Izvor: Vesti-online.com, 24.Okt.2012, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Prizrenci

Dugo, uporno, na krvavim noževima i zagrejanim puščanim cevima stvarana je velika albanska država. I stvorena je. Preostaje samo čin proglašenja kojim će se i formalno objediniti današnji prostor Albanije, Kosova, zapadne Makedonije i jedan deo Crne Gore. Ali, Evropa i velike sile to neće dozvoliti; čujem već kako u Beogradu horski krešte oni koji ništa ne znaju i oni koji su u realizaciji tog projekta dali svoj doprinos, redovno uzimajući novčane i druge nadoknade.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com <<
 

Predsednik Srbije izjavio je pre neki dan da smo svedoci rađanja velike Albanije. Dopuna; toga su svedoci bili i naši pradedovi, ali za razliku od nas ništa nisu mogli da urade. Kad kažem nas, mislim na kraj dvadesetog veka, na režim Slobodana Miloševića i one dve, tri godine koliko je taj čovek imao na raspolaganju da povuče nekoliko muških, državničkih poteza. Nije ih povukao. Iz straha, ili zato što nije znao šta mu je činiti, svejedno je.

 

Kako je nastala velika Albanija, etnički čist, zaokružen prostor na kojem žive, ili će uskoro da žive, samo Albanci? U kojoj meri su kumovale velike sile? Kakve veze sa svim tim imaju jugoslovenski komunisti?

 

U najkraćem: Kamen temeljac velike albanske države na Balkanu udaren je 1878. godine, u Prizrenu, gde su viđenije šiptarske glave, osetivši da se Otomanska imperija ruši, tražili načina da dobiju svoju nacionalnu državu. Poslali su i emisare da tu ideju iznesu bar na marginama Berlinskog kongresa, koji je počeo maltene nekoliko dana nakon sastanka u Prizrenu, ali ništa nisu postigli. Albansko pitanje je u startu odbio nemački kancelar, Bizmark, rekavši da Albanci kao poseban narod i ne postoje. To je tursko pitanje - kazao je Bizmark.

 

Šiptari su razočarani, ali im ne pada na pamet da odustanu. Traže autonomiju od Turske, ratuju u njeno ime, proteruju Srbe iz tzv. Stare Srbije, onda se okreću protiv Osmanlija, zaključuju primirja, krše ih, i stalno, sa velikom verom i žrtvama, rade na etničkom čišćenju prostora za koji su tvrdili da im pripada. Sve to vreme imaju značajnu podršku Londona, najviše Bendžamina Dizraelija, britanskog premijera, jednog od najuticajnijih evropskih političara druge polovine 19. veka. On je na zasedanju Prizrenske lige imao svog predstavnika, konzula Harija Kupera.

 

Dizraeli čini sve da pomogne Albancima i naškodi Srbiji. Daje izjave o Srbima koje su klasični primeri rasizma; traži da Turska ostane na Balkanu, kako bi se sprečio prodor Rusije u taj region, predlaže teritorijalno komadanje srpskih prostora... Albanija stiče nezavisnost 1912. godine koju Šiptari, videće se uskoro, prihvataju samo kao nukleus druge, velike, albanske države.

 

Na 4. kongresu KPJ, održanom 1928. godine, u Drezdenu, donet je Program koji traži konstantan rad jugoslovenskih komunista na razbijanja Kraljevine Jugoslavije i stvaranju nezavisnih država Slovenije, Hrvatske i velike Albanije. Koliko su komunisti bili dosledni najbolje govori podatak da su nakon osvajanja vlasti, 1945. godine, doneli zakon o zabrani povratka na Kosovo i Metohiju Srba proteranih za vreme okupacije.

 

Sve vreme šiptarskog oružanog ustanka na Kosovu, od početka devedesetih do NATO bombardovanja, Albanija je otvoreno podržavala i naoružavala ustanike, ali Srbiji to nije bilo dovoljno čak ni za prekid diplomatskih odnosa sa tom zemljom, kamoli da ukaže na stvaranje velike Albanije. Nijednom, ni slučajno, predstavnici DOS-a, za svih 12 godina vladavine, nisu dotakli temu velike Albanije. Ni oni ni njihovi mediji.

Danas na granici između Albanije i Srbije, odnosno, Kosova, nema nikoga. Ideja iz Prizrena je realizovana. Čeka se okončanje posla u Makedoniji i svečano proglašenje.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na Vesti-online.com...