Izvor: Press, 03.Nov.2012, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prisluškivanje ne može da sruši Vladu
Istorija- Dačić je imao snage da javno kaže:„Hoću da razgovaram sa Tačijem, ali to ne znači da priznajemo nezavisnost Kosova"
Zamenik predsednika SPS-a i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Žarko Obradović poručio je u intervjuu za Press nedelje da afera oko prisluškivanja predsednika Tomislava Nikolića i vicepremijera Aleksandra Vučića ne mo- že da uzdrma Vladu Srbije.
- U Vladi koja radi ovako timski nijedna afera ne može biti uzrok >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << ugrožavanja, ali videćemo šta će se ovde sve do kraja otkriti. Javna je tajna da je posle 5. oktobra 2000. godine u Srbiju ušlo mnogo tehničkih aparata za prisluškivanje, a da njihov vlasnik nije država. Postavlja se pitanje kome su potrebni aparati za prisluškivanje, koga će da prisluškuju i šta im je cilj. To mora da se istraži - naglasio je Obradović.
U kakvim odnosima ste sa naprednjacima, pre svega sa Aleksandrom Vučićem?
- Odnos je odličan, pun poverenja i međusobnog razumevanja. Kako vreme prolazi, funkcionišemo sve bolje. Saradnja svih koalicionih partnera je izvanredna i mislim da se to vidi. Ton takvoj saradnji daju premijer Dačić i Vučić, a o kvalitetu tog odnosa se može zaključiti i iz poruka predsednika Nikolića.
Da li ste nekada za ovih 100 dana nove vlasti zažalili što je SPS okrenuo leđa demokratama?
- SPS nije okrenuo leđa demokratama. SPS je, kao i svaka druga politička partija, uradio ono što je najbolji interes ove partije, birača koji su za nju glasali, države Srbije. Prethodnu vladu je činila koalicija pet različitih stranaka. Četiri od tih pet stranaka čine sadašnju vladu. To najbolje pokazuje ko je bio u pravu.
Kada će biti završene promene vlasti na lokalu po republičkom modelu?
- Do kraja novembra će biti urađene promene lokalne vlasti u određenom broju opština. I to je datum oko koga su saglasni svi koalicioni partneri.
Šta je najveći uspeh, a šta najveći neuspeh ove vlade?
- Najveći uspeh ove vlade je timski duh i spremnost da se o svim pitanjima otvoreno razgovara, i kad je reč o razgovorima sa Prištinom, o korupciji, o odnosu prema Evropskoj uniji, stanju u budžetu, kao i kada je reč o sijaset drugih pitanja koja su bila predmet našeg rada. A neuspeh? Malo je vremena za neuspeh. Problematična pitanja su nasleđena i tek kada bi ona ostala nerešena ili bi bila rešena na neprihvatljiv način mogli bismo pričati o neuspehu.
Kako ste u SPS-u dočekali susret Ivice Dačića sa Hašimom Tačijem?
- Reč je o hrabrom potezu, dostojnom velikih državnika. Iako sa sobom nosi veliki rizik, Dačić je taj izazov prihvatio svesno i vrlo hrabro i pokazalo se da je dobro postupio. Građani Srbije osećaju da je došlo vreme da se na to pitanje stavi tačka da ne budemo stalno ucenjivani, ali do sada nije bilo dovoljno hrabrog čoveka da to i uradi. Dačić je imao snage da jasno i javno kaže: Hoću da razgovaram sa Tačijem ali to ne znači da Srbija priznaje nezavisnost Kosova i Metohije.
Sjajna akcija sa Pressom
- Press i Ministarstvo prosvete i nauke već duže od godinu dana sprovode zajedničku akciju za smanjenje nasilja u školama, koja daje izuzetne rezultate. Na inicijativu vašeg lista osnovana je „Koalicija protiv nasilja" i otvoren SOS telefon za sve koji žele da prijave nasilje u školama. Akcija, koja je okupila vrsne stručnjake koji se bave problemom nasilja, nastavlja se i planiramo da je uskoro proširimo i unapredimo, jer je naišla na odličan prijem. Takođe, sa Unicefom smo nastavili program „Škola bez nasilja". Povećan je broj škola, đaka, nastavnika i roditelja koji učestvuju u ovoj akciji. Od Unicefa smo dobili zvaničnu informaciju da je Srbija izabrana kao zemlja koja treba da posluži kao primer drugima i naš rezultat biće predstavljen na godišnjoj konferenciji Unicefa, u februaru 2013.
Koja su ostala pitanja prioritet za ovu vladu?
- Mislim da bi građani najviše voleli da čuju odgovore na pitanja - da li je uspostavljena ekonomska stabilnost, kako rešiti odnos sa Prištinom, kako ubrzati evropske integracije, ko je odgovoran za sporne privatizacije i kada građani mogu da očekuju povećanje plata.
Ima li Vlada snage da građanima Srbije da odgovore na ta pitanja?
- Ima. Prvih 100 dana pokazuju spremnost ove vlade da se uhvati u koštac sa svim otvorenim pitanjima i da ih reši.
Jeste li zadovoljni budžetom za prosvetu?
-Želeo bih da novca bude vi- še ali to, na žalost, nije moguće zbog teške materijalne situacije. Zadovoljan sam što ima novca za plate zaposlenih, jubilarne nagrade, za jednokratnu isplatu i za onu što se planira kao povećanje zarada. Najviše novca nam nedostaje za investicije i opremu. Za mene je ostala nepoznanica zašto posle 2000. godine, kada je bilo novca iz donacija, nisu izdvajana sredstva za te namene.
Da li su rešeni problemi oko upisa na pojedinim fakultetima zbog kojih su studenti protestovali?
- Naišli smo na razumevanje studenata i fakulteta, tako da smo svi zajedno našli rešenje koje je prihvatljivo za sve.
Koliko su realna očekivanja da do 2020. godine imamo 40 odsto visokoobrazovanih građana, kao što to predviđa Strategija obrazovanja?
- Primetio sam da kritičari strategije, sa retkim izuzecima, čitaju samo ono što opravdava njihove stavove. Ne čitaju dokument u celini. Deo koji se odnosi na procenat onih koji će imati visoko obrazovanje odnosi se na određenu starosnu grupu ljudi, a ne na celu populaciju. Kada se tako posmatra ovo pitanje, sve izgleda potpuno drugačije.
Strategija obrazovanja je prošla Vladu. Očekujete li i da joj poslanici daju „zeleno svetlo"?
- Mi ćemo u novembru u Narodnoj skupštini, a najverovatnije i u SANU, imati jedno ili više javnih čitanja strategije. Svi su dobrodošli da kažu šta misle, pa ćemo onda videti da li se stvarno iz stručnih razloga određeni delovi strategije mogu osporiti ili je reč o nečijem pogrešnom utisku ili interesu.
Imate li podatak koliko država duguje fakultetima na ime materijalnih troškova?
- Ta dugovanja su napravljena sredinom prošle decenije. Tada država nekoliko godina nije plaćala fakultetima materijalne troškove. Zašto, ne znam. Kada sam došao na čelo ministarstva, insistirao sam da se povećaju izdvajanja za materijalne troškove fakulteta, ali ne možemo da stignemo taj veliki jaz.
Hoće li država uspeti da izmiri nagomilane dugove za grejanje koje imaju fakulteti?
- Reprogram duga je potpisan i grejanje će biti plaćeno. Ali ovoga puta ćemo kontrolisati da li se taj novac troši za grejanje, a ne za nešto drugo.
Da li je tačno da su neki fakulteti novac namenjen za grejanje trošili u druge svrhe?
- To upravo proveramo.
Kako ocenjujete rad Ministarstva prosvete i nauke u va- šem drugom mandatu?
- U prvih 100 dana u prosveti i nauci bih izdvojio nekoliko veoma važnih stvari koje smo uspeli da uradimo: 305.000 đaka dobilo je komplete besplatnih udžbenika, što znači da je podeljeno više od 2,8 miliona knjiga. Promenili smo Zakon o visokom obrazovanju i tako stvorili uslove da veći broj studenata upisuje fakultete. Vlada je usvojila Strategiju obrazovanja, doneli smo odluku da treću godinu zaredom finansiramo doktorske studije, imali smo CERN u Beogradu...
Hoće li biti otpuštanja u prosveti?
- Prekobrojnih je daleko manje nego što se mislilo. Ima ih 114 i mi smo sindikatima obećali da ove godine neće biti otpuštanja.
Kakav je vaš odnos sa predstavnicima prosvetnih sindikata kad se sretnete privatno?
- Moj odnos sa sindikalcima je odličan, s obzirom na to da sam ja jedan od retkih ministara koji je na ovom mestu u drugom mandatu. Dobro smo se upoznali. Često se čujemo i konsultujemo o pitanjima iz obrazovanja i van očiju javnosti.
Ekskurzije u inostranstvo - da ili ne?
- Moj stav je da na ekskurzije u inostranstvo treba da idu samo maturanti srednjih škola. Smatram da ekskurzije u tom slučaju obavezno treba da imaju edukativni karakter, a nikako da se pretvore u šoping. Svi ostali đaci treba prvo da što bolje upoznaju Srbiju i lepote koje ona ima.
Da li su tačni navodi da Ministarstvo prosvete i nauke ne finansira Petnicu?
- Ministarsvo se potpuno neopravdano i zlonamerno napada. U prethodne tri godine za programe i rad Petnice smo dali 80 miliona dinara a u izgradnju objekata i nabavku opreme potrošeno je 10 miliona evra. Petnica je nevladina organizacija. Oni žele da budu nezavisni (i neka budu - to je njihovo pravo), ali da sve njihove troškove finansira država. Mi nemamo nameru da kontrolišemo Petnicu ali je logično da programi, ili bar značajan deo koji se tamo realizuju budu stručno verifikovani, da se vidi da su deo obrazovnog sistema. Sasvim je logično da tamo budu predstavnici države (Ministarstva ili grada Valjeva), jer ako dajemo novac hoćemo da vidimo gde se i na koji način taj novac troši.
Tvrdnje o korupciji treba dokazati
Kako komentarišete navode o sumnjivim diplomama koje idu u RS, štancovanju doktorata, korupciji...? (pogledajte strane 8-9)
- Najavili smo da ćemo početkom ove godine krenuti u kontrolu „isturenih" odeljenja i da će svako odeljenje koji nije formirano u skladu sa zakonom i nije u procesu akreditacije biti zatvoreno. U prethodnom mandatu sam bio u situaciji da su se javljali mnogi koji su tvrdili da se na pojedinim fakultetima štancuju doktorati. Kada sam od njih tražio da javno kažu koje ustanove su u pitanju, onda su izostajala imena i prezimena, odnosno nazivi fakulteta. U konkretnom slučaju, gde se pominje FABUS iz Sremske Kamenice, taj slučaj ćemo istražiti. Prosvetna inspekcija će otići na taj fakultet, a moram da kažem da je i vlasnik tog fakulteta tražio od nas da inspekcija dođe. To je dobro, jer pokazuje i želju vlasnika da se utvrdi prava istina.
Za visoko obrazovanje zaduženo je sedam prosvetnih inspektora. Ima li šanse da se zaposli još ljudi?
- Više prosvetnih inspektora ćemo imati kada budemo u situaciji da primamo nove ljude u radni odnos.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
