Izvor: Danas, 16.Mar.2015, 09:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Povratak do kraja marta?
Beograd - Iako ne postoji formalan rok za povratak Srpske liste u institucije samoproglašene kosovske države, politički analitičar Dušan Janjić kaže za Danas da bi srpski predstavnici, ako žele da ispoštuju dogovorenu dinamiku sprovođenja Briselskog sporazuma u vezi sa zajednicom srpskih opština, bojkot morali da prekinu najkasnije do kraja marta. Janjić smatra da privremena institucionalna "apstinencija" Srpske liste neće uticati na napredak evropskih integracija Srbije i dijalog >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << u Briselu, jer će se "ako se pokaže kao pretnja briselskim procesima, naći Srbi koji će ući u kosovske institucije".
Srpski ministri i poslanici privremeno su napustili vladu i parlament početkom februara, posle konsultacija u Beogradu povodom smene Aleksandra Jablanovića sa mesta kosovskog ministra za povratak i zajednice. Mnogo pre nego što je Srpska lista, posle nedavnog sastanka sa premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem i šefom vladine Kancelarije za KiM Markom Đurićem, zatražila poštovanje koalicionog sporazuma sa DPK i DSK, spekulisalo se da je plan Beograda da privremeni bojkot ne traje duže od dva meseca, uz velika očekivanja od međunarodne zajednice i nesklada između kosovskog premijera i šefa diplomatije Ise Mustafe i Hašima Tačija.
- Planirani rok za početak implementacije ZSO je 1. maj. Preduslov za to je da se kosovskom Ministarstvu lokalne samouprave prethodno predstavi Nacrt statuta ZSO, kako bi se pripremio zakon. To znači da bi Srpska lista najkasnije do kraja marta mogla da se vrati u institucije. Što pre to uradi, manji je rizik, jer se o povratku ne pitaju samo ona i Beograd, nego i Priština, kojoj su srpski glasovi potrebni samo za još tri posebna zakona: o ZSO, vojsci Kosova i specijalnom sudu - napominje Janjić.
Janjić, kao i Rada Trajković iz Evropskog pokreta Srba na KiM, procenjuje da bi međunarodna zajednica tolerisala Srpskoj listi da se u kosovski parlament vrati samo zbog izglasavanja ustavnih amandmana i zakona o specijalnom sudu, a da potom ponovo izađe. Oba sagovornika Danasa slažu se i oko toga da "Zapadu i Prištini odgovara da se posao oko specijalnog suda obavi na KiM, da ne ide na SB UN".
- EU specijalni sud doživljava kao svoj projekat i ne želi da u UN rizikuje jačanje uticaja Rusije na odluke. Kosovski Albanci se plaše dokaza koje Rusi poseduju, a u EU ne žele da rizikuju eventualne albansko-ruske dogovore, kakvih je bilo u prošlosti. Srpska lista ne bi smela da bojkotuje zakon o specijalnom sudu, osim ako sa Tačijem tajno ne dogovara neizglasavanje ovog zakona, kako za to ne bi bila odgovorna samo Tačijeva DPK, čije bi strukture ovaj dokument najviše ugrozio. To bi loše prošlo kod međunarodne zajednice, kojoj je sada najvažnije da Srbi izglasaju zakon o specijalnom sudu, pogotovo što se zna da ga neće podržati svi poslanici vladajućih albanskih stranaka - objašnjava Rada Trajković.
Ona smatra onespokojavajućom izjavu kosovskog premijera Ise Mustafe da "neće prihvatiti nikakve uslove Srpske liste", ali procenjuje da će dužina srpskog bojkota zavisiti od cilja - "eventualnog dogovora sa delom međunarodne zajednice o neformalnom formiranju ZSO, kao realnosti sa kojom će albanska strana morati da se suoči".
- Bojkot Srpske liste zapravo je pozorište koje treba da zamaskira priču o pravosuđu, jer su sudije iz svih srpskih sudova na severu KiM dobile nalog iz Beograda da od 1. aprila prestanu sa radom. To je prazno srbovanje da bi se prikrilo da se sprovođenjem dogovora o pravosuđu krše Ustav i zakoni Srbije. Srpska lista će se kao bela lala vratiti u institucije samoproglašene kosovske države, čim se završi priča o sudovima - tvrdi za Danas Marko Jakšić, funkcioner DSS i Skupštine AP KiM, koja ne priznaje Briselski sporazum.
Jakšić smatra da Srpska lista nema mnogo manevarskog prostora za eventualnu "trgovinu" sa DPK i DSK, jer su "svi šiptarski predstavnici rekli da nema pogodbe oko ZSO - ona neće imati izvršna ovlašćenja, već će biti sistem nevladinih organizacija".
- Bojkot je neadekvatna politika izbegavanja odgovornosti, koju Srbi ne mogu sebi da priušte u ovom trenutku. Činjenica je da usporeniju vladu nisam video od Mustafine, ali utisak je da bi to moglo da bude i zatišje pred buru. Vlada je preložila Skupštini dva amandmana za izmenu ustava, ali sam nacrt zakona o specijalnom sudu nije završen. Očekuje se da će biti gotov i usvojen po hitnom postupku narednih nedelja - kaže za Danas Nenad Rašić, predsednik Progresivne demokratske stanke i poslanik u Skupštini Kosova.
Rokovi za pravosuđe
- Zaposlenima u srpskom pravosuđu na KiM ne prestaje radni odnos 25. marta, izjavio je tokom vikenda Marko Đurić za frankfurtske Vesti. On tvrdi da je "ubedljiva većina zaposlenih u sudovima na severu voljna da uzme učešće u pravosuđu na KiM". Krajem prošle nedelje RTK je saopštila da integracija srpskih sudija u kosovski pravosudni sistem počinje 25. marta i da će trajati do 1. septembra.
ZSO i Arapi u Izraelu
Prema najavama Marka Đurića, iduće srede održaće se sastanak 10 većinski srpskih opština, na kome će se razgovarati o daljem političkom delovanju Srba na KiM. Dušan Janjić kaže da bi to moglo da znači "formiranje potencijalno neformalne ZSO, što bi Zapad mogao da prihvati kao ubrzanu implementaciju, jer na KiM demokratiju i javnost uvek žrtvuje zarad bezbednosti i efikasnosti". Marko Jakšić je kategoričan: "To je politička glupost i bacanje prašine u oči javnosti - sve te opštine su u sistemu lokalne samouprave samoproglašene kosovske države, tako mogu da se sastaju i Arapi u Izraelu".
Bez alternative na terenu
Dušan Janjić, Rada Trajković i Marko Jakšić slažu se u jednom - da Srpska lista na terenu trenutno "nema alternativu, zato što iza nje stoji vlast u Beogradu". Jakšić objašnjava da "Skupština AP KiM pokušava da pokaže da postoje Srbi koji drugačije misle, ali da je njihov najveći problem Beograd, koji zajedno sa Prištinom i Briselom radi na stvaranju još jedne albanske države na Balkanu". Prema njegovim rečima, "koliko god da se Srbi na KiM organizuju, ne mogu da pariraju nečemu što se zove država Srbija, čija je vlast saveznik kosovskih Albanaca - gasi srpske i jača kosovke institucije na KiM". Rada Trajković smatra da bi "stvaranje alternative Srpskoj listi u ovom trenutku bilo komplikovano i nemoguće bez podrške međunarodne zajednice". Ona smatra da je za Srbe "u ovoj situaciji rizik i da ostanu bez Beograda kakav god da je, jer je država preuzela projekat rešavanja statusa KiM". Prema Janjićevim rečima, status Srpske liste je, bez obzira na sve, legitiman, ali kuburi sa kvalitetom kadrova. "Na duže staze to je loše po Beograd, jer u toj nekoherentnoj grupi uvek ispliva Pokret socijalista, za kojim SNS mora da "popravlja krivu Drinu". To je loše i za Vučića, koji je sa "deliveri junitom" pokazao da mu KiM nije prioritet, ali mu je sad nametnuto da plaća ceh ranije ideje o okupljanju svih Srba oko Beograda", kaže Janjić.
Mogerini 27. marta u Prištini
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini trebalo bi da poseti Prištinu 27. marta, potvrđeno je Danasu u Vladi Kosova. Izvori našeg lista tvrde da će ona sa kosovskim zvaničnicima razgovarati o temama nove runde briselskih pregovora, od kojih bi jedna trebalo da bude nestale osobe na KiM. Mogerini bi u paketu trebalo da poseti Prištinu i Beograd. M. S.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
