Izvor: KMnovine.com, 05.Feb.2015, 05:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putopis “dela prave stare Srbije”
Poturice Srbi laskaju ili varaju osmanlijski i azijatski, dokle se ne dođe do stvari koja se njih tiče. Tada se obrću u pravog Srbina, postaju ozbiljni, zvanični i naduveni što azijati nemaju. Oni su pažljiviji i učtiviji što se stvar njih više tiče.
Srbi poturice sa Kosova sebe računaju pravim i boljim Turcima, od Osmanlija i pravih Turaka koje takođe preziru kao neke divljake i varvare. Oni sebe računaju da su blagorodnije >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << krvi, nego što je sam sultan koji se odnekud iz Azije ovamo dovukao, te ih nasilno pokorio i isturčio sve same kraljeviće i careviće. Svaki izvodi svoje poreklo od srpskih vlasteoskih i vladarskih porodica. Oni pre nego Bošnjaci hoće da priznaju da su nekad bili Srbi.
Poturica naš Arnautin što se tiče narodnosti sve priznaje, samo da nije Srbin jer pod tom rečju u svih poturica razume se vera a ne narodnost. Vera se ne odvaja od narodnosti. Uvek će priznati da je bio pravoslavan, da je bio Srbin, da nije Osmanlija ili Škip, da je bilo Kosovo pre njegovo srpsko carstvo. Da je sada pravi Turčin i ako nije ni Škip, ni Čerkez, ni Tatarin, ni Osmanlija, ali isto tako nije ni Srbin. Kosovske poturice vera vezuje za Turke na koje mrze kao i na Srbe.
Srbi poturice mrze jezik carigradskih Turaka, a arnautski (šiptarski) odveć vole da govore. Između poturica Arnauta kosovskih, takozvanih Gega i poturica Bošnjaka sa jedne strane, a sa druge pravih Arnauta, Toska i Osmanlija, da se ne pominju Čerkezi, Tatari i turski Cigani, vlada strašna i užasna omraza. A svi zajedno mrze na Srbe. Najviše voli svoj svojega, ali, ako se mrzi opet svoj svojega najviše mrzi.
Kosovske poturice nisu sedamdesetih godina 19. veka znali da govore arnautski (šiptarski), već „našinski“. Oni iz kuršumlijskog okruga priznadoše da se još nisu mogli naučiti arnautski i da mrze taj jezik, ali moraju da ga uče, jer drugačije ne mogu da žive od Osmanlija. Stariji ljudi su znali po koju reč, osim ako nije bio u pitanju Latin iz arnautskog sela skadarske nahije. No, mladež sada sve više zna arnautski no našinski (mesni). Bolje i više vole taj jezik od srpskog. Osim toga, pričahu da oni nisu Arnauti no Turci pravi, tj. poturčeni Srbi, ali ne i Turkuše, Osmanlije i azijati. Ova nahija je do pre sto godina bila čista od Arnauta, pa su ove počeli sultani naseljavati i to Latine, u vreme Kočinog, nemačkog, Karađorđevog i Miloševog rata. Naročito je veliki vezir, pošto je na Kosovu kod Peći 1832 godine nadbio Bošnjake pod Husein-kapetanom, zapovedio da se ovaj klanac od Kosova pa do Morave (kneževine Srbije) naseli pravim Arnautima.
Kuršumlijske poturice su na silu nagonili, da pored svojih žena koje su govorile srpski, uzimaju arnautke i to latinke, čak sa Skadarskog jezera i Đakovačke nahije, koje nisu znale drugi jezik, osim arnautski. Morali su da drže i ove arnautke i tako uče škipski. Sada, od poslednjeg sultana moraju otimati srpkinje od obližnjih seljaka. Ko tako čini ima velike povlastice, ne plaća danak i naročito ne ide na vojsku. Zbog ovoga su mladići otimali čak i babe, dok ne prođe vojna. Poturice i Arnauti ne samo da ne idu u vojsku, već slobodno nose oružje samo da čuvaju granicu. Ne daju Bogu kolača, ni caru arača. Osobito se nagrađuju i pohvaljuju, oni koji kradu naše (kneževine Srbije) stanovnike. A naročito kad ih ubijaju, jer je manje nevernika i dindušmanina.
Eto zašto ih sve treba zvati poturicama, a ne Škipima ili Arnautima. Kada ih čovek upita, da li je to isti narod Arnautin i Škip, uvek odgovaraju: A jesu li isto Turci (tj. poturice) i Cigani? Njihov fizički tip, običaji i odelo, u svemu su isti – srpski. Svuda se nalaze tragovi slava, a po nekim mestima slave kao i pravoslavni.
Od kada se dinastija Obrenovića povratila na presto u Srbiji, a naročito za života kneza Mihajla, postoje tajni raspisi ministara iz Carigrada i tajna naređenja, da se svaki i najmanji trag starine srpske ruši i utamanjuje. I sami evropski konzuli idu u ovome na ruku Turcima, jer ih to isto savetuju. Engleski konzul u Prizrenu nagovorio je Turke, da sruše i obrnu u džamiju, turčenu i sasvim ne doturčenu, bivšu crkvu Uspenja sv. Bogorodice.
Austrougarski konzul njegovog cezarokraljevskog veličanstva u Prizrenu g. Lipić, javno je na tržnici govorio vlastima i svim pravovernim prizrencima, da greše što ne utamane sve spomenika svakovrsne starine rajine zbog kojih tumaraju stalno besposleni evropejci, ove opisuju i iznose svetu na videlo. I pod tim imenom mute po narodu, a naročito to rade kneževine Srbija i Crna Gora.
Priredio S. Filipović, iz putopisa Miloša S. Milojevića
Izvor: Vesnik.net
Pripremile: KM Novine
Zaštićeno © 2014 - 2015 / KM Novine / Sva prava na autorski materijal zaštićena!
Preuzimanje i upotreba sadržaja dozvoljena jedino uz pravilno navođenje izvora / www.kmnovine.com
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
.jpg)
