Izvor: Politika, 28.Apr.2014, 12:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pogrešne identifikacije otežavaju potragu
Posle rata 1999. na Kosovu, mnogi sahranjeni posle nepouzdane identifikacije. – U Međunarodnoj komisiji za nestale osobe obavlja poređenje DNK uzoraka obavljaju kompjuterski
Posmrtni ostaci više od 300 osoba nalaze se već 15 godina u mrtvačnici u Prištini, a njihov identitet nije utvrđen, jer se uzorci njihovog tkiva ne poklapaju ni sa jednim uzrokom u bazi podataka Međunarodne komisije za nestale sa sedištem u Sarajevu koja obavlja postupak identifikacije na osnovu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << DNK analize.
– Mogući razlog za to što ova tela do danas nisu identifikovana je pogrešna identifikacija stradalih klasičnom metodom posle bombardovanja 1999. godine. Naime, posle NATO agresije, timovi Haškog tribunala su došli na Kosovo i Metohiju i bukvalno prekopali sve, tražeći dokaze za optužnice koje su već bile podignute. Tada su identifikovali klasičnom metodom više od 2.000 tela i predali ih porodicama. Međutim, problem je što ova identifikacija nije dovoljno pouzdana, a članovi porodica stradalih nisu dali krv za DNK analizu – kaže za „Politiku” Veljko Odalović, predsednik Komisije Vlade Srbije za nestale na teritoriji bivše Jugoslavije.
Postoji mogućnost da je u određenom broju slučajeva došlo do pogrešne identifikacije i da su Albanci sahranili osobe koje im nisu srodnici, dok tela njihovih rođaka, u stvari, leže u prištinskoj mrtvačnici.
– Pokrenuli smo akciju sa nadležnima u Prištini da oni razgovaraju sa porodicama koje su pre 15 godina preuzele pokojnike, da sada daju krv za DNK analizu. Ukoliko se to uradi, i među uzorcima onih čija su tela u mrtvačnici u Prištini se pojavi podudaranje sa uzorcima članova pomenutih porodica, znaćemo da je identifikacija bila pogrešna i tražićemo ekshumaciju tela koja su sahranjena – objašnjava Odalović.
Ceo ovaj postupak ide prilično teško i sporo, napominje naš sagovornik. A da je sumnja u pogrešnu identifikaciju osnovana ukazuje i podatak da je od 88 reekshumiranih tela na području Kosovske Mitrovice, čak 17 bilo pogrešno identifikovano.
Utvrđivanje identiteta posmrtnih ostataka pronađenih ne samo na Kosovu i Metohiji, već u svim krajevima nekadašnje Jugoslavije, obavlja Međunarodna komisija za nestale osobe (International Commision on Missing Persons – ICMP) i to putem DNK analize. Ukoliko je moguće za ovu analizu uzimaju se uzorci butne kosti i zuba stradalog, jer se odatle izvlači najkvalitetniji profil, dok na drugoj strani srodnici nestalog daju krv za DNK analizu.
– Kada ICMP dobije referentni uzorak člana porodice, izdvaja se profil DNK koji će proći proces poređenja sa svim profilima DNK izdvojenih iz dobijenih posmrtnih ostataka žrtava. Kako bi se sa sigurnošću moglo potvrditi podudaranje DNK potrebno je više referentnih uzoraka članova porodice. Najbolji uzorci za poređenje DNK su uzorci bližih članova porodice, kao što su roditelji i deca nestale osobe – kaže za „Politiku” Jasmin Agović, službenik za medije ove komisije.
Uzimanje uzoraka krvi je jednostavno, a za DNK analizu je potrebno svega četiri kapi krvi bliskih srodnika nestalog, koje se stavljaju na papirnu karticu. Ukoliko dođe do poklapanja DNK uzorka nastradalog nekim od uzoraka koje su dale porodice nestalih, a nalaze se u kompjuterskoj bazi, izdaje se Izveštaj o podudaranju DNK nadležnom organu koji je dostavio uzorak posmrtnih ostataka. Ovaj izveštaj se daje samo kada statistička verovatnoća podudaranja DNK dostigne 99,95 odsto, objašnjava Agović i dodaje da krvni uzorci srodnika nestalih i uzorci posmrtnih ostataka prolaze kroz specifične naučne procese izolovanja DNK u laboratorijama ove institucije. Kada se izoluje DNK, profil se u elektronskoj formi unosi u ICMP kompjutersku bazu. Zatim se uz pomoć posebnog softvera obavlja takozvano mečiranje, to jest upoređivanje novog uzorka sa svim uzorcima koji postoje u bazi.
– Ovo upoređivanje se obavlja svakodnevno na svim novim profilima. U slučaju kada pronađemo podudaranje između DNK uzoraka, o tome obaveštavamo nadležnu instituciju – kaže Agović.
Međunarodna komisija za nestale počela je u novembru 2001. da koristi DNK analizu za identifikaciju velikog broja nestalih u oružanim sukobima. Dobijeni su uzorci više od 91.000 osoba koje su u krvnom srodstvu sa 29.500 nestalih iz nekadašnje Jugoslavije. Na drugoj strani nadležni iz bivših jugoslovenskih republika poslali su ICMP više od 55.000 uzoraka posmrtnih ostataka iz grobnica u ovim zemljama.
– Od novembra 2001. uspeli smo poređenjem DNK iz krvi srodnika i DNK uzoraka kostiju da otkrijemo identitet 17.476 osoba u bivšoj Jugoslaviji, od čega 14.526 u Bosni i Hercegovini – ističe Agović.
Prema ICMP preliminarnoj regionalnoj listi aktivnih slučajeva, trenutno u regionu ima 12.780 nestalih, objašnjava naš sagovornik. Inače, ova međunarodna organizacija nastala je tokom samita G7 u Francuskoj 1996. godine.
-------------------------------------------------------------------
Sarađuju i sa Interpolom
Međunarodna komisija za nestale ima sporazum sa Interpolom u skladu sa kojim pruža pomoć u slučajevima nestalih širom sveta. Takođe, kako kaže Jasmin Agović, angažovana je u rešenju problema nestalih usled oružanih sukoba, prirodnih i nesreća izazvanih ljudskim faktorom, kršenja ljudskih prava...
„Neke od zemalja u kojima je ICMP bio ili je još angažovan su Kipar, Libija, Irak, Južnoafrička Republika, Čile, Salvador, Norveška, Filipini, Kanada, Kenija, Tajland, Meksiko, SAD”, ističe Agović.
Dejana Ivanović
objavljeno: 28.04.2014.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
