Izvor: KMnovine.com, 18.Apr.2021, 02:01
Petar Ristanović: Demonstracije Albanaca na Kosovu 1981. godine (II)
U prethodnom tekstu je pokazano da su demonstracije Albanaca na Kosovu 1981. imale znatno kompleksnije uzroke od običnog studentskog nezadovoljstva, kako se u najvećem delu literature navodi.
Demonstracije u Prištini 1981.
Postepena eskalacija nemira, od podstaknutih, ali ipak čisto studentskih demonstracija 11. marta, pa do (ponovo insceniranih) demonstracija 26. marta, dovela je do >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << promene parola demonstranata, od onih sa socijalnih zahtevima ka onim sa nacionalnom tematikom. Cilj ovog teksta je da rasvetli tok demonstracija i odgovori na pitanje: da li su one zaista sve vreme ostale dominantno studentske?
Burni prolećni dani na prostoru SAP Kosova su eskalirali 1. aprila. U ranim jutarnjim časovima oko 200 srednjoškolaca u Podujevu je započelo sa bojkotom nastave. Izašli su na ulicu i zaputili se prema centru grada, uzvikujući parole već dobro poznate sa ulica Prištine. Nastavnici i aktivisti Saveza komunista su pokušali da razgovaraju sa njima, ali su đaci odbili da se raziđu. Priključio im se jedan broj građana, i masa je postajala sve više nasilna. Policija je intervenisala oko 13.00 časova. Uspeli su da razbiju skup, ali su snage bezbednosti bile malobrojne pa su se demonstranti ponovo okupili. Tek nakon dolaska pojačanja iz Prištine, tri sata kasnije, policija je ponovo intervenisala i razbila skup. U okršaju su polomljena stakla na prodavnicama, prozori na novom motelu, zgradi pošte i na fabrici „Poliester“. Povređeni su jedan policajac i više demonstranata, od kojih tri teže.
Situacija u Podujevu je bila samo uvod u događaje u Prištini. Oko podne, grupa učenika Ekonomske škole, smeštene na tadašnjem obodu grada blizu izlaza iz Prištine ka Kosovu Polju, krenula je iz dvorišta škole prema centru skandirajući „Republika!“ Priključilo im se nekoliko studenata i učenici obližnje Poljoprivredne škole. Policija je intervenisala i razbila grupu, ali su okupljenima prišli građevinski radnici sa gradilišta u naselju Dardanija. Prisustvo radnika je sprečilo novu intervenciju. Policija je čekala odluku šta da učini, pa su u međuvremenu pustili grupu da prođe ka studentskim domovima. Masa je sve vreme rasla. Priključivali su im se studenti i radnici građevinskih preduzeća, Fabrike amortizera i Kombinata u Obiliću.
Vrenje se brzo prenelo i na druge tačke u gradu. Tokom popodneva na više mesta u gradu su se okupile grupe demonstranata. Pokrajinsko rukovodstvo je gubilo kontrolu. Mahmut Bakali se kasnije žalio da su okupljeni na čelo kolone postavljali decu, kao štit od policije. U samom centru grada, nedaleko od Pokrajinskog komiteta i hotela „Grand“, demonstranti su uspeli da potisnu policiju. Kod zgrade Izvršnog veća kordon je jedva uspeo da izdrži juriš. Među funkcionerima je zavladala panika i strah da će demonstranti ući u zgrade institucija.
Parole su se potpuno izmenile u odnosu na prethodna okupljanja. Dominirali su povici „Hoćemo republiku!“ i „Jedinstvo“. Skandirali su ime Adema Demaćija i tražili „Oslobodite drugove!“
Jedna od retkih fotografija demonstracija u Prištini
Policija je tek oko 21.00 čas uspela da razbije najveću grupu demonstranta. Akcija rasturanja preostalih grupica je potrajala do 23.00 časa. U demonstracijama su polomljeni brojni izlozi, stakla na automobilima, zgradama. Prema informacijama iz pokrajinskog SUP-a povređeno je 17 policajaca, trojica teže, i 15 demonstranta, takođe trojica teže.
Tokom noći situacija se smirila, ali je bilo jasno da kriza još nije prošla. Institucije pokrajine su bile potpuno paralisane. Sistem ONO i DSZ nije funkcionisao. Rukovodstvo je dugo tokom dana oklevalo sa mobilizacijom teritorijalne odbrane, delom zato što bi to bio pokazatelj saveznom rukovodstvu da su se događaji otrgli kontroli, a delom i zato što su se plašili da se mobilisani (i naoružani) pripadnici TO ne pridruže demonstrantima. Kada je mobilizacija konačno naređena, do isteka roka za odziv javilo se ispod 50% pozvanih.
Dok su političari proveli noć u besplodnim raspravama, vagajući političke posledice svake odluke, pokrajinom su se širile glasine o desetinama mrtvih, o srpskim policajcima koji bez milosti ubijaju albansku omladinu i o prištinskim ulicama prekrivenim delovima tela. Generalštab JNA, na čelu sa Brankom Mamulom, odlučio se se pojača vojno prisustvo u pokrajini i da se jedinice, radi demonstracije sile, stacioniraju na obodima gradova.
Drugog aprila je buknuo veliki deo pokrajine. Okupljanje u Prištini je počelo ujutro, na nekoliko različitih lokacija. Ponovo su prednjačili učesnici, iz Ekonomske, Srednje tehničke i Učiteljske škole. Za to vreme, na drugom kraju grada, radnici GIK „Ramiz Sadiku“ su opkolili oko 300 radnika građevinskog preduzeća „Kablar“ iz Kraljeva. Pretili su da će zapaliti gradilište i zahtevali da svi Srbi odmah napuste Kosovo. Nekolicina je to i učinila, dok su se ostali sklonili sa gradilišta i povukli u barake. Radnicima „Ramiz Sadiku“ su se pridružili i radnici Fabrike amortizera, potom „Voćar“-a, „PUT“-a, Krepociglane, kao i učenici centra za usmereno obrazovanje Dževdet Doda. Nastavnici su pokušali da u Srednjom tehničkom centru „19. novembar“ zadrže učenike zaključavajući vrata od škole, ali su i oni izašli kroz prozor i pridružili se masi. Velika grupa, od preko 2000 ljudi, okupila se kod Poljoprivredne škole i krenula prema centru.
Oko 9.00 časova pale su prve žrtve, nedaleko od Narodne banke. Dvojica učenika srednje elektrotehničke škole „Miladin Popović“. Rukovodstvo pokrajine je izgubilo kontrolu nad događajima. U 9.30 časova Komitet za ONO i DSZ je odlučio da kroz grad prođu tenkovi. Jedinice JNA su zaposele vitalne objekte, a policija je dobila zadatak da štiti prilaze. Grad su nadletali avioni i helikopteri. Na osnovu dogovora Predsedništva SFRJ i predsednika Predsedništva SAP Kosova u pokrajinu su tokom popodneva hitno upućene specijalne jedinice republičke policije iz Srbije, Makedonije i Crne Gore. Kasnije, tokom noći, avionima su prebačene i specijalne jedinice republičkih policija Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Slovenije i SAP Vojvodine.
Smotra jedinica JNA stacioniranih nedaleko od Prištine nakon demonstracija, 21. april 1981. godine
Dolazak vojske nije zaustavilo plimu okupljanja. Stanovnici prigradskih naselja su u grupama hrlili ka centru Prištine. Najkritičniji trenuci su nastupili oko 18.00 časova. Demonstranti su blokirali Skupštinu SAP Kosova i radio stanicu. Pokušali su da prodru u zgrade Predsedništva Pokrajinskog komiteta i zgrade organa bezbednosti. Tek u večernjim satima policija je uspela da razbije sve grupe okupljenih.
Pored Prištine, došlo je do masovnih okupljanja u Podujevu, Vučitrnu, Lipljanu i Glogovcu, a pokušana su okupljanja i u Đakovici i Gnjilanu. U svim gradovima su se čule iste parole: „Hoćemo republiku!“ „Živela republika Kosovo!“, „Oslobodite drugove!“, „Trepča radi, Beograd se gradi!“, „Živeo Adem Demaći“, „Albanci smo, ne Jugosloveni!“, „Jedinstvo“, „Ujedinjenje sa Albanijom“.
Demonstranti u Podujevu su zabarikadirali ulaze u grad i pokušali da provale u obližnje vojno skladište. Pretila je opasnost da se dokopaju preko 15.000 automatskih pušaka i raznog drugog naoružanja. Odbačeni su tek nakon dolaska vojnih jedinica iz Niša. Kolona JNA je morala da se probije kroz barikadu na putu, načinjenu od automobila i kamiona. Jedna grupa demonstranata je pokušala da uđe u zgradu OK SK Podujeva. Kada su do okupljenih stigle vesti da je policija iz ostatka federacije ušla u pokrajinu upali su u 34 srpske kuće, oteli Srbe koje su zatekli i pretili da će im nauditi ukoliko vojska i policija uđu u grad. Oteti Srbi su oslobođeni tek kada je stiglo policijsko pojačanje iz Prištine.
Veći deo dana put Priština-Podujevo je bio u prekidu. Nedaleko od sela Besinja grupa Albanaca je otela nekoliko pušaka iz magacina obližnjih preduzeća. Slavili su „Kosovo republiku“, pa su banderu podigli albanski zastavu i zaustavljali vozila da bi „legitimisali“ vozače. Vozačima Srbima su govorili da sledeći put ponesu pasoše. Pucali su u vazduh, automobile koji se nisu zaustavljali gađali su kamenicama i fizički zlostavljali vozače koje bi presreli. Jedan kamion niških registracija su survali sa puta i zapalili. Kada je putem naišao policijski konvoj, sačekali su da većina vozila prođe prepreku koju su postavili na putu, a potom su odsekli dva poslednja vozila. Prvi kamion, sa opremom, su zapalili, i iz njega ukrali 12 kalašnjikova. Specijalci iz Srbije, iz drugog kamiona, odlučili su da se povuku, jer su u prvim redovima demonstranata bila deca.
Na zajedničkoj sednici Predsedništva SFRJ i Predsedništva CK SK Jugoslavije 2. aprila doneta je Odluka o proglašenju krizne situacije na teritoriji SAP Kosova, potom Odluka o proglašenju vanrednog stanja na području opštine Priština i Odluka o zavođenju mera pripravnosti prvog, drug i trećeg stepena na celoj teritoriji SFRJ.
U skladu sa ovim odlukama, pokrajinski Komitet za ONO I DSZ je naredio da se aktivira 100% ratne organizacije organa unutrašnjih poslova SAP Kosova. Naređena je mobilizacije teritorijalne obrane ali je oružje podeljeno samo pojedinim, specijalnim jedinicama. Koliki je bio stepen straha rukovodstva svedoči to što su jedinici TO raspoređenoj da obezbeđuje zgradu TV Prištine odlučili da podele samo manevarsku municiju jer su se plašili da bi mogli da pređu na stranu demonstranata. Pokrajinski sekretar za unutrašnje poslove je izdao naredbu o zabrani kretanja na javnim mestima u većem broju. Izvršno veće Skupštine SAP Kosova je donelo odluku da zabrani ili ograniči kretanje na određenim mestima. Mere su zaokružene odlukom Izvršnog veća opštine Priština da se obustavi nastava u svim osnovnim, srednjim i višim školama, da se zatvore studentski domovi i srednjoškolski internati. Pokrajinski organi su potom odlučili da se ova mera primeni i na druge opštine u pokrajini.
Bilans demonstracija 2. aprila je prema podacima pokrajinskog SUP-a bio 52 povređena policajca, od čega 5 teže. Dvojica su se nalazila u životnoj opasnosti. Povređena su i 74 građanina, od čega je 67 ranjeno vatrenim oružjem. Stradalo je četiri lica, svi u Prištini.
Podaci o materijalnoj šteti su pokazivali žestinu nereda. Zapaljen je jedan kamion saveznog SUP-a, razbijeno je 12 vozila policije, demonstranti su pokušali da zapale 4 vozila policije, preprečili su 6 kamiona na putevima kako bi zaustavili prolazak snaga bezbednosti, oduzeli su jedno vozilo za prevoz smeća i dva autobusa, survali su sa puta dva kamiona, jedan autobus i jedan bager, zapalili su jednu kuću, razlupali su 40 vozila građana i zapalili 5, razbili su preko 240 izloga i izvršili preko 25 upada u stanove koje su demolirali.
Drugi april je bio vrhunac događaja. Vojska i jake policijske snage na ulicama Prištine onemogućili su nova okupljanja. Situacija u ostatku pokrajine još nije bila pod kontrolom. U petak, 3. aprila, došlo je do novih nereda u Vitini, Mitrovici, Uroševcu i Vučitrnu.
U Mitrovici je nekoliko stotina učenika i radnika „Elektrolize“, „Fafosa“ i Fabrike akumulatora izašlo je na ulice. Uzvikivali su „Kosovo republika“, „Trepča je naša“, „Trepča radi, Beograd uživa“, „Republika, ustav, milom ili silom“, „Oslobodite drugove“. Deo demonstranta je upao u fabričke krugove „Trepče“ i „Fafosa“ gde su se verbalno sukobili sa drugim radnicima koji nisu hteli da im se pridruže. Demonstracije su razbijene nakon intervencije policije suzavcem i palicama.
U Uroševcu se više od hiljadu građana, mahom radnika iz Drvnog kombinata i mladih, sukobilo se sa policijom. Uzvikivali su parole: „Nećemo tenkove u pokrajini“, „Nećemo da nam tuče decu i studente policija van pokrajine“, „Hoćemo republiku“, „Hoćemo drugove iz zatvora“. Pucano je sa obe strane. Ranjen je 21 demonstrant. Dvojica su podlegla ranama. Povređeno je i pet milicionera.
U Vučitrnu se okupilo nekoliko stotina studenata, učenika i radnika iz preduzeća „Polet“. Nosili su dve Titove slike i uzvikivali parole „Hoćemo republiku, milom ili silom“, „Oslobodite nam drugove“ i sl. Pokušali su da prodru u školu unutrašnjih poslova, gde je došlo do sukoba sa policijom. Pucano je sa obe strane. Poginula su dva demonstranta, a pet ih je teško povređeno.
Odlukom Predsedništva SAP Kosova 3. aprila je uvedeno vanredno stanje i u Lipljanu, Glogovcu, Vučitrnu i Podujevu. Potom je 4. aprila prošireno i na Uroševac i Kosovsku Mitrovicu. Ukupno u sedam opština pokrajine je zavedeno vanredno stanje. Tokom tri dana do nereda je došlo u 12 od 21 opštine SAP Kosova.
Događaji tokom prvih dana aprila više nisu bile studentski protest. Na ulicama su se našli radnici, studenti, učenici, čak i deca. Režim je posebno pogodilo prisustvo velikog broja radnika, što je kasnije umanjivano i prikrivano. Sve okupljene su ujedinili povici „Kosovo republika“.
Nesporno je da je na ulicama Prištine i drugih gradova u pokrajini bilo najviše mladih. To je bilo neizbežno, budući da je 1977. procenjeno da u Prištini od oko 100.000 stanovnika ima 82.000 studenata i đaka. Svi poverljivi izveštaji pokazuju da su važnu ulogu u demonstracijama od. 1. do 3. aprila igrali srednjoškolci, koji su najčešće započinjali sa okupljanjem. Najbolje svedočanstvo o socijalnom sastavu demonstranata, ili bar njihovog najagresivnijeg dela, jeste spisak osuđenih tokom leta 1981. „zbog neprijateljskog i kontrarevolucionarnog delovanja, organizovanja neprijateljskih demonstracija i ilegalnog neprijateljskog rada sa pozicija albanskog nacionalizma i iredentizma“. Među 232 osuđenima je bilo najviše studenata 61, potom radnika u proizvodnji 55, učenika 44, prosvetnih radnika 32, zemljoradnika 16, novinara, pravnika i drugih intelektualca 14, nezaposlenih 10. Spisak pokazuje da su studenti činili tek oko četvrtine osuđenih, i da ih je bilo tek nešto više od radnika u proizvodnji, koji su smatrani za glavni stub komunističkog društva. Sličnu sliku daje i spisak poginulih demonstranata, među kojima su bila dva učenika, tri studenta, dva radnika i jedan penzioner.
Podaci nesporno pokazuju da se ne može govoriti o „studentskim“ demonstracijama. Jedino zajedničko za sve demonstrante je to da su bili Albanci. Tokom eskalacije situacije, događaji su poprimili sva obeležja otvorene pobune. Masa je tražila proglašenje republike. Mnogi su želeli ujedinjenje SAP Kosova sa Albanijom. Na meti su im bili simboli federacije i republike, pa su na više mesta skidali i palili zastave SFRJ. U borbi za ostvarenje zahteva pribegli su nasilju. Pokušali su da uđu u zgrade institucija i medija. Na više mesta su pokušali da provale u skladišta naoružanja teritorijalne odbrane. Imali su prećutnu podršku dela nižih kadrova SK, pripadnika policije, SDB, i brojnih intelektualca. Na sednici Predsedništva SFRJ 28. aprila Lazar Koliševski je konstatovao:
„Činjenica je da na scenu nisu stupile jedinice JNA i milicije, SAP Kosovo bi palo.“
•Petar Ristanović: Demonstracije Albanaca na Kosovu 1981 (I)* * *
Iza nas stojite jedino - vi! Ako želite da nastavimo da radimo, podržite nas. Ostalo je na nama.
Ukoliko Vam više odgovara neki drugi način, konakirajte nas na kmnovine@gmail.com
Pratite nas na Facebook, Twiter ili Instagram
PROČITAJTE JOŠ:
Petar Ristanović: Demonstracije Albanaca na Kosovu 1981 (I) - KM NovinePetar Ristanović: Demonstracije Albanaca na Kosovu 1981 (I) "Događaji od 11. marta su bili iskra koja je podstakla kasniju eskalaciju nemira. Tenzija se osećala tokom narednih dana." „Na neki način, rak koji je ubio Jugoslaviju pojavio se na Kosovu." Ove reči Tima Džude sumiraju dominantni stav u delima akademskih autora, publicista i drugih tzv.
PROČITAJTE JOŠ:
Svi srpski martovi - KM Novine1919. - Sastao se prvi jugoslovenski parlament - privremeno narodno predstavništvo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. 1992. - U Crnoj Gori se na referendumu 63 odsto građana izjasnilo za zajedničku državu sa Srbijom - Saveznu Republiku Jugoslaviju. 2. mart 1844. - Osnovana Vojnomedicinska akademija. 1919. - Održan osnivački kongres Komunističke internacionale (Kominterna).
PROČITAJTE JOŠ:
Ciljano nasilje Šiptara nad Srbima ne prestaje, traje i dalje - KM NovineCiljano nasilje Šiptara nad Srbima ne prestaje, traje i dalje #Kosovo #Metohija #Srbija #Orahovac #17mart #Pogrom2004 Što su nam Albanci više nanosili nepravdu, mi Srbi, postajali smo svesniji da smo na pravednom Božijem putu, putu stradanja.
KM Novinama je potrebna vaša podrška - pročitajte zašto KLIK
Autor: Petar Ristanović l Kontakt
Petar Ristanović je istoričar, rođen 1985. u Podgorici. Osnovno i srednje obrazovanje je stekao u Užicu. Osnovne i master akademske studije istorije je završio na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Na istom fakultetu je u decembru 2018. godine odbranio doktorsku disertaciju „Srpska intelektulana elita i kosovsko pitanje 1974-1989“. Dobitnik je nagrade „Gavrilo Princip“, izdavačkih kuća „Prosveta“ i „Princip“, za najbolju doktorsku disertaciju odbranjenu u Srbiji tokom 2018. godine iz oblasti nacionalne istorije.
Za knjigu „Kosovsko pitanje 1974-1989“ nagrađen je nagradom Đurđa I. Jelenića, koju dodeljuje Arhiv Srbije.
Od februara 2011. zaposlen je na projektu „Materijalna i duhovna kultura Kosova i Metohije“ Instituta za srpsku kulturu Priština – Leposavić. Autor je više naučnih radova objavljenih u Srbiji i inostranstvu, i učesnik više međunarodnih i nacionalnih naučnih konferencija.
Izvor: Izgubljeni raj :: © 2014 - 2021 :: Hvala na interesovanju
.jpg)
