Izvor: Southeast European Times, 20.Feb.2012, 22:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Porast nasilja u porodici zabrinjava kosovske eksperte

Vlasti pokušavaju da zaštite žrtve nasilja u porodici, ali usađena percepcija o tradicionalnim ulogama polova, ratne traume i spori sudovi doprinose problemu.

20/02/2012

Muhamet Brajšori za Southeast European Times iz Prištine -- 20.2.2012.

Aferdita K. već četiri meseca živi u utočištu u Prištini. Ona je napustila svoj dom nakon što ju je suprug fizički zlostavljao. „Imam sina i ćerku koje sam videla tri puta od septembra, jer mi porodica mog >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << supruga to brani”, rekla je ova 28-godišnjakinja za SETimes.

„Policija mi pomaže da se viđam sa decom, ali ona ne mogu da budu samnom dok sud to ne odluči, a on me još nije pozvao”, rekla je Aferdita.

Nasilje u porodici na Kosovu povećalo se prošle godine, a analitičari kažu da će se taj trend, ako se celokupno društvo ne uključi u rešavanje problema, nastaviti nesmanjenim intenzitetom.

Žrtve, većinom žene, sve više prijavljuju da su zlostavljane od strane supružnika, a neke, poput Aferdite, primorane su da napuste svoj dom, često bez mogućnosti da viđaju svoju decu.

Nasilje u porodici je globalno pitanje, ali se posebno našlo pod lupom Evropske komisije (EK) i nekih zemalja jugoistočne Evrope. U izveštaju iz septembra, koji je naručila EK, zaključuje se da je nasilje u porodici u poslednjih deset godina u manjoj meri tabu tema, zahvaljujući efikasnim kampanjama informisanja. Međutim, u izveštaju se takođe primećuje da je nasilje u porodici i dalje rasprostranjeno u evropskim zemljama.

Pored toga, 60 odsto učesnika ankete reklo je da bi EU trebalo da se uključi u borbu protiv nasilja u porodici, pokazuje izveštaj EK.

Na Kosovu je policija prošle godine prijavila 1.042 slučaja nasilja u porodici, što je povećanje od 10 odsto u odnosu na 2010. godinu. Iako se preko dve trećine slučajeva odnosilo na nasilje nad ženama, nasilje nad muškarcima takođe je u porastu.

Nasilje izvire iz ljudske prirode, a takođe iz percepcije uloga u porodici, smatra Šemsi Krasnići, profesor sociologije na Univerzitetu u Prištini.

„Nije materijalna kriza u društvu i porodici ono što izaziva nasilje, nego način na koji se kriza interpretirac … [i] pogrešni načini razumevanja uloga polova“, rekao je Krasnići za SETimes.

Šire porodice tradicionalno žive u istom domaćinstvu i, u većini slučajeva, nasilje u porodici podrazumeva da muškarac zlostavlja ženu. „Ali, postoji i drugi oblik na koji se ne obraća pažnja -- nasilje žene nad ženom. Ono se retko fizički manifestuje, ali često, skoro svakodnevno, [manifestuje se] kao psihološki i socijalni pritisak“, rekao je Krasnići.

Još jedan razlog za nasilje u porodici na Kosovu -- i u regionu -- jeste ratna trauma, izjavila je za SETimes Flora Brovina, direktorka Centra za rehabilitaciju majke i deteta.

„Svest žena o njihovim pravima i mogućnost da prijave nasilje nadležnim institucijama pokazuju da je došlo do povećanje [nasilja]. Institucije treba da reaguju na te prijave“, rekla je ona.

„U urbanim sredinama žene su društveno emancipovanije i opet ne prijavljuju uvek nasilje, dok u ruralnim sredinama postoji trend da se to i ne skriva“, objasnila je Brovina.

Tokom Miloševićeve vladavine, rekla je ona, žene su radile na otvaranju i vođenju paralelnih škola i bolnica, a većina učenika bile su devojčice. „Miloševićev režim vršio je represiju nad ženama i društvo je ustalo da ih zaštiti, [ograničavajući time] broj slučajeva nasilja u porodici pre rata“, dodala je ona.

Nakon nezavisnosti nasilje u porodici više nije tabu tema. „Kosovska policija reaguje odmah na nasilje u porodici i grade se snažni mehanizmi da se žrtve smeste u sigurne kuće. Međutim, kada je reč o sudovima, potrebno je puno vremena da se neki slučaj obradi“, rekla je Brovina.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na Southeast European Times...