Izvor: Vesti-online.com, 24.Okt.2015, 06:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Prijatelji

Sve što se poslednjih meseci i godina događa sa mučenim srpskim Kosovom sažeo je Nenad Popović u samo jednoj rečenici: Sačuvaj nas, Bože, ovakvih prijatelja!

Vrli premijer, skrušen i ujedno dramatičan kako ga je dragi Bog dao, poručio nam je: Glavu gore! Uz nas je stala i Papua Nova Gvineja! Ništa još nije gotovo!

Povod je, naravno, bio Unesko, gde su premijerovi prijatelji digli ruku da se Kosovo, to leglo divljih plemena i varvara presvučenih u >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << lister odela, primi u društvo zaštitnika kulturne baštine.

Inače će srušiti i ono što dosad nisu.

Slušao sam umnog i čestitog Leona Kojena, koji je napustio Tadićev kabinet čim je ovaj kročio na put otvorene izdaje. Taj čovek granitnog karaktera je na atome razlagao šiptarsku otimačku strategiju i podsetio da smo svetinju otpisali kad smo teške pregovore izvukli ispod okrilja UN, gde i dan-danas imamo prave prijatelje, i dali ih u šape Evropskoj uniji. Potom se slavni Vuk Jeremić usrao u gaće od te iste Evrope i zajedno s njom smrljavio rezoluciju koja nit je smrdela, nit mirisala, za razliku od njegovih gaća.

I sad - piši propalo.

Dođe ti da proključaš od besa i iskočiš iz sve tešnje kože kada slušaš Vučka, Ivicu i ekipu. Dačić, u pauzi između dve čvarkijade, poručuje kako u zemljama-protivnicama kosovskog članstva u Unesku žive milijarde ljudi, kao da planira da ih naseli oko crkava i manastira. Udaraju nam 'ladne obloge, uspavljuju lažnom nadom, busaju se u pileće grudi.

Leon Kojen je imao petlju da kaže caru da je go, je li majka rodila junaka da danas istupi i izdajnicima kaže da su izdajnici i da se s njima ni u isti klozet ne ulazi, kamoli u kabinet?

Takvog nema. Dok se narod o jadu zabavlja, nemoćno gledajući kako mu naživo vade srce, kao u Žutoj kući, samozvana politička elita pljačka li pljačka. Kao nekad čuveni Koča Peskar, koji je srpsku golgotu u Prvom svetskom ratu koristio da gladnoj i namučenoj vojsci liferuje brašno mešano s peskom. Pašićev sin Rade nije prezao ni od trgovine sa Švabama, liferujući im platinu, dok su njegovi sunarodnici išli na goli nemački bajonet.

Sve je isto, samo rata nema, a bande pljačkaške koliko ti duša ište. Grabi, otimaj, pa kad te u'vate udri u patriotske žice, optužuj, trči na poligraf, kukaj i zapomaži kako ti centri moći rade o glavi.

Šiptarsku braću u Unesko je zdušno pogurao još jedan premijerov prijatelj, Don Milo Montenegro, s kojim, šuška se, ima Bebu. Ta Beba je kruna njihove ljubavi, simbol zajedničkog puta i evroatlantskih integracija, kad god pogledaju nju, vide sebe: plačljiva i usranih pelena.

Zato naš vođa ćuti i kad Don Milo progoni srpske popove, proteruje srpski jezik, zatvara NATO obruč oko Srbije, nudi se da nam krkne nož u leđa kad god to zajednički prijatelji sa Zapada zatraže.

Njihov put je isti, a na tom putu, majku mu, mora ponešto i da se žrtvuje, na primer istorija, sećanje, čast.

Dragi, Srbi, što bi rekao Vođa, glavu gore! I videćete obrise kula na beogradskoj vodi, koju su obećali naši prijatelji. Da, da, isti oni što su aplauzom pozdravili one što su širom Kosova pijucima i dinamitom zatirali srpsku dušu i sećanje.

Umesto crkava, nići će džamija, s pogledom na Savu i Dunav. Da ne bude da nam prijatelji baš ništa nisu ostavili.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na Vesti-online.com...