Izvor: Politika, 31.Okt.2013, 15:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Paradržava
Albanci su čekali 120 godina: imali su izvodljiv cilj, bili su strpljivi i spremni na žrtvu. Mi danas nemamo ništa od toga
U Republici Kosovo će u nedelju 3. novembra 2013. biti održani lokalni izbori. Samoproglašenu, na etničkom čišćenju i progonu svih manjina zasnovanu albansku državu do danas je priznalo više od polovine država članica Ujedinjenih nacija. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Evropska unija, kojoj hrli 90 odsto predstavnika građana Srbije u Narodnoj skupštini, započela je sa Kosovom, koje navodno ne priznaje, pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju.
Republika Srbija je postepeno prihvatala albansku paradržavu na Kosovu i Metohiji. Izdržali smo progon 200.000 Srba, koji za razliku od svih drugih naroda bivše Jugoslavije nisu imali prilike da se vrate svojim domovima; prihvatili smo prelazne ustanove, nekažnjeni pogrom od 17. marta 2004. godine, 940 ubijenih Srba u miru... Koštuničina vlada, koja je zbog nepopustljivosti u vezi sa statusom Kosova izgubila vlast i danas je ostrakovana iz evropskih ustanova, prihvatila je javno da u budućnosti Kosovo uživa 95 odsto kapaciteta državnosti nezavisne države. Tadićeva vlada prihvatila je Euleks i suštinsku kosovsku nezavisnost. Tolerisala je integraciju centralnih opština Kosova u albansku paradržavu i posredno omogućila pobedu proalbanskih marionetskih političkih grupa u srpskim enklavama. Nova vlada Dačića i Vučića, protivno slovu rezolucije i platforme, prihvatila je integraciju severnih srpskih opština u Republiku Kosovo.
Proces kome smo svedoci nije afirmacija Zajednice srpskih opština, već naprotiv albanske Republike Kosovo. Naime, Srbija je zbog održanja budžetske ravnoteže, novih kredita i daljeg uključivanja u Evropsku uniju, a sve u funkciji održavanja aktuelne populističke vlade, prihvatila da ugasi sopstvene državne ustanove na severu Kosova i Metohije. Zauzvrat nije dobijeno ništa na teritoriji bivše srpske pokrajine. Dva autonomna prava – poseban sudski panel i mogućnost da Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Kosovo srpske opštine predlože listu kandidata za regionalnog komandira policije – nisu uključena u kosovski ustav i nisu ozbiljan ni trajan ustupak. Tokom proteklih meseci Vlada Srbije ne može se pohvaliti niti jednim uspehom u vezi sa Kosovom i Metohijom. Uz svu kampanju, slabost i ekstremizam opozicije, radikalizam i korumpiranost dosadašnjih vođa na Kosovu, prema dosadašnjim istraživanjima raspoloženja javnosti, teško da će na izbore izaći više nego tek svaki šesti birač (15–17 odsto). Čudno bi bilo i da izađu: u toku maltretiranja i privođenja srpskih političara, albanske vlasti na Kosovu ne dozvoljavaju predstavnicima Srbije da stupe na njihovu teritoriju, sprečavaju upisivanje prognanih Srba (upisano je oko 10 procenata), a Srbi neće imati mogućnost ni da potpuno nadgledaju izborni proces. Uoči izbora otkriveno je da ni izborni materijal nije „statusno neutralan“. Znak kosovske izborne komisije upotpunjen je grbom Republike Kosovo.
Naravno, sasvim je moguće da će Brisel nametnuti neki simboličan ustupak. Dobar primer je naziv liste. Srbima je zabranjeno da je nazovu „Srbija“! Nazvali su je „Srpska“, a prijatelji srpske vlade iz SAD kategorični su da „ne žele stvaranje nove Republike Srpske“ na severu Kosova. Zato podržavaju stvaranje albanske države na Kosovu, imaju diplomatsku grupu za nepostojeći region „Sandžak“, tvorevinu komunističke diktature, a AP Vojvodinu smatraju za „evropsku vrednost“ – ali im ne bi palo napamet da podrže posebnost Istre ili Slavonije.
Podsetio bih da ovo nije prvi put da Srbija učestvuje u „reintegraciji“ dela svoga naroda u tuđinsku nacionalnu državu. Mnogo više je diktatorski Miloševićev režim postigao za srpski narod iz sremsko-baranjske oblasti. Zaštita zastupljenosti, kulturna autonomija, zajednica opština koju nisu garantovali samo Evropska unija i reč nekog Tačija, već međunarodni Erdutski sporazum i hrvatski ustavni zakon. Danas su Srbi nema manjina sremsko-baranjske oblasti. Prava su ostala mrtvo slovo na papiru. Srbija ne radi sistematski na njihovoj odbrani.
Tako će biti i na Kosovu. Ovi izbori mogu biti samo neuspeh za Srbe. Kakva god bila izlaznost, ona će poslužiti kao opravdanje izlazne strategije vlasti u Beogradu. Dačić, Vučić i Vulin zaboraviće Kosovo od sreće ili u ljutnji. Ostaviće sever ekstremistima sa kojima su 20 godina sarađivali ili Tačijevoj vladi.
Rešenje je u promeni politike. Sever treba da dobije široku autonomiju i da u procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine bude postepeno reintegrisan u sastav Srbije. Albanci su čekali 120 godina: imali su izvodljiv cilj, bili su strpljivi i spremni na žrtvu. Mi danas nemamo ništa od toga. Imamo, međutim, popularne političare lišene uverenja.
Napredni klub
Čedomir Antić
objavljeno: 31.120.2013.
Pogledaj vesti o: Izbori
.jpg)
