, rekao je Simić. Da su sva javna preduzeća na toj teritoriji imovina Kosova, a ne Republike Srbije, kao što je zapisano u Ustavu i Zakonu o javnim preduzećima.
Dr Boris Begović, profesor Pravnog fakulteta i član delegacije Srpskog pregovaračkog tima na razgovorima 2006. i 2007. godine u Beču, smatra da su pitanja imovine i potraživanja u budućim pregovorima Beograda i Prištine nezaobilazna.
– Ako je reč o političkim pregovorima, koji treba da reše status Kosmeta, pitanje imovine ne može da se zaobiđe – kaže Begović. – Bez pregovora o imovini, spoljnom dugu, o nasleđenim obavezama i o potraživanjima bilo koje vrste, nema statusnih pregovora.
Prema podacima Kancelarije za KiM, do 31. marta 2010. godine na Kosmetu je ukupno privatizovano 545 društvenih preduzeća. U kosovski Privatizacioni fond do tog datuma prikupljeno je više od 460 miliona evra. U 95 odsto slučajeva kupci su bili Albanci.
----------------------------------------------------
Vrednost javnih preduzeća na KiM u milionima evra
– Površinski kopovi Kosovo Obilić – 577,5.
– Termoelektrane Kosovo Obilić (A, B i toplana) – 1.500.
– Elektroistok Obilić (mreža dalekovoda i releja) – 166.
– Elektrokosmet Priština (mreža dalekovoda i trafo-stanica) – 420.
– Ibar Zubin Potok (hidroelektrana i akumulacija Gazivode) – EPS nije dostavio procenu vrednosti.
A. Mikavica
objavljeno: 24.04.2013.
.jpg)
