Izvor: Southeast European Times, 12.Avg.2011, 23:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ramazan na Kosovu

Ramazanski post je jedan od pet stubova Islama, koji je simbol žrtvovanja, duhovnog odmora i solidarnosti.

12/08/2011

Muhamet Brajšori za Southeast European Times iz Prištine – 12.8.2011.

Muslimani iz čitavog sveta započeli su post 1. avgusta. Na Kosovu se ramazanski post sprovodi manje-više kao i u drugim zemljama.

Ljudi širom kosova trude se da nude sadak, to jest pomoć siromašnima preko organizacija, džamija ili samostalno. >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << Nije neobično videti šatore pretvorene u narodne kuhinje tokom Iftara (večere), gde porodice pomažu rođacima i susedima koji su u teškoj situaciji.

Nafije Hiseni (55) je iz sela Dumnice kod Podujeva. Ona za SETimes kaže da svake godine posti za Ramazan od svoje trinaeste godine.

„Religija je nekada bila važan deo porodične sloge i čitavog društva. Imala sam stariju sestru koja je počela da posti sa trinaest godina. Ja sam imala jedanaest i uvek sam se krila da bih jela, jer mi je bilo žao što moja sestra ne sme da jede. Onda sam počela da postim sa trinaest i shvatila sam smisao ramazanskog posta.“

Hiseni kaže da je njen otac bio poštovan u selu i da je uvek pozivao goste za Iftar.

„Hrana je važan element ramazana... Moja majka je po ceo dan spremala hranu i uvek mi je bilo zadovoljstvo da joj pomažem. Majka mi je pravila jogurt u tavi, pitu sa sirom i palačinke sa sirupom“

Četrdesetpetogodišnja Sizana Bajraktari živi u Prištini. Poreklom je iz Prizrena, iz tursko-albanske porodice koja je poštovala ramazanske običaje.

„Ujak mi je bio imam, a otac hadžija. Uvek smo bili srećni kada dođe Ramazan, jer smo mogli da razmišljamo o sebi samima, našim komšijama i porodici i da podelimo hranu sa siromašnima, kojih je nekada bilo mnogo.“

Bajraktari kaže da je njena majka uvek spremala hranu za siromašne tokom Ramazana i da je ona nastavila sa tom tradicijom.

„Kada je moja majka spremala hranu za nas, uvek mi je govorila da za vreme Ramazana moramo da delimo hranu i sreću sa siromašnima u drugim mesecima. Ja danas ne umem da spremam hranu kao moja majka, ali svakog meseca dajem novac jednoj siromašnoj porodici tako da ovog meseca ne moraju da brinu.“

Bajraktari kaže da se, zbog njenih turskih korena, za vreme ramazana uvek pripremaju turski i tradicionalni albanski specijaliteti.

„Pripremam ono što moja deca najviše vole i pokušavam da ih usrećim. Kada sednemo za sto za vreme Iftara, običaj je da krenemo sa nečim slatkim. Onda služimo „ćemen“ ili „mantije“; kasnije je glavno jelo „kisirli pazi sarma“ odnosno punjeni paradajz ili meso, a kao poslasticu baklave, ravanije ili blamanž od limuna.“

Bajraktari i Hiseni su za SETimes govorili i o verskom aspektu Ramazana.

„Uvek se molim za vreme ramazana i svako veče posle Iftara idem u džamiju da se molim za vreme Taravija. Molim se da ljudi pronađu svoj mir i sreću. Teško je vreme; mnogo je nezaposlenih i siromašnih“, kaže Hiseni.

Bajraktari za Taravi ide da se moli, a kasnije poziva komšije u svoj dom, ili ide kod njih na čaj.

„Ramazanski post vernicima usađuje vrednosti ljubavi, poštovanja, dobročinstva, žrtvovanja i iskrenosti, jer su onda puni ljubavi, plemenitiji, humaniji, povezaniji sa Bogom i zahvalniji Tvorcu“, rekao je početkom meseca Naim Ternava, vođa muslimanske zajednice na Kosovu.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na Southeast European Times...