Izvor: B92, 11.Avg.2023, 16:49
Poseta pape Franje tzv. Kosovu... Loša vest
Monsinjor Migel Mauri je rekao američkim zvaničnicima da je "Sveta stolica 'de facto' priznala nezavisnost Kosova".
Ovo je zahvaljujući Vikiliksu otkrila poverljiva depeša br. 0971 koja je 30. aprila 2008. poslata iz američke ambasade u Vatikanu.
Informativna služba Vatikana je 4. avgusta 2023. izdala saopštenje u kome piše da je papa Francusko najavio da neće ići u posete velikim državama, jer prvo želi da završi sa posetama malim zemljama.
U >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << tom kontekstu je najavljeno da poglavar rimokatoličke crkve planira da poseti Albaniju i tzv. Kosovo. U izjavi za španski portal Vida nueva, papa je rekao da pored Albanije "planira da poseti Kosovo, mada to još uvek nije definisano"! Podsećamo da mu je premijer tzv. Kosova Aljbin Kurti 22. juna 2023. tokom poslednjeg susreta uputio poziv da poseti njegovu zemlju.
Ova vest je izazvala utoliko veću pažnju, ukoliko se uzme u obzir činjenica da Sveta stolica nije priznala tzv. nezavisnost južne srpske pokrajine.
Međutim, zahvaljujući Vikiliksu, poverljiva depeša br. 0971 koja je 30. aprila 2008. godine poslata iz američke ambasade u Vatikanu, prenosi da je monsinjor Migel Mauri doslovce rekao američkim zvaničnicima da je "Sveta stolica 'de facto' priznala nezavisnost Kosova, ali da to nije formalizovala zbog nastavka ekumenskog dijaloga sa SPC".
Mauri je istakao da je "Sveta stolica prva javno komentarisala da je nezavisnost Kosova stvar koja se više ne može osporavati", i to 18. februara 2008. godine, samo dan nakon što je tzv. Kosovo proglasilo nezavisnost.
Mauri je podsetio da se papa sreo sa predsednikom Kosova Fatmirom Sejdijuom, i navodi da su katolički klirici na Kosovu pozdravili nezavisnost "bivše" srpske pokrajine.
Takođe, u živom sećanju nam je i činjenica da je Vatikan imao značajnu ulogu u razbijanju Jugoslavije, jer je među prvima priznao unilateralne secesije bivših jugoslovenskih republika.
S obzirom da analogija u logici predstavlja izvođenje zaključaka na osnovu jednog događaja drugim, u sećanju mi je ostao razgovor iz aprila 2019. u Kabinetu tadašnjeg beogradskog nadbiskupa rimokatoličke crkve Stanislava Hočevara koji mi je rekao da uskoro treba da ide na kraći put u Makedoniju, s obzirom da papa dolazi u posetu toj zemlji i to posle dvodnevne posete Bugarskoj. Prokomentarisao sam da za mene ta informacija predstavlja iznenađenje, s obzirom da u obe zemlje ima manje od jednog procenta stanovnika rimokatoličke veroispovesti.
Međutim, izraz lica mog sagovornika je govorio da iza ove posete stoje neki veoma važni i veliki događaji, koje sam mogao da uočim, imajući u vidu da sam imao privilegiju da u respektabilnim edukativnim institucijama prisustvujem veoma ozbiljnim predavanjima na temu "Govor tela u poslovnoj i diplomatskoj komunikaciji"!
Potonji sled događaja nam je pokazao da je poseta Bugarskoj bila samo "dimna zavesa", dok je glavni i osnovni cilj predstavljala jednodnevna poseta Skoplju jer je MPC već tada bila u planu da dobije potpunu autokofalnost. Očigledno da je odluka doneta na liniji CIA-Stejt Department-Vatikan-Carigradska patrijaršija!
Potvrdu svega smo dobili kada se papa vratio u Rim, i kada je novinska agencija Beta prenela da Bugarska pravoslavna crkva nije ni želela da učestvuje u zvaničnom katoličko-pravoslavnom dijalogu, dok je njen Sveti sinod izdao saopštenje u kome se kaže da pravoslavni sveštenici neće učestvovati u bilo kakvim zajedničkim službama ili molitvama sa papom. Istine radi, papa se sastao sa poglavarom Bugarske pravoslavne crkve g. Neofitom, i u pratnji člana sinoda samo protokolarno ušao u pravoslavnu crkvu u kojoj nije održana zajednička molitva.
Kada je reč o davanju autokefalnosti tzv. Makedonskoj crkvi, svu dvoličnost i nedoslednost Svete stolice možemo videti na sledećim primerima. Kada je po nalogu i uz punu podršku komunističkog režima FNRJ "Inicijativni odbor" sazvao Makedonski crkveno-narodni sabor 4. marta 1945. u Skoplju, kome je pored 300 delegata iz cele Makedonije, predstavnika vlasti sa predsednikom ASNOM-a Metodijem Antonovim Čentom na čelu, u ime Rimokatoličke crkve prisustvovao i Alojz Turk, potonji nadbiskup beogradski?
Isto tako, list "Oservatore Romano" br. 117 od 23. maja 1970. je na prvoj strani doneo fotografiju i vest da je papa primio u privatnu audijenciju delegaciju Socijalističke Republike Makedonije, koju su predvodili arhiepiskop Dositej, Vanko Apostolovski, predsednik Skupštine Republike Makedonije i Vjekoslav Cvrlja, izaslanik Jugoslavije pri Svetoj stolici, koji je bio inicijator ove posete.
Sve je to znao i beogradski Nadbiskup Stanislav Hočevar kada smo aprila 2019. razgovarali u njegovom kabinetu. Nažalost, moje poznavanje govora tela se pokazalo tačnim, osim, što nisam mogao precizno da detektujem da je Sveta stolica već tada ušla u završne pripreme davanja autokefalnosti MPC-OA.
Kasnije su se iz nezvaničnih izvora čuli glasovi kako makedonske eparhije ali i Albanska pravoslavna crkva iz Tirane imaju ambiciju da prošire polje svoje nadležnosti (jurisdikcije) čak i na prostor susednog Kosova i Metohije. Time bi SPC i srpski narod izgubili celokupno duhovno i kulturno nasleđe.
Pretpostavlja se da bi u tom slučaju, jeresi-patrijarh Vartolomej Prvi proglasio jurisdikciju nad teritorijom celokupne novoformirane Ohridske arhiepiskopije, pošto Carigradska patrijaršija kao i ostale Helenofilske pravoslavne crkve ne prihvataju odrednicu MPC.
Takav scenario se potpuno uklapa u današnji trenutak, s obzirom da je već neko vreme Carigradski patrijarh prestao da upotrebljava izraz Srpska pravoslavna crkva i zamenio ga sa "Pravoslavna crkva Srbije", čime nedvosmisleno obelodanjuje svoje ambicije o proširenju polja jurisdikcije Carigradske patrijaršije, dok bi SPC imala jurisdikciju samo u okviru državno priznatih granica Republike Srbije.
U tom svetlu treba posmatrati i eventualnu posetu pape "Kosovu", i stalno imati na umu da se poglavar rimokatoličke crkve odlučio da poseti teritoriju na kojoj živi manje od 15.000 vernika rimokatoličke veroispovesti? Kada je reč o poseti Albaniji, najverovatnije da ona ima ulogu "dimne zavese", baš kao što je bila i poseta Bugarskoj u prethodnom primeru.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
.jpg)
