Izvor: Politika, 30.Nov.2012, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pucanj u budućnost Srba i Albanaca
Rafal kod Skenderbegovog spomenika u centru Prištine propratio je poslednje reči sudije Haškog tribunala Bakonea Molota. Ti jučerašnji pucnji označili su da je bivši vođa OVK Ramuš Haradinaj slobodan i nevin čovek, još jedno nacionalno slavlje je počelo, „odnesena je još jedna istorijska pobeda nad Srbima, pravedna i sveta borba je nagrađena, Ramuš svetlog obraza stiže na slobodno Kosovo...”
Kako se došlo do ovoga, zašto je Ramuš oslobođen, ko je kriv, ima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << li pravde, šta će biti sa Srbima posle ovakvog, doduše očekivanog raspleta u odnosu Haradinaj–Hag? Evo, kako je sve to, na jednom konkretnom primeru, izgledalo u procesu istrage o zločinima Ramuša Haradinaja:
„Vučić Vuković i jedan njegov prijatelj Crnogorac, kome ne znam ime, i jedan Bošnjak su zadržani u kućiAvdulja Šalje puna dva dana i nad njima je vršen najcrnji teror. Nisu pomogle nikakve molbe da se Vuković oslobodi jer je Avdulj Šalja dobio naređenje od komandanta operativne zone Dukađina Ramuša Haradinaja da se sva trojica prebace u Jablanicu (...).Tamo su sva trojica posle mnogih tortura streljana i nikada se nije znalo za njihove grobove (...). VučićVuković bio je jedan od najmirnijih i najboljih ljudi u Dubovikui svi su ga Albanci znali.” Ovo su delovisvedočenja starijeg Albanca iz okoline Peći.Stavio je na papir savest i to što nije uspeo da spasi osobe koje je poznavao, cenio i smatrao dobrim ljudima. Ispovest, reklo bi se, slična desetinama drugih. Već iz prvog susreta sa autorom ovog teksta, tada urednikom magazina „Glas juga”, videlo se da je svedok bolestan, da mu je taj teret važan,da želi da ga se oslobodi, ali i da iznad svega hoće da sačuva porodicu od svog svedočenja i onoga što još zna,a ne sme da kaže i napiše. Objavljeno svedočenje nije izazvalo neke posebne reakcije, nije prenošeno u medijima, ali je posle izvesnog vremena na vrata naše redakcije došao jedan haški istražitelj.Posle opštih mesta o kosovskim prilikama taj čovek je, posle drugog sastanka, počeo da govori o detaljima, ubistvima, mučenjima, nestancima, matematički tačno je povezivao sva imena, pa i ova iz objavljenog pisma, u jedno klupko zločina sa preciznom hronologijom, izvršiocima, grobarima i komandantima. Jednom rečju, sve je znao. Raspolagao je informacijama ko je poubijao svedoke u Haradinajevom slučaju, kako su samo tri čoveka znala za svedoka Kujtima Berišu, Roma koji je izgleda video Ramuša kako ubija, a jedan od te trojice javio je kome treba i na nesrećnog Kujtima u podgoričkom naselju Konik naleće beli „mercedes”. Mrtva usta ne govore...
Na kraju, haški istražilac me zamolio da, ako je moguće, organizujem susret sa autorom ispovesti. Pristao je uz obavezu da, pisac ovog teksta, istražitelju ne otkriva identitet starijeg svedoka i da njih dvojica govore samo o tome šta on zna. Sastanak ugovoren, organizovan. Zamolio sam da ostanem na njemu, pristali su i jedan i drugi. Opet more detalja, opet ista istorija zločina i zla, sa proširenim detaljima ko je kome i kada otkidao uši i koje nesrećnike su slali u Jablanicu gde je suvereni gospodar bio Ramuš Haradinaj.
Onda je svedok prekinuo ovu sumornu istoriju rečenicom:
„Vi ćete pustiti Ramuša, on je slobodan čovek!”
„Gospodine vi niste u pravu”, uzvratio je ljutito haški istražitelj.
„Jesam, to ti kaže... (i predstavi se imenom i prezimenom). Vidim to po tebi, dali ste Ramušu iz zatvora više slobode nego što je ja ovde imam.”
Ostatak razgovora je bio formalnost. Ostatak procesa je bio formalnost. Pravda je formalnost. Formalnost je to što se Ramuš vratio, jer i da je osuđen da robija decenijama sistem koji je on kreirao besprekorno bi funkcionisao i bez njega. Haradinaj je osnovna ideja pretpolitičkog kosovskog društva zasnovanog na plemenskoj moći, etničkoj pripadnosti i često predimenzioniranim žrtvama.Pobedio je njegov koncept slobode i logike devetnaestog veka.
Sprema se veliko slavlje dok Haradinajevi saborci u centru Prištine, u uniformama Policije Kosova i belim rukavicama, skupljaju čaure od rafala sa početka ove priče. Skupljaju čaure od metaka ispaljenih u komandantovu slavu i čast, ispaljenih u pravdu i slobodu, ispaljenih u budućnost Srba i Albanaca.
Živojin Rakočević
objavljeno: 30.11.2012.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
