Izvor: Politika, 02.Jun.2011, 23:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Posle podele
Da li je cilj plasiranja ovakvih ,,privatnih“ izjava bio i da se kroz debatu jasno uvidi neostvarivost podele Kosova?
I bi reč: podela. Napokon se i to desilo da je predlog podele Kosova izgovoren kao mogući predlog sa srpske strane. Ili je to bilo samo jedno privatno razmišljanje jednog zvaničnog lica koje je zamenik premijera. Kasnije menjanje rečipodelarečju razgraničenje je zabavno korišćenje eufemizama koji su vrlo česti u našem postkosovskom političkom ciklusu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Kako god bilo,tabui su srušeni i nova-stara ideja je izgleda preživela rigorozni test javne debate u Srbiji bez kamenovanja ili progonstva izdajnika. Kad uporedimo reakcije javnosti pre nekoliko godina i danas vidimo da postoji ogromna razliku u nivou protivljenja kojeispoljavajuprotivnicitakve ideje. To se može objasniti ili time da su građani umorni ne samo od kosovske političke teme nego generalno od svih,ili da se raspoloženje promenilo i da su svi postali svesniji ograničenja,odnosno nerealnosti dosadašnjih maksimalističkih zahteva baziranih na ustavnoj preambuli.
Kada smo već kod nerealnih ideja, mora se postaviti pitanje da li jecilj plasiranja ovakvih „privatnih” izjava bio i da se kroz debatu jasno uvidi neostvarivost podele Kosova? Iako se o njoj nikada nije javno razgovaralo,sa političke tačke gledišta neophodno je otvoriti jednu opciju da bi se ona eventualno „potrošila” i da bi se prešlo na neke druge koje su ostvarljive. Prvo se mora reći da bi se moglo brzo smisliti nekoliko mnogo gorih rešenja po Srbiju od podele,a tu mislim i na rešenje „zamrznutog konflikta” koje mnogi i dalje smatraju prihvatljivom opcijom. „Zamrznutost” bi bila moguća da Srbija nije zemlja koja želi da pristupi EU i u kojoj sve relevantne političke stranke ne dovode u pitanje cilj dobijanja statusa kandidata i otpočinjanja pregovora o članstvu. Koliko god se ponavljalo da priznavanje Kosova nije uslov za članstvo, normalizacija odnosa je nešto sasvim drugo a na tome će se definitivno insistirati i to možda i ranije nego što se misli. Uostalom, kako budu dolazili novi izborni ciklusi na Kosovu, Beograd će sve teže slati poruku srpskoj zajednici da ne učestvujena izborima. To možda važi malo više za one Srbe koji žive južno od Ibra, ali će poruka i za one severno morati da podrazumeva i postojanje političke i ekonomske alternative za dalji bojkot kosovskih institucija. U tome je takođe problem, jer „zamrznuti konflikt” podrazumeva subvencionisanje severa i degradira ga na jedan parazitsko-socijalni odnos sa Beogradom. Takav model odnosa neminovno dovodi do toga da će sever Kosova sve više da liči na novu Transnjistriju, tj.na nekakvog mutanta povodompitanjadruštvenog uređenja gde ne funkcionišu sudovi a bezbednost garantuju lokalni šerifi koji se finansiraju iz samo njima poznatih izvora. Da se odmah razumemo – Srbi na severu žive jako loše i sa razlogom strahuju za svoju bezbednost ali njima neće biti bolje ako se mi samo rasplačemo nad njima i u ime smirivanja svoje savesti šaljemo imsocijalnu pomoć. Niti smemo da prihvatimo da ovaj raskorak i oklevanje sa naše strane iskorišćavaju pojedinci kao samoimenovani lideri Srba na Kosovu.
Nemoguće je izbeći takav diskurs u ovom tekstukada govorimo o Srbima sa Kosova i „nama ostalima”. Jer zaista tako jeste; negde su nam sudbine povezane ali su negde i podeljene. A kada se već priznaju realnosti i izbegavaju bajke onda treba biti hrabar i priznati i takvu vrstu podele. Uostalom, tih podela ima i više i to unutar samogsrpskogpolitičkogkorpusana Kosovu. Imate podelu interesa Srba na severu Kosova gde možeteplaćati u dinarima i gde možete primati poštu iz Beograda bez problema, dok u srpskim opštinama na jugu imate još dve političke struje. Jedna postoji oko Samostalne liberalne stranke,koja je za učešće u kosovskim institucijama pod parolom zaštite egzistencije Srba,i drugaoko lidera poput Rade Trajković,koja se verovatno nalazi u najtežoj političkoj situaciji jer se protivi kosovskoj nezavisnosti a istovremeno je protiv podele Kosova jer su svesni šta bi to značilo za njihove opštine.
Ovakva „podela” na različite interese srpske zajednice se reflektuje i u Beogradu gde postoje najmanje tri različite političke struje u samoj vladi koje ovoga puta ne moraju biti pomenute. Velika je verovatnoća da čak i kada bi postojala namera da podela bude zvaničan predlog Beograda da bi to bilo onemogućeno domaćom neslogom. Druga, možda i važnija, strana pričeje ta da je međunarodna zajednica listom protiv ovakvog predloga. Nebitno iz kojih razloga, da li zbog Bosne, Makedonije, Sandžaka ili zbog toga što mogu reći da nam je to već bilo ranije ponuđeno,a da smo mi to tada odbili.
Srbija,međutim, može da dobije više od onoga što je dobijeno Ahtisarijevim planom i to će sigurno doći na dnevni red ukoliko bude postojala elementarna politička taktičnost. Rešenje treba tražiti u povezivanju srpskih opština na Kosovu,a ne na produbljivanju jaza koji objektivno postoji među njima. Dobrobit ljudi treba staviti na prvo mesto. Onaj ko se tome protivi neka se zapita da li bi smeo od nekoga drugoga, a kome inače želi dobro, da traži nešto što sam nije spreman da da.
Centar za novu politiku
Vladimir Todorić
objavljeno: 03.06.2011.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
