Izvor: BKTV News, 16.Maj.2013, 17:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pogled u retrovizor: Kako preboleti Kosovo?
Građani Srbije su pod decenijskim teškim životom u velikoj meri „prebolovali“ proces „otimanja Kosova“. Kada se pogledaju istraživanja javnog mnenja u poslednjih deset godina prioritetne teme bile su ekonomskog i socijalnog karaktera, a Kosovo je bilo u sredini lestvice interesa. Ocene o interesima Srbije u vreme vlasti Miloševića u periodu od 1991. do 2000. godine bile su vezane za nacionalne interese i oslobođenje Srba i borbu u građanskim ratovima u BiH i Hrvatskoj, ali >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << je i Kosovo bilo u vrhu državne politike i nacionalne energije. Socijalni život naroda pod Miloševićem bio je u zapećku samovrednovanja. Posle 2000. godine građani Srbije se okreću ka ekonomskim temama, a javlja se i potreba otvaranja Srbije ka Evropskoj uniji.
Danas su građani Srbije iscrpljeni od silne politizacije Kosova. Većina političkih partija do sada je svoj put ka vlasti zasnivala na „vitalnim interesima“ Srbije na Kosovu i Metohiji. Test proba za reagovanje Srbije kada je u pitanju Kosovo bio je „martovski pogrom“ 2004. godine, kada su „crkveni oci“ u prisustvu „ožalošćene“ vlade dr Vojislava Koštunice držali moleban u Hramu Svetog Save, bez suštinskog reagovanja na smišljenu akciju uništavanja hramova SPC i neizdrživih pritisaka za iseljavanje Srba sa Kosova. Vlada dr Vojislava Koštunice je prema Kosovu i Srbima, tog marta 2004. godine bila autistična, što je uzrokovalo da Srbi na Kosovu ostanu na „na cedilu“. Tog „crnog marta“ 2004. godine u Srbiji nije bilo ni većeg narodnog protesta, niti je isprovocirana potrebna politička homogenizacija. Druga test proba usledila je februara 2008. godine, kada je veći deo EU i SAD priznao Republiku Kosovo. Vlada dr Vojislava Koštunice, ali i predsednik Srbije Boris Tadić nemo su posmatrali proces fazne nezavisnosti Kosova, uz smanjenje političkih, građanskih i ekonomskih prava Srba. Ako sagledamo i početak vlasti DOS-a i vlade dr Zorana Đinđića, i kasnije vlade Zorana Živkovića, doćićemo do zaključka da su bili pasivni prema ofanzivnoj politici administratora UN-UNMIK koji su „korak po korak“ odstupali od rezolucije 1244 SB UN stvarajući tako uslove za nezavisnost Kosova.
Godinama već srpskom političkom scenom dominira defanzivna politika svih vlada oko državnih interesa na Kosovu. Jednom je državna politika čak i pozivala Srbe na Kosovu da uzmu učešće na izborima pod okriljem UN, što je kasnije proizvelo formiranje parlamenta Kosova i lokalne vlasti. Naredni put je usledio bojkot, a zatim i samostalno odlučivanje Srba na koje će izbore izaći. Tako je podeljen srpski narod na Kosovu, ali i u Srbiji, što je sve išlo na ruku Šiptarima, ali i međunarodnim faktorima koji su radili aktivno na postepenom i kontinuiranom procesu samostalnosti Kosova. Na političkoj sceni Srbije rastao je broj partija koje su bile za samostalnost Kosova. To je uticalo na vid građanske konfuzije i jednog oblika političke „otupelosti“ javnog mnenja prema državnim interesima Srbije na Kosovu.
Kada je državna politika premestila Kosovo iz UN u EU, napravljen je jači pritisak prema vlastima u Srbiji da normalizuju odnose sa Prištinom, kao uslov za put Srbije ka EU. I dok političke oligarhije lobiraju za ulazak Srbije u EU, kod građana Srbije dolazi do polarizacije na one koji reaguju da je Kosovo „srce Srbije“ i na one druge koji smatraju da je Kosovo već otuđeno od strane EU i SAD, a u saglasnosti sa vlastima Srbije i da je prioritet ekonomija i socijala.
Isticanje značaja Kosova kada je u pitanju nacionalni identitet, već dugi niz godina nije prisutan u Srbiji. Kosovo se posmatra kao krizno žarište Balkana i Srbije. Sadanja vlast preduzela je korake koji su u skladu sa političkim zahtevima građana, a to je opštedruštveni napredak i stvaranje uslova za bolji život. Tako smo došli do socijalne matrice koja glasi: „Ekonomski život Srbije je iznad problema Kosova“. Niko ne želi da prizna Kosovo u duhu surove real-politike. I bez tog priznanja dobijen je rezultat ekonomske slabosti države uvučene u projekciju „boljeg života“ uz podršku pojedinih „velikih sila“ na putu Srbije ka EU.
Tomislav Kresović
Tweet
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
