Izvor: Southeast European Times, 21.Mar.2012, 21:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Proces privatizacije na Kosovu pod lupom
Kosovo ozbiljno analizira svoje procese privatizacije u svetlu čestih pritužbi.
21/03/2012
Muhamet Brajšori za Southeast European Times iz Priština -- 21.3.2012.
Bar na papiru, to izgleda kao odlična ideja. Vlada prodaje preduzeća, rešava se tereta upravljanja njima, a novac od prodaje pomaže u finansiranju državnog budžeta.
Ali, na Kosovu, kritičari kažu da je pravni proces >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << vezan za privatizaciju složen i politički nabijen, što će imati dugoročan uticaj na ekonomiju. Oni kažu da neki vlasnici i zaposleni mogu da koriste određene rupe u zakonu, dok ostali ne dobijaju gotovo ništa. Tu je i etnička komponenta, s obzirom da pojedinci iz različitih zajednica mogu da kažu da je diskriminacija -- bilo sada ili ranije -- uticala na njihovu mogućnost ostvarivanja koristi od privatizacije.
Esat Beriša je jedan takav primer. „Moj otac je radio u Hidrotehnici, [kao i ja], do decembra 1990. godine, ali onda sam ja otpušten zato što su nas srpske vlasti otpustile. Posle rata sam se nadao da ću dobiti svoj posao nazad, ali to se nikada nije dogodilo.“
Nakon što je Hidrotehnika privatizovana 2006. godine, „nikada nisam dobio bilo kakvu nadoknadu, a najgore je to što kompanija više ne postoji, jer je novi vlasnik promenio njenu namenu“, rekao je Beriša za SETimes. U nekim slučajevima kompanije su kupovane više zbog zemljišta nego zbog želje da se nastavi rad.
On nije usamljen: diskriminatorni zakon koji je nametnuo Miloševićev režim primorao je hiljade Kosovara da napuste svoje poslove.
Osim toga, mnoge kompanije koje su privatizovane promenile su lokaciju poslovanja i vrlo često se zaposleni, kao što je Beriša, skidaju sa platnog spiska, što dovodi do čestih protesta ispred Agencije za privatizaciju.
Dardan Sejdiu, ekonomski ekspert iz pokreta Vetvendosje, veliki je kritičar toga. „Deceniju kasnije vidimo da je ekonomija užasno nestrukturirana. Većina proizvodnih kompanija više ne postoji ili se koriste za skladištenje robe; efikasnost kao koncept su, čini se, bile samo reči, a nezaposlenost se produbljuje. Na kraju je i broj stranih investitora samo simboličan, a i suma koju su uložili je simbolična“, rekao je Sejdiu za SETimes.
Privatizacija javnih i državnih kompanija poslednjih godina donela je više od 600 miliona evra, koji su prebačeni u banke u inostranstvu, a kosovska vlada ne koristi ta sredstva. Sejdiu kaže da je to premalo i da su zemlje u regionu prodale samo jednu ili nekoliko kompanija po toj ceni.
Seb Bitići, izvršni direktor Instituta za balkansku politiku, slaže se sa tim. „Glavni nedostaci su prodaja po nižim cenama, s obzirom da se vrednost [kompanija] smanjivala zbog lošeg upravljanja, nefunkcionisanje preduzeća i optužbe za korupciju“, rekao je on za SETimes. Tu su takođe troškovi izgubljenih mogućnosti: „U nekim slučajevima je privatizacija mogla da donese bolje usluge i efikasnost.“
Sejdiu kaže da je, iz ove perspektive, proces „bio prenagljen … bez plana za ekonomski razvoj“ i da je privatizacija dovela do velikih problema za radnike.
On ukazuje na kompanije u istočnom regionu Ana Morava, gde je ranije bilo „skoro 17.000 radnika, u preduzećima koja su sada privatizovana. Danas ta preduzeća zapošljavaju [manje od] 1.700 njih -- ni 10 odsto radne snage nije zadržano“, tvrdi Sejdiu.
Bitići kaže da bi jači sindikati doneli bolje ishode. „Ovde je glavni problem nepostojanje pravih sindikata. Radnici nisu mogli da ispregovaraju sporazum koji omogućava lakšu tranziciju. Toliko je radnika otpušteno. Kada su u pitanju oni koji i dalje rade, [ne postoji] garancija za bezbednost na radu. Feronikeli je flagrantan slučaj u kojem nedostatak političke volje da se reši pitanje bezbednosti na radu ugrožava živote radnika“, rekao je on za SETimes.
Poslednjih meseci povređeno je više radnika kompanije Feronikel na centralnom Kosovu, što je primoralo predsednika parlamenta Jakupa Krasnićija da pozove na bolje i sigurnije uslove rada. Feronikel je privatizovan 2007. godine.
Nastavak na Southeast European Times...
