Izvor: Večernje novosti, 13.Nov.2017, 19:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Položili zakletvu da ćemo ostati i opstati

U Ljevoši kod Peći desetak srpskih porodica odoleva nemaštini i najezdi Albanaca da otkupe njihova imanja. - Zbog odnosa sa manastirom, i naša imanja su nekako sveta - kaže ranko Bakić predstavnik sela . PEĆ - Putem iznad Pećke Patrijaršije, koji se penje u brdo ispod Prokletija nadomak Rugovske Klisure, malo selo Ljevoša u živopisnom ambijentu i netaknutoj prirodi kao da prkosi okruženju. Meštani kažu da je selo dobilo ima po livenju, odnosno levanju metala za >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << mačeve koje je srpska vojska koristila tokom Kosovske bitke. Povezano sa manastirom, kome je selo, po predanju pripadalo još iz srednjeg veka, i sada malobrojni meštani opstaju zahvaljujući pomoći svetinje na koju se oslanjaju.Pročitajte još: Milanka išla da pomogne monahinjama, pa uhapšena zbog “ratnog zločina”- Pored svih nedaća a pre svega činjenice da u selu živi svega desetak uglavnom staračkih domaćinastava, ova svetinja nam daje snagu i istrajnost da ostanemo u svojim obnovljenim domovima. A živimo zaista teško jer sve je manje pomoći a neki od nas imaju samo minimalne penzije - priča Anđelko Bakić(64) koji povratničke dane provodi sa suprugom.I dok objašnjava da je tek pre par meseci ostvario pravo na penziju od oko 16000 dinara od koje žive, Anđelko dodaje da je najteže to što se povratnici, zbog krađe Albanaca, ne usuđuju da čuvaju ni stoku. Pročitajte još: Milanka oslobođena optužbi-Eto one krave što vidite, one pripadaju Albancu koji ih ovde dovodi na ispašu, a mi se ne usuđujemo da držimo ništa od stoke da nam ih ne pokradu, što se ranije dešavalo - nastavlja priču Anđelko dok nam pokazuje na stado krava na livadi kraj prvih kuća u selu. Odmah potom naš sagovornih dodaje da je do 1999. godine u Ljevoši živelo oko 70 srpskih domaćinastava. Mahom doseljenika iz Crne Gore koji su nekada čuvali stada manastiru Pećka Patrijaršija, odakle se po predanju slivalo mleko drvenim cevima do svetinje. Zato malobrojnim meštanima sada teško pada što ne mogu da se bave barem stočarstvom. - Jedino Bora Krstić koji je i najmlađi meštanin sa oko četrdesetak godina ima koze koje čuva zbog dece jer ima troje mališana - kaže naš sagovornik kojeg zatičemo u Pećkoj patrijaršiji i koji nas odvodi do svega nekoliko kilometara udaljenog sela.Uz put objašnjava da je desetak kuća za povratnike među kojima i njegova, sagrađeno 2007. godine a da je kosovsko Ministarstvo za povratak na čelu sa ministrom Daliborom Jevtićem sagradilo prethodno još devetnaest domova. Zaposleni u ovom Ministarstvu su im, kaže, pomogli i nedavno kada su ostali bez vode.- Iako me deca povremeno obilaze, nekako mi nedostaje to što nas je u selu znatno manje nego nekada. Smeta mi ova tišina - jada nam se Savka Ašanin(83) čija je kuća među prvima na ulazu u selo.baka AšaninI dok se priseća da joj je nakadašnja kuća spaljena, kaže da u novosagrađenoj poseduje osnovne stvari ali da joj je najteže za nabavku namirnica. Kupuju joj komšije kada odu do grada, ali joj je, stidljivo govori, neprijatno da ih stalno opterećuje. I dok Savka ispred kapije svog dvorišta kroz šalu dodaje da mora da živi iako, veli, ima dosta godina, ispod njene kuće uveliko se pravi nova dvospratna kuća.- Eto tu je Albanac počeo da gradi. Tako oni rade. Kupe na ulazu u selo i posle ulaze sve više i više unutar sela - opominje Ranko Bakić(69) predstavnik sela nešto ranije u Pećkoj patrijaršiji podsećajući da su meštani svojevremeno pred mitropolitom Amfilohijom položili zakletvu da će očuvati svoja imanja i da ih neće otuđivati jer su i ona zbog čvrste veze sa manastirom sveta.Ipak, Albanci ih, kaže, opsedaju, nudeći da otkupe njihove posede. Većina još odoleva, pa čak i oni koji se nisu vratili iako su im sagrađeni domovi.MLADOST-Niko od nas, siguran sam ne bi otišao ni 1999. godine da nam kuće nisu zapaljene. Ni jedna tada nije ostala čitava. Ali, teško je vratiti se među gole zidove. Iako su nam opremljene najosnovnijim stvarima, posebno je teško mladima, što više nema perspektive, niti je bezbedno, kao nekada otići do Peći.Eto jednog mališana Krstića koji odlazi u predškolsko u Goraždevac kombijem svakodnevno dovoze i dovoze - priča jedna od meštana Ljevoše prisećaju se da je nekada u selu sve vrvilo od živosti i mladosti, koja im sada, uprkos svemu, najviše nedostaje.Braća Bakić, Anđelko i Ranko, s leva na desno
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na Večernje novosti...