Izvor: B92, 26.Apr.2023, 18:11

Politika i Srbija: Menja li glasanje o Kosovu odnos Beograda prema bivšim sovjetskim republikama

Dok je pohvalio nepromenjen stav Gruzije da glasa protiv članstva Kosova u međunarodnim institucijama, predsednik Srbije Aleksandar Vučić naglasio je da je razočaran odlukom Jermenije da ne glasa.

Ukupan rezultat glasanja o prijemu Kosova u Savet Evrope za srpski državni vrh nije bio neočekivan, ali odluke nekih članica donele su i prijatna i neprijatna iznenađenja.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da Beograd mora "više da poštuje" one koje su >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << glasale protiv, poput Gruzije, a među onima čiji ga je stav razočarao našla se Jermenija, koja nije glasala.

"Ukoliko neko ne poštuje teritorijalni integritet, zašto bismo mi poštovali nečiji teritorijalni integritet?", zapitao je Vučić prilikom obraćanja 24. aprila.

Za prijem Kosova u Savet Evrope glasale su 33 zemlje, sedam je bilo protiv, pet uzdržano, a u poslednju grupu svrstala se i Moldavija.

Dok Vučić najavljuje mogući zaokret u spoljnoj politici Beograda usled glasanja u Savetu Evrope, Srećko Đukić, diplomata i bivši ambasador u Belorusiji, veruje da bi ta promena "više štete mogla naneti Srbiji, nego tim zemljama".

"Ne isključujem da Srbija iz interesa ili dobijanja političkih poena u Moskvi promeni stav po pitanju Moldavije ili Gruzije, ali to se kosi sa osnovnim načelom Beograda da podržava teritorijalni integritet svih članica Ujedinjenih nacija - tako bi napravila presedan koji njoj samoj ne ide u prilog", opisuje Đukić za BBC na srpskom.

Najveći izazov teritorijalnoj celovitosti Gruzije već više od 30 godina je Južna Osetija, severna pokrajina ove zemlje, koja je 1992, posle raspada Sovjetskog Saveza proglasila nezavisnost.

U ovoj pokrajini došlo je i do sukoba Rusije i Gruzije 2008, a posle okončanja konflikta i proterivanja gruzijske vojske iz ovog dela zemlje, Moskva je priznala Južnu Osetiju i Abhaziju kao nezavisne države.

Međutim, još su samo Nikaragva, Nauru, Venecuela i Sirija učinile isto, ali ne i Srbija.

Zvanični Beograd je "sve vreme imao stav da ne odobrava cepanje država članica Ujedinjenih nacija, polazeći od sopstvenih interesa, a tako se postavila i u slučaju Gruzije", napominje diplomata Srećko Đukić, član Foruma za međunarodne odnose.

Gruzija je istovetno reagovala po pitanju nezavisnosti Kosova, a takav stav zadržala je i prilikom glasanja za prijem u Savet Evrope.

Kao jedan od ključnih uzročnika protivljenja Gruzije članstvu Kosova u Savetu Evrope Đukić vidi "inerciju dosadašnjeg postavljanja te zemlje prema Kosovu i Srbiji u međunarodnim organizacijama".

"Sadašnja vlada i predsednik Gruzije su proruski orijentisani i ne znam koliko je prilikom glasanja u Savetu Evrope bio prisutan taj ruski sentiment, a koliko strah da bi sutra Južna Osetija i Abhazija takođe mogle da zakucaju na vrata Saveta Evrope", dodatno pojašnjava.

On smatra da slučajevi Kosova i Abhazije i Južne Osetije nisu pandani, prevashodno zbog činjenice da je Kosovo priznao daleko veći broj država članica Ujedinjenih nacija.

"Mislim da u bližoj budućnosti nije realno govoriti o glasanju oko nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije i iluzija paralele sa Kosovom, koje je priznalo stotinak zemalja, nije realna.

"Ne verujem ni da će biti promena stavova Gruzije i Srbije o ovim pitanjima u budućnosti", zaključuje on.

Poslednji sukob Azerbejdžana i Jermenije u Nagorno-Karabahu izbio je 2020. godine, pokrenuvši ponovo pitanje statusa ovog dela Azerbejdžana.

Raspadom Sovjetskog Saveza krajem osamdesetih godina 20. veka, Nagorno-Karabah je ostao deo Azerbejdžana, ali ga kontrolišu separatistički etnički Jermeni koje podržava jermenska vlada.

"Od 1994. postoji Minska grupa OEBS-a koja se bavi rešavanjem ovog pitanja, a čine je Rusija, SAD i Francuska, ali do sada ništa opipljivo nije postignuto", kazao je 2020. godine za BBC na srpskom Aleksandar Gajić iz Instituta za evropske studije, kome je oblast Kavkaza predmet istraživanja.

Dok su mnogi u pitanju Nagorno-Karabaha povukli paralele sa sporom Srbije i Kosova, "veće su razlike, nego sličnosti" ova dva slučaja, dodao je tada Gajić.

Možda će vam i ova priča biti zanimljiva:

Tri godine kasnije, o Jermeniji se ponovo govori u Srbiji, a predsednik Aleksandar Vučić označio ju je kao jednu od zemalja čijom odlukom da preskoči glasanje o prijemu Kosova u Savet Evrope nije bio zadovoljan.

Diplomata Srećko Đukić podseća da je Srbija dosad poštovala teritorijalni integritet Azerbejdžana i Jermenije, ali i da je njen stav povodom sukoba u Nagorno-Karabahu bio "lukrativan, a ne principijelan".

"Prodavala je oružje čas jednoj, čas drugoj zemlji - u tome se vidi lukrativan vid spoljne politike, uprkos stavu nemešanja u konflikte i tome što su nam te zemlje bliske zbog problema koje imaju.

"Činilo se da se Srbija malo više postavlja na stranu Azerbejdžana, što nije toliko neosnovano, ako znamo da je Azerbejdžan zemlja nafte i gasa sa važnom ulogom u regionalnim, ali i evropskim relacijama", smatra Đukić.

Više o trgovini oružjem iz Srbije u Azerbejdžan i Jermeniju, kao i reakcijama zvaničnika po tom pitanju, pisao je portal Istinomer.

Srećko Đukić ističe i da se Jermenija tokom prethodnih godina našla na prekretnici, jer je posle primirja u Nagorno-Karabahu posredstvom Rusije, promenila spoljnopolitički kurs.

"Rusija se u očima Jermenije pokazala kao nedovoljno sposobna i moćna da je zaštiti, iako Jerevan ima čvrste veze sa Moskvom, pa se okrenula od Rusije i mislim da traži rešenje i održivi opstanak na drugoj strani - verovatno na Zapadu", ističe.

Aleksandar Vučić najavio je da bi moglo doći do "ne tektonskih, ali dubinskih i suštinskih" promena u politici prema određenim državama posle glasanja u Savetu Evrope.

Međutim, eventualni zaokret u odnosima sa Jermenijom "neće mnogo značiti" ni za Beograd, ni za Jerevan, smatra Đukić.

"Srbija je samo jedan glas i on nije odlučujuć, a rekao bih da bi promena stava veću štetu mogla da nanese Srbiji nego drugim državama", ocenjuje ovaj diplomata.

Duško Dimitrijević, stručnjak za ljudska prava, smatra da bi Beograd mogao "pokaže da vodi mudru i odgovornu spoljnu politiku" ukoliko ostane na kursu poštovanja teritorijalnih integriteta drugih članica Ujedinjenih nacija.

"Tako bi uvažila fragilnu poziciju zemalja, koje su iz sopstvenih razloga koji proizilaze iz nepovoljnih geopolitičkih okolnosti, ali i činjenice da se nalaze u zonama 'zamrznutih konflikata' između Istoka i Zapada, zauzele drugačije stavove u Komitetu ministara Saveta Evrope", objašnjava Dimitrijević.

Čak i posle najava zaokreta u spoljnoj politici, Srbija bi "morala da nastavi da realno procenjuje svoje mogućnosti, ali i nemogućnosti", ocenjuje stručnjak za međunarodno pravo.

"To se naročito odnosi na poziciju koju bi Srbija trebalo da zauzme u odnosu na države koje ne glasaju za njene interese u okviru međunarodnih organizacija", dodaje Dimitrijević.

Oblast Pridnjestrovlja na istoku Moldavije, uz granicu sa Ukrajinom, je "Ahilova peta" ove zemlje, o čemu je ranije pisao BBC.

Ovo je prvi samoproglašeni entitet na teritoriji bivšeg Sovjetskog Saveza, sa pretežno ruskim govornim stanovništvom i izraženim proruskim osećanjima, gde je smešten i kontigent ruskih vojnika.

Rusija za više od 30 godina postojanja Pridnjestrovske Moldavske Republike nije priznala ovaj entitet, što nije učinio ni zvanični Kišinjev.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i njegova moldavska koleginica Maja Sandu 15. marta ove godine "izrazili su obostranu podršku teritorijalnom integritetu i suverenitetu", i dodali da će "moguća otvorena pitanja biti rešavana dogovorom", objavili su iz Predsedništva Srbije, preneo je Radio slobodna Evropa (RSE).

Pogledajte i ovu priču:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na B92...