Izvor: Press, 05.Nov.2018, 15:13   (ažurirano 02.Apr.2020.)

PRIŠTINA SPREMA SRAMOTAN ZAKON Ko pomene ZLOČINCE IZ OVK u negativnom kontekstu, mogao bi da završi u ZATVORU

Svako ko živi na Kosovu i Metohiji, a usudi se da terorističku organizaciju OVK pomene u negativnom kontekstu, mogao bi da se suoči sa sudom i zatvorom!
Foto:Blic
U najkraćem, tako izgleda jedna od ideja prištinskih vlasti koju žele da pretoče i u praksu, ukoliko se usvoji zakon o vrednosti borbe OVK. Suština ovog, za sada nacrta, u koji je "Blic" imao uvid, jeste da se kažnjava negativnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << pominjanja zločina OVK čime Priština, praktično, želi da i pravno-formalno amnestira zločince koji su po Kosovu devedesetih godina mučili, ubijali, uništavali, spaljivali i otimali od Srba i nealbanskog stanovništva sve ono što im se nalazilo na putu.
Na ovaj način bi se još jednom "učvrstila" praksa da legalizacija ubistava i proterivanja srpskog stanovništva sa KiM kao najbrojnijeg, ostanu nekažnjena. Doduše, albanski političari su se i do sada prema tim zločinima odnosili kao da se nisu ni desili, a sa ovom idejom su zapravo smislili još jedan način da se o njima ćuti. To i ne treba da čudi s obzirom na to sa su mnogi od njih, koji danas zauzimaju najviše pozicije u "državnom rukovodstvu", zapravo bili pripadnici iste te OVK, koji su i sami činili brojne zločine.
Verbalni delikt
- Oni praktično hoće da uvedu verbalni delikt. Ako neko javno kaže da su pripadnici OVK ubice, mogao bi da bude kažnjen. Ako neki svedok na sudu kaže da su pripadnici OVK zločinci, mogao bi da bude kažnjen. Ako neko, kome su stradali najmiliji, uperi prstom u OVK kao odgovornu za, na primer, ubistvo, otići će u zatvor - priča izvor "Blica" sa KiM.

Nacrt zakona koji sve ovo predviđa još nije stavljen na dnevni red kosovskog parlamenta, ali je pripremljen, tako da ne bi bilo iznenađenje da se uskoro i nađe pred poslanicima.

Ovaj dokument, prema saznanjima "Blica", uređuje "institucionalnu i građansku obavezu za zaštitu vrednosti borbe OVK" koja je, kako se navodi, "svojim požrtvovanjem, angažovanjem dala neprocenjiv doprinos Oslobodilačkoj borbi Kosova i bila odlučujući faktor za slobodu i nezavisnost naroda Kosova".
Šta su "vrednosti borbe OVK", ako se pita Priština?
U Nacrtu se navodi da se pod zaštićenom vrednošću borbe OVK smatra: oružana borba naroda Kosova, na čelu sa OVK-a, u cilju oslobođenja Kosova; veteran, zastava, grb, generalni štab, politička uprava OVK, kao i Memorijalni kompleks "Adem Jašari". Takođe, "zaštićena vrednost" borbe je i sama OVK za koji se navodi da je "vojna formacija naoružana i organizovana na dobrovoljnoj osnovi, sa prepoznatljivom uniformom i oznakama, sa organizacionim jedinicama i komandnim lancem pod upravom Generalnog štaba, pod civilnom kontrolom političkog rukovodstva, sa jasnom misijom zaštite naroda Kosova i oslobođenja zemlje od okupacionih vojno-policijskih snaga i uprave Srbije na Kosovu".



Šta su "vrednosti" OVK u realnosti?
Najpoznatiji su po zločinima koje su činili pripadnici ove terorističke organizacije, koje nekadašnji njeni pripadnici i javno priznaju. To se desilo samo pre dva-tri dana sa Nasimom Haradinajem, veteranom OVK i bratom od strica kosovskog premijera Ramuša Haradinaja, koji je javno rekao da je ubijao srpske vojnike kad god je imao priliku, kao i da mu je drago što je ubijao Srbe.
Međutim, ovo je samo jedna od priča u vezi sa OVK koja bi trebalo da dobije epilog na sudu koji je osnovan za zločine počinjene na KiM skrajem devedesetih godina, kada je u južnoj srpskoj pokrajini OVK najviše "operisala" sa jednim ciljem - proterati Srbe.
U toj zamisli desio se veliki broj zločina nad Srbima, od kidnapovanja rudara, preko Zočista, Opteruše, Retimlja, ubistva više od 40 civila, porodice Stolić i Simić, zločina u Livadicama i Starom Grackom...

Specijalni sud za OVK
Uz sve to treba dodati i izveštaj o nehumanom postupanju i trgovini ljudskim organima na Kosovu, koji je sačinio Dik Marti, bivši specijalni izvestilac Saveta Evrope, nakon čijeg objavljivanja je i formiran Specijalni sud za OVK. Upravo je Marti označio aktuelnog kosovskog predsednika Hašima Tačija kao jednog od čelnih ljudi grupe koja je ubijala političke protivnike i išla tako daleko da je ubijala civile i prodavala njihove bubrege ilegalnim trgovcima organa.
Međutim, Tači nije jedni za koga se spekuliše da bi mogao da se nađe na optužnici Specijalnog suda. Osim njega, tu je i aktuelni kosovski premijer Ramuš Haradinaj, kao i njegov mlađi brat Daut. Haradinaj stariji bio je jedan od komandanta OVK u Metohiji, koji je između ostalog potpisivao naredbe kojima je pripadnike OVK upućivao u koja mesta na Kosovu da idu i šta da rade. Zločini nad srpskim civilima, policajcima, pa čak i pojedinim Albancima nisu mu bili nepoznanica, a navodno je naređivao i zatvaranje dece u obore, njihovo maltretiranje, pa i ubistva. Na meti OVK bila je i policija u selu Lauš, a već do maja 1998. sela oko Peći, Đakovice, Dečana i Kline bila su etnički očišćena od srpskog stanovništva. Od marta do septembra 1998. na području koje su kontrolisale Haradinajeve jedinice ubijeno je 30 policajaca. To je samo jedan deo priče o Haradinaju starijem.
Sa druge strane, njegov mlađi brat Daut mogao bi da bude optužen zbog uloge koju je imao u zločinima na Radonjičkom jezeru, tačnije zbog učešća u ubistvu oko 40 Srba, Albanaca i Roma koji su na toj lokaciji pogubljeni, a njihova tela bačena u jezero.

Nema pravde za žrtve
Specijalni sud bi mogao da se pozabavi i sa aktuelnim predsednikom kosovske Skupštine Kadrijem Veseljijem, koji je bio prvi čovek obaveštajne službe OVK (ŠIK). Isti slučaj je i sa Fatmirom Ljimajem, takođe aktivnim političarem na Kosovu, koji je bio jedan od komandanata OVK za region Mališeva.
Kakav će epilog i njihovih zločina, ali i onih koje su počinili i drugi pripadnici OVK znaće se kada Specijalni sud bude podigao prve optužnice. Za sada procene nisu optimistične s obzirom na to da se ovaj sud osnivao godinama unazad, relativno skoro počeo sa radom, da je glavni tužilac već jednom bio zamenjen... Za sve to vreme, pravde za žrtve i njihove porodice nema.
Na Kosovu je tokom ratnih godina ubijeno više od 3.000 Srba i nealbanaca, kidnapovano vipe od 1.000 ljudi a, prema podacima UNMIK-a, u južnoj srpskoj pokrajini pronađeni su tragovi oko 140 privatnih zatvora i logora.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na Press...