Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 14.Jun.2022, 21:54
Popović u Savetu Bezbednosti: Potpuni neuspeh Mehanizma u slučajevima o Kosovu i Metohiji
Srbija vodi odgovornu politiku pomirenja u regionu, bez koje nema budućnosti, stabilnosti, ekonomskog razvoja i normalizacije odnosa, poručila je ministarka pravde Maja Popović na današnjoj sednici Saveta bezbednosti.
Tokom obraćanja na sednici posvećenoj šestomesečnom izveštaju o radu Mehanizma za međunarodne krivične tribunale, ukazala je na neka od ključnih pitanja koja se tiču aktuelne saradnje Srbije i Rezidualnog mehanizma za međunarodne krivične tribunale, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << saopšteno je iz Ministarstva pravde.
''Tužilaštvo Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju je doživelo potpuni neuspeh u istragama i suđenjima za zločine izvršene na teritoriji Kosova i Metohije nad srpskim i nealbanskim civilnim stanovništvom i time znatno urušilo ugled i poverenje u Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju i Mehanizam. Nekažnjivost za strahovite zločine izvršene prema srpskom stanovništvu je praktično postala politika koja je svoje snažno uporište našla upravo u radu Tužilaštva Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju", poručila je Popović.
Ona je naglasila da sve reference na tzv. Kosovo treba da budu shvaćene u punoj saglasnosti sa rezolucijom Saveta bezbednosti 1244 i da je obaveza svih učesnika u procesuiranju ratnih zločina i ostvarivanju saradnje u borbi protiv kriminaliteta da u potpunosti postupaju u skladu sa ovom rezolucijom.
Agijus predstavio 20. izveštaj o napretku Mehanizma: O žalbenom postupku protiv Stanišića i Simatovića, Vjerici Radeti...
Predsednik Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove sa sedištem u Hagu, sudija Karmel Agijus, danas je Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija predstavio 20. izveštaj o napretku Mehanizma.
On je ukazao da je žalbeni postupak protiv Jovice Stanišića i Franka Simatovića na putu da bude okončan do juna 2023. godine.
U predmetu za nepoštovanje suda protiv dvoje srpskih radikala, Petra Jojića i Vjerice Radete, predsednik Mehanizma je primetio da Srbija i dalje ne ispunjava međunarodne obaveze koje je Savet nametnuo svim državama Rezolucijom 1966 iz 2010. godine.
Agijus je ukazao na značajan napredak postignut tokom perioda izveštavanja, uprkos ogromnim izazovima, uključujući pandemiju COVID-19.
Predsednik Mehanizma je primetio da, zbog ovog napretka, Mehanizam već funkcioniše na način koji se značajno razlikuje od pre samo nekoliko godina i daleko je bliži ostvarenju vizije Saveta o Mehanizmu kao maloj i privremenoj instituciji.
Završavajući svoje poslednje obraćanje Savetu pre nego što se povuče sa mesta predsednika Mehanizma krajem ovog meseca, Agius je izrazio zahvalnost svim državama, zainteresovanim stranama i pojedincima "koji su stali uz Mehanizam u potrazi za pravdom".
Popović je istakla da još nije odgovoreno na deset zahteva za pružanje pravne pomoći, koje je Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije uputilo EULEKS-u u Prištini, koji svoje aktivnosti sprovodi oslanjajući se na autoritet Saveta bezbednosti UN-a.
Povodom ukazivanja Tužilaštva Mehanizma na zastoj u pregovorima između Srbije i Hrvatske po pitanju zaključenja sporazuma o ustanovljavanju okvira za procesuiranje ratnih zločina, Popović je napomenula da je reč o bilateralnom pitanju koje nije u isključivoj nadležnosti Mehanizma, niti je od posebnog interesa za njegovo funkcionisanje.
Ona je navela da sporazum nije zaključen jer je Hrvatska insistirala na ukidanju univerzalne jurisdikcije u pravnom sistemu Srbije.
"Ovu vrstu jurisdikcije poznaje i pravni sistem Republike Hrvatske, ali i pravni sistemi drugih država članica EU, pa se postavlja pitanje zbog čega se insistira na njenom ukidanju u pravnom poretku Republike Srbije'', rekla je Popović.
Ona je naglasila da je Srbija uložila napore u cilju produbljivanja saradnje sa Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom u ovoj oblasti, navodeći da svaki zločin mora biti adekvatno kažnjen bez obzira ko ga je izvršio.
"Zato posebno ističem da je neophodno da i države u regionu preduzmu iste korake, jer Republika Srbija za sada jedina iskreno pruža ruku pomirenja", navela je Popović.
Popović se prethodno osvrnula i na tvrdnje predsednika Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove u Hagu, koji je u svom izveštaju naveo da Republika Srbija ne sarađuje sa Mehanizmom i ne ispunjava svoje obaveze u pogledu predmeta Jojić i Radeta.
"Postupanje Republike Srbije u vezi sa ovim predmetom ne predstavlja kršenje međunarodnih obaveza Republike Srbije, već nastojanje da se postupa u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti 1966", rekla je, ističući da upravo nacionalni pravosudni organi treba da preuzmu krivična gonjenja, prema navedenoj rezoluciji.
Ona je podsetila da je odluka Višeg suda u Beogradu, koji je našao da pretpostavke za izručenje Vjerice Radete i Petra Jojića nisu ispunjene, postala pravnosnažna.
Ukazala je i da je Mehanizam usmerio sve svoje aktivnosti na pitanja koja se tiču nepoštovanja suda, iako je formiran za procesuiranje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava izvršena na teritoriji bivše Jugoslavije.
U tom smislu, istakla je da su organi Republike Srbije uručili pozive licima koja treba da budu saslušana u Tužilaštvu za ratne zločine Republike Srbije u svojstvu osumnjičenih i da je Republike Srbija time ispunila svoje obaveze, iako to nije navedeno u izveštaju tužioca Bramerca.
Popović je ponovila zahtev i spremnost Srbije da se zatvorske kazne koje je izrekao Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju i Mehanizam za međunarodne krivične tribunale izvršavaju u Republici Srbiji, pod nadzorom Mehanizma.
Tokom izlaganja, Popović se oštro usprotivila i praksi dugogodišnjeg neodlučivanja Mehanizma o molbama za prevremeno puštanje na slobodu državljana Republike Srbije.
"Neodlučivanjem o molbama flagrantno se krše njihova osnovna ljudska prava", rekla je. Ona je dala garancije da će, i pored toga, uslovi prevremenog puštanja na slobodu biti u potpunosti poštovani, kao što su i do sada bez izuzetka bili poštovani. "Republika Srbija ispunila je sve ono za šta je garantovala", dodala je.
Obimnu arhivsku građu ne vraćaju Srbiji
Ona je takođe ukazala i da pomaka nema ni u pogledu vraćanja obimne arhivske građe koju je Republika Srbija prosledila Tužilaštvu Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju ili Mehanizmu, a koja nije korišćena ili više nije potrebna za tekuća suđenja pred Mehanizmom. "Ne postoji nijedan razlog za dalje odugovlačenje sa otpočinjanjem procesa povraćaja originalne dokumentacije", istakla je.
Popović se osvrnula i na zamerke Tužilaštva Mehanizma da pojedinci delegitimišu činjenice koje su suprotne stanovištima Tužilaštva, a koje proizlaze iz presuda Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju ili Mehanizma.
"Republika Srbija je demokratska država u kojoj je garantovana sloboda govora, stručne i naučne kritike. Kritici podležu i presude Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju i Mehanizma, kao i u svakoj drugoj demokratskoj državi", navela je.
Ministarka pravde je naglasila da je u izveštajnom periodu Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije aktivno sarađivalo sa Tužilaštvom Mehanizma. Pored redovnih sastanaka na visokom nivou, navela je, ostvarena je saradnja u konkretnim predmetima protiv dva visoko rangirana zvaničnika, što je rezultiralo podizanjem jedne optužnice i unapređenjem istrage u drugom slučaju.
U ovom periodu, kako je rekla, formirana je i radna grupa sastavljena od predstavnika Mehanizma i Tužilaštva za ratne zločine Republike Srbije, kako bi se unapredila saradnja u konkretnim predmetima, posebno na planu obezbeđenja dokaza.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
.jpg)
