Izvor: KMnovine.com, 11.Jan.2021, 13:13
Predrag Jakšić: Logika izdaje
Predrag Jakšić: Logika izdaje "Podmuklo Antić ubacuje seme separatizma i tamo gde ga nema (ili ga ima u zanemarljivom stepenu) sve objašnjavajući to „logikom“ – ima većinski Srba – srpsko je, nema većinski Srba – nije srpsko."
Piše: Predrag Jakšić
Kada je pre nekoliko godina Aleksandar Vučić pokrenuo tzv. unutrašnji dijalog kako bi dobio podršku u javnosti značajnih pojedinaca, >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << intelektualaca, institucija (na posletku i naroda) za promenu Ustava, te za planiranu predaju Kosova i Metohije albanskim teroristima i za priznavanje tzv. državnosti te lažne države Kosovo, prvi koji su se javno uključili u taj unutrašni dijalog bili su tobože veliki protivnici režima i samog Vućića dramski pisci i akademici Kovačević (koji je rekao da mi nemamo više dece da idu u rat) i Simović (koji se zapitao šta bismo mi sa Kosovom čak i da nam ga vrata), te istoričar Čedomir Antić naglašavajući da mi više namamo šta da izgubimo na Kosovu. Taj je unutrašnji dijalog prošao, Vučić naravno nije dobio podršku narodu za izdaju Kosova i Metohije i pored podrške ovakvih i sličnih establišment intelekutalaca. Vučića to, razume se, nije sprečilo da nastavi parcijalno, etapno predavanje i prenošenje različitih ovlašćenja na tzv. privremene organe na Kosovu, igrajući na kartu – malo po malo dok ne bude prekasno da se sve to vrati. Strategija je jasna: kada jednog dana bude svima kristalno jasno šta je Vučić sve uradio za državnost te lažne države na srpskoj teritoriji biće kasno, i to će sve već biti postistina (istina koja je prošla) i kao takva više neće biti važna - postojaće država Kosovo i biće uzalud plakati za prolivenim mlekom. Međutim, i uz svu brutalnu silu, medijsku cenzuru i pomagače iz redova drugosrbijanskih intelekutalaca i iz redova lažnih patriota, Vučićev plan ide mnogo sporo, pa je potrebno tu i tamo sve to ubrzavati. Vladimir Kostić, aktuelni predsednik sada sramne institucije koja se zove Srpska akademija nauka i umetnosti, povremeno se javi ne bi li rekao kako Kosovo nije srpsko. Tako je Kostić svojevremeno rekao ono čuveno da Kosovo ni dejure ni defakto nije srpsko, iako je ono još uvek defakto, a posebno dejure srpsko. Ono je srpsko jer vlasti te lažne „republike“ ne mogu ni dan danas da urade ništa što se tiče suvereniteta „svoje države“ a da prethodno nije bilo dobijeno potpisano odobrenje Beograda, zbog čega su sve ove godine i trajali neustavni Briselski sporazumi na osnovu kojih je Vučić (pre njega Tadić) etapno potpisivao i predavao određene nadležnosti teroristima iz Prištine baš da bi oni defakto mogli da rade ono što radi (kao što je „kosovska policija“ na severu Kosova i Metohije, „kosovske“ lične karte i slično). Da su oni defakto država ništa im za to ne bi bilo potrebno od „susedne države“. Poslednji primer jeste nedavno Vučćevo predavanje elektorprivrede u njihove ruke. To je sve dokaz da je Kosovo i Metohija defakto i dalje srpsko, dok je dejure ono nesporno srpsko i to može da potvrdi bilo ko ko i elementarno poznaje međunarodno pravo. No, na jednu od tih novih Kostićevih veleizdajničkih izjava da Kosovo nije srpsko javio se, tobože da bi ovu izjavu osporio, niko drugi do učesnik Vučićevog unutrašnjeg dijaloga istoričar Čedomir Antić. Nekako, kad je teško odbraniti izdaju Kosova i Metohije uvek se tu pojavi baš on. To je ona „prijateljska vatra“↗ koja treba da zbriše sve što je srpsko na Kosovu i Metohiji dok se to srpsko brani od neprijateljske vatra kao što je Kostićeva. Jasno je svima da je Kostić izgleda kao jastreb koji svojom izjavom nesumnjivo izazova revolt kod naroda koji je protivnik nekakvog „nezavisnog Kosova“, da bi onda „umereni patriota“ sve to objasnio drugim rečima ali sa istim smislom.
Ono što je Antić rekao mogli bismo podeliti na osam zasebnih tačaka.
Prva tačka njegove mudrolije jeste da neki deo države ne pripada toj državi ako na istom većinski živi neki drugi narod. Tako Kosovo nije srpsko jer tamo žive većinom Albanci, kako kaže Antić. Po ovom novom Antićevom tumačenju međunarodnog prava ni Bredford nije više britanski jer su tamo sada u većini Pakistanci i ini, dobar deo Kalifornije nije američki već je meksički jer tu u većini žive Meksikanci i drugi Južnoamerikanci, Frankfurt nije nemački već turski, a veći deo Aljaska je inuiski jer je tamo većina Inuita pa Amerika nema šta da traži. Naravno, ovakva sprdnja može da se nastavi na milion način, no suština je u tome da korisni idioti ili plaćenici (šta je ko zaista, to ne znam) i postoje da bi skretali temu sa onoga što je ključno a to je: međunarodni status južne srpske pokrajine. To je druga tačka onoga što je bitno u ovoj Antićevoj izjavi, i koju on pokušava da sakrije. Drugim rečima, u priči o tome da li je ili nije nešto srpsko Antić ne pominje ono ključno. Međunarodni akti koji su bitni za suverenitet neke teritorije kao države govore da je Kosovo i Metohija teritorija srpske države – to je pre svega Ustav Republike Srbije kao države članice Ujedinjenih nacija i to države koju, koliko je meni poznato, priznaju sve države koje su članice Ujedinjenih nacija. To je zatim Rezolucija 1244 kao zvanična rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinnjenih nacija i koji kao jedini pravnorelevantan organ može po međunarodnom pravu na zakonit način a bez saglasnosti same države Srbije da promeni njen status po pitanju Kosovo i Metohije. Takođe, to je (delimično) i članstvo određene drževe (ovde članstvo Srbije i nečlanstvo Kosova) u Ujedinjenim nacijama jer to članstvo okuplja suverene, međunarodno priznate države i onih nekoliko teritorija koje su uključene u Ujedinjene nacije i koje imaju različite specijalne statuse i nisu države bez obzira što njihovi predstavnici sede u različitim (ali tačno preciziranim i ne svim) odborima ili na sastancima. To su čak i zaključci Badinterove komisije na osnovu kojih su status država dobile bivše jugoslovenske republike. Po tim se zaključicima ranije granice bivših federalnih jedinica Jugoslavije smatraju državnim granimaca novih država i ne mogu se menjati silom nego samo sporazumom, a što je još jedan dokaz defakto i dejure suvereniteta Srbije na Kosovu i Metohiji, odnosno dokaz da su Kosovo i Metohija srpski. S druge strane, međunarodna priznanja koje lažna država Kosovo dobija od pojedinih država imaju samo značaj bilateralnog odnosa i ne utiču na opšti status neke države u međunarodnoj zajednici i u Ujedinjenim nacijama, već isključivo na odnos konkretne dve države. Uz to, čak ni izrazito antisrpske nadnacionalne unije ili vojne zajednice kao što su EU ili NATO nisu kao takve priznale Kosovo i nemaju zvaničan stav o tome da je Kosovo država i da Kosovo „nije srpsko“, baš zato što jedan deo njenih članica to Kosovo ne priznaje kao državu. O dve trećine stanovništva na ovoj planeti čije države ne priznaju Kosovo kao nezavisnu državu da i ne govorimo. To što je Antić istoričar ne znači da ne bi trebalo da zna ove osnovne stvari, čak i fah-idiot bi toliko proširio svoje vidike i ako već priča o nekom problemu barem da zna osnovu tog problema i van njegove struke (kad sve gore pobrojano već ne smatra istorijom, a očigledno da ne smatra).
No, ostavimo to po strani i da vidimo šta je tačka tri koja je možda i ključna tačka ovih Antićevih navoda. Naime, šta nam to kaže Antić a sve koristeći gore navedenu njegovu novu praksu gledanja na međunarodno pravo. Antić nam kaže da Kosovo nije srpsko zato što tamo većinski žive Albanci, ali to upoređuje sa Vojvodinom koja nije više mađarska jer tu žive većinom Srbi. I to je ključno. Vrlo podmuklo ovaj oportunista u priču o Kosovu i Metohiji uvlači Vojvodinu ne bi li poručio srpskom rodu – imate Vojvodinu šta će vam Kosovo, pa ne može sve biti vaše, pa ne mogu svi da pristanu da žive sa Srbima. Podmuklo Antić ubacuje seme separatizma i tamo gde ga nema (ili ga ima u zanemarljivom stepenu) sve objašnjavajući to „logikom“ – ima većinski Srba – srpsko je, nema većinski Srba – nije srpsko. Nećemo ni ulaziti u to da prebrojavamo koliko Srba i srpskih državljana drugih nacionalnosti zaista ima na Kosovu i Metohiji jer to apsolutno ne znači ništa za pitanje suvereniteta Srbije nad Kosovom i Metohijom (jer taj suverenitet je nesporan), no da ih ima mnogi, ima ih. Suština je u prebacivanju fokusa na „ono što imaš“ (Vojvodina) i „čuvanja toga“, umesto da se trošiš na nešto što po Antiću nemaš (Kosovo). I tako bi, valjda, trebalo da razmišlja i narod – imam Vojvodinu, šta će mi Kosovo. Pretpostvljamo stoga da za Antića ni Raška ne bi bila trebalo da bude više srpska, bez obzira što ona to nesumnjivo jeste, jer tamo je u većini narod koji se (štagod da zaista jeste) ne izjašnjava kao da su Srbi. Sledeći Antićevu logiku ovakvo je tumačenje legitimno i jedino ispravno. To je, ne slučajno, u skladu sa Vučićevim bezumnim predlogom da se igra „menjaže“ i da Preševsku dolinu da šiptarskim teroristima jer tamo većinski žive Albanci. Možemo tako krenuti i u druge delove Srbije i prebrojavati krvna zrnca da zaključimo gde je i šta je srpsko, a šta nije.
Četvrta tačka Antićevog promišljanja se svodi na izostavljanje. I to ni manje, ni više nego izostavljanje imena. On Metohiju ni ne pominje, jasno je to, jer tako se, titoističkim receptom, briše istorija tog prostora i on se svodi samo na ono što albanski teroristi smatraju Kosovom, a što je teritorija koju je Titova hunta otrgla od Srbije i proglasila „pokrajinom“, pripajajući tom prostoru pod toponimom Kosovo ne samo Metohiju već i teritorije tzv. „uže Srbije“, kako su to zvali srpski komunisti. Ipak, s obzirom da je Tito i pored svoje strahovlade bio nesrpskog porekla znao je da će ovo „Metohija“ biti izbrisano jedino preko srpskih veleizdajnika, bilo da su oni srpski komunisti, bilo da će to u budućnosti biti razni srpski aktivisti, sada evrounijate, bilo da su srpski akademici, naučnici, istoričari ili kogod već. Tako je, iako se pokrajina zvanično zvala Kosovo i Metohija, vremenom ovo Metohija sve ređe pominjano, da bi se danas od strane zagovornika da to više nije srpska zemlja gotovo po pravilu izgovaralo samo Kosovo. Metohija je nestala kao da nikada nije ni postojala, i eventualno se pominje samo kao region Kosovo. Sve to bi neko ko je imalo dobronameran ili elementarno inteligentan morao da zna, a posebno neko ko je istoričar.
Peta tačka je pitanje autoriteta. Kada neko ko zna da priča poluistine, floskule, budalaštine, i kada je to prilično vidljivo, on pre svega želi da izgradi autoritet onome što priča i stoga daje štulu tom izrečenom preko nekog drugog, po mogućnosti nespornog, autoriteta. Zato Antić i pominje Čomskog. Zna Antić da je on kao srpski istoričar svakome ko imalo razmišlja nebitan i da je potrebno stoga pronaći neku osobu koju poštuju čak i oni koji se s tom osobom ne slažu (ideološki, politički...). I eto ga, stoga, Čomski. Ali ne pominje Antić Čomskog koji govoreći o problemu Kosova, priča o tome da su Srbi nekada primili Albance u svoju zemlju i pružili im utočište a ovi su krenuli da ih ubijaju i da im otimaju zemlju. Ne, Antić pominje jedan u suštini zdravorazumski stav stranca koji sam po sebi ni ne govori o pitanju nezavisnosti lažne države Kosovo, već o „statusu“. Pa naravno da to jeste jedan od najkomplikovanijih problema u svetu kako Čomski navodi jer nema nikakvog međunarodnopravnog osnova da ova lažna država dobije nezavisnost, ali s druge strane postoji gola sila Amerike i NATO pakta, pre svega, koji žele mimo prava da okupaciju tuđe države (znači jedno nepravno stanje) nasilno pretvore u pravno stanje.
Jasno je da to ne može tako, jer neće onda ni biti međunarodnog prava, zato to i jeste komplikovan problem pre svega jer su ljudi kao Čomski zagovornici poštovanja mađunarodnog prava. No, Antić Čomskog citira u falsifikovanom kontekstu, ubacujći ga u svoju priču o Kosovu i Vojvodini, ne bi li potvrdio svoju tezu da se pravo na državnost određuje prema većinskom stanovništvu neke oblasti. Time bi svaki region, svaki grad, bilo koje države mogao (po mogućnosti uz pomoć oružja i NATO pakta) da proglasi svoju državnost. Neka pita Čomskog da li je s tim saglasan.
Nemojte, uz to, da vas začudi što ovaj Antićev princip podseća na Titov princip prava na samoopredeljenje koji je bio unet i u Ustav SFRJ i koji je i bio pokretač svih ratova, stradanja, smrti i zla koji su se desili devedesetih godina. I Tito je svojevremeno neprirodno rasparčavao i „prekrajao“ državu na republike, pokrajine, regione, opštine, tako da Srbi gde god je to moguće budu u manjini, sve ne bi li pravo na samoopredeljenje (i preglasavanje) funkcionisalo onako kako je i zamišljeno – protiv srpskog naroda.
I Antić je, vidimo to i po ovim njegovim stavovima, predan nastavljač ove titoističke tradicije antisrpskog prava na samoopredeljenje.
Šesta tačka Antićeve logike je nepostojanje želje Srba da uče albanski da bismo mogli u Đakovici ili Prizrenu da vodimo administraciju kad, kako kaže Antić, jednom ponovo oslobodimo Kosovo. Ovo izaziva zabunu – da li je Kosovo okupirano pa bi trebalo da ga oslobađamo, ili ono nije srpsko jer tamo većinom žive Albanci. Naravno da Antić ne sme da kaže kako su Kosovo i Metohija okupirani jer je okupacija jasan pravni termin i on nije u svom unutrašnjem dijalogu sa svojim predsednikom Vučićem predložio (za razliku od nekih drugih) da se Kosovo i Metohija proglase okupiranom teritorijom. Ne bi tada bilo nikakve zabune, ne bi bilo nikakih Briselskih sporazuma, ne bi bilo nikakve veze ko čini većinu stanovništva. Zato Antić licemerno proziva građane Srbije koji idu na more u Grčku a neće da letuju na Kosovu, dok istovremeno ironično priča o ponovnom oslobađanju, naglašavajući kako „ne postoji objektivna želja i snaga“ u Srbiji da se Kosovo vrati. Hajde da oslobađamo. Ja sam za. Nema letovanja i uživanja, već hajdemo da oslobađamo. Teško da će to Antić ikada da kaže, lakše je njemu da se sprda sa suzama dece iz Orahovca i da lamentira nad srpskim neznanjem albanskog jezika kao razlogom zbog čega Kosovo nije srpsko. Pri tome, Antić nam ne otkriva odakle on zna koliko to Srba zna ili ne zna albanski. Ne otkriva nam mnogo toga osim da mu smeta empatija koju pokažu ljudi koji odu u Orahovac i odnesu srpskoj deci ono što očigledno on ni ne bi odneo jer je to sve „turistički“ i „soroševski“. Da ne ulazimo u pitanje „snage“ koje nema da se Kosovo i Metohija povrate, jer zašto bi neko ko tvrdi da ta objektivna snaga ne postoji (ne kaže nam šta je ta „objektivna snaga“) naglašavao da je upravo taj trenutak bez snage onaj trenutak kada bismo se morali demokratski izjašnjavamo o problemu Kosova i Metohije da to ne bismo ostavili potomcima jer ko zna možda oni budu imali snage pa hajde da im skratimo muke i na vreme se odreknemo onoga što je naše jer nemamo „objektivnu snagu“.
Autor: Predrag Jakšić
I za kraj – sedma i osma tačka. Sedma tačka Antićeve logike je čisto nadovezivanje i u potpunosti je saglasju sa Vučićevom – u trenutku kada je Srbija nikada međunarodno slabija jer je u potpunosti okupirana ljudima koji su postavljeni od strane država neprijatelja naše zemlje, ali istovremeno i u trenutku kada je izvesno da će doći do određenih globalnih, verovatno tektonskoih, promena u međunarodnim odnosima i politici, Antić je za to da mi presečemo, „preuzmemo odgovornost“ i „demokratski“ odlučimo „šta ćemo sa Kosovom“ i da to pitanje ne ostavljamo potomcima. Kao da slušamo Aleksandra Vučića ili nekog Emanuela Makrona. Ali čekaj, kako da odlučimo kad tamo ne žive većinom Srbi i stoga to nije srpsko? Ili, kako demokratski da odlučimo kad ne postoje elementarni demokratski uslovi za bilo kakvu odluku? Kako da odlučimo kad Ustavni sud ove države ne odlučuje po istim tim pitanjima smatrajući ih političkim a ne pravnim? Da ni ne pitamo odakle nama pravo da odlučimo o nečemu što ne pripada samo ovoj generaciji Srba? I možemo još milion pitanja postaviti na koje Antić neće odgovoriti jer on očigledno misli da smo mi demokratkska država u kojoj su moguća demokratska izjašnjavanja građana baš kao što tvrdi i Vučić. No, zašto je u stvari bitno ovo Antićevo cikruzanstvo oko „demokratskog odlučivanja“ koje ne bi trebalo da ostavimo potomcima (koji će, a izvesno je to, živeti u drugačijem međunarodnom položaju koji će vrlo verovatno biti ako ne pro, a ono manje antisrpski)? Tu dolazimo do osme tačke Antićeve logike – čak i ako se demokratski odlučimo da Kosovo više nije naše, ono će uvek biti naše „na jednom višem nivou“. Drugim rečima, Antić nam je dao recept kako da demokratski damo Kosovo i Metohiju a da ono ostane naše „na jednom višem nivou“. Slično je i Aleksandar Vučić 28. juna 2020. izjavio za Vidovdan odvajajući ga od Kosovske bitke, od Zaveta, od Kosova i Metohije i u suštini od srpskog naroda, ali naglašavajući da će Vidovdan uvek biti i naš i svih koji to hoće. Jasno je što je Vučić uzeo baš Vidovdan a ne neki drugu srpsku slavu, isto tako je jasno zašto Antić spaja naše demokratsko pravo da odlučimo da Kosovo više nije naše i to da će ono i posle toga ostati naše „na jednom višem nivou“. Taj „viši nivo“ o kom Antić priča ali ne sme da ga imenuje jeste Bog. Ne nikakva parola, već Bog. A Bog nam je Kosovo i Metohiju i dao i tu smo sa Bogom i sklopili savez i dali Zavet baš zato što braneći Kosovo i Metohiju branimo Boga u nama. Bog nam je dao slobodnu volju da se odreknemo svega: i Kosova i Metohije i Njega, ali to će na tom „višem nivou“ o kom priča Antić biti sam silazak u Ad. Smešno je i tužno slušati srpskog profesora univerziteta kako obmanjuje javnost sve ne bi li (svesno il ne) opravdao pravo okupatora na okupiranoj zemlji, kako bi opravdao pravo čoveka da izda ono što nije samo njegovo već je još više njegovih predaka i njegovih potomaka, kako bi opravdao nepočinstva režima Aleksandra Vučića.
Stoga Antić i ne priča o tome ko će i na koji način da sprovede i iskoristi to pravo na demokratsko izjašnjavanje „šta ćemo sa Kosovom“ (a koje ne bi trebalo ostaviti potomcim), ne govori on o tome da li u tome treba da učestvuju i Albanci, i ono koji nisu Srbi a žive u Srbiji, i oni koji su u Srbiji ali ne priznaju Srbiju, i oni Srbi koje sve to ne zanima, i oni državljani koji bi da učestvuju ali ne mogu jer Vučić ne organizuje izbore i referendume tamo gde bi oni mogli da glasaju, ne govori o tome šta demokratsko ima u tome da ekipa iz kruga dvojke iz Srbiije „otpiše“ stotine hiljada srpskih državljana sa Kosova i Metohije, ne govori o tome šta će tokom tog „demokratskog odlučivanja“ da radi međunarodna zajednica i pre svega Vučićevi nalogodavci, ne govori ništa o tome šta bi se uopšte na tom „demokratskom“ izjašnjavanju i odlučivalo. Ne govori zato što ništa od toga i nije važno. Po Antiću Kosovo nije srpsko jer na njemu žive većinom Albanci ali će naše biti na „jednom višem nivou“. I to je suština. Zalud ovaj istoričar pominje Bećkovića, ponovo pokušavajući na imenu nekoga ko u javnosti autoritet poseduje da izgradi svoj, i njegovu čuvenu izjavu („Ako nije naše, zašto nam ga traže?“). Ta izjava jasno govori da je Kosovo srpska zemlja i da jedino od nas može biti oteta, ali i tada to ne znači ništa više od toga – kada nam otmu nešto ne znači da je to njihove, baš naprotiv. I to je suština – NAŠE JE.
* * *
Iza nas stojite jedino - vi! Ako želite da nastavimo da radimo, podržite nas. Ostalo je na nama.
Ukoliko Vam više odgovara neki drugi način, konakirajte nas na kmnovine@gmail.com
Pratite nas na Facebook, Twiter ili Instagram
PROČITAJTE JOŠ:
Predrag Jakšić: Zalažu se protiv Vučića a za istu politiku - KM NovinePredrag Jakšić: Zalažu se protiv Vučića a za istu politiku #Bojkot #Izbori #Vučić #Kosovo #Metohija #Srbija #Beograd #Laž #Opozicija #Vlast No, šta ovde ne piše i zašto ne piše.
PROČITAJTE JOŠ:
KM intervju: Predrag Jakšić - Postavljanjem prioriteta razotkrićemo ko nas laže o KiM - KM NovineKM intervju: Predrag Jakšić - Postavljanjem prioriteta razotkrićemo ko nas laže o KiM Začetnik teorije o kripto - rijalitiju, dramaturg i reditelj Predrag Jakšić, gost je KM intervjua koji nam otkriva kako da vidimo stvari koje se odigravaju tik ispred naših očiju a zamaskirane su lažnom "realnošću".
PROČITAJTE JOŠ:
Predrag Jakšić: Ljudska sloboda više nikada neće biti vraćena na stepen pre Korona virusa - KM NovinePredrag Jakšić: Ljudska sloboda više nikada neće biti vraćena na stepen pre Korona virusa #KoronaVirus #Virus #Covid_19 #Predrag #Jakšić #SLoboda #Pravo #Diktatura Kriptorijalitiju i jeste osnovni cilj skretanje pažnje. Vidimo da postoji dosta različitih pretpostavljenih scenarija koji ukazuju na to šta je stvarni cilje svega.
KM Novinama je potrebna vaša podrška - pročitajte zašto KLIK
Izvor: KM Novine :: © 2014 - 2021 :: Hvala na interesovanju
