Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 15.Okt.2019, 15:14   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Oživljavanjem duha Završnog helsinškog akta do mira u Evropi

Peta konferencija Beogradskog strateškog dijaloga, čija je tema bila "Evropska bezbednost na raskršću multilateralizma i unilateralizma", završena je ocenom da je neophodno kroz politički dijalog i javnu diplomatiju osigurati mirnu koegzistenciju i razvoj na evropskom kontinentu.

Diskusija je održana na fonu predstojeće 45. godišnjice usvajanja Završnog helsinškog akta i 75. godišnjice pobede nad nacizmom, a učesnici su konstatovali da se pred Evropom nalaze brojni >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << izazovi u nastojanjima da se buduće bezbednosne pretnje na kontinentu preduprede davanjem zamaha oživljavanju multilateralizma i saradnje među državama i narodima.

Konstatovana je i činjenica da je i nedavno obeležena 30. godišnjica pada Berlinskog zida dala simboličan podsticaj nastojanjima da Evropa budućnosti ne bude kontinent podela, animoziteta i sukoba.

Zato je, kako je zaključeno, potrebno oživljavanje duha Završnog helsinškog akta iz 1975. godine.

Učesnici konferencije zaključili su, između ostalog, da je potrebno očuvanje trajnog mira i uzajamne saradnje država i naroda na temeljima međunarodnog prava i uz snažno angažovanje međunarodnih organizacija poput OEBS-a.

Ocenjeno je i da je potrebno okončati i u budućnosti izbeći konfrontacije u vidu sankcija i trgovinskih ratova, kako bi se na efikasan način i zajedničkim snagama odgovorilo na globalne izazove i osigurali uslovi za opšti održivi razvoj od Lisabona do Vladivostoka.

Sve je to potrebno postići uz izbegavanje mešanje država u unutrašnje stvari drugih država i uklanjanje linija podele na prostoru od Atlantika do Pacifika.

Peta konferencija Beogradskog strateškog dijaloga okupila je parlamentarce, diplomate i predstavnike akademske zajednice iz Srbije, regiona, EU i Rusije.

Evropa mora da definiše svoje bezbednosne interese

Evropa mora da definiše svoje bezbednosne interese, jedan je od zaključaka panela "Vojno-politički aspekti evropske bezbednosti".

Austrijski diplomata Volfgang Petrič istakao je tokom panela da Evropa mora da postane akter u pitanjima bezbednosti, te da se konflikti moraju rešavati na miran način.

"Moramo uspostaviti kao rešenje kompromis, da rešavamo probleme uz poštovanje druge strane i na taj način radimo nešto što ide u korist građanima našeg kontinenta", kazao je Petrič.

Klimov: Svi treba da zadrže oružje na svojim teritorijama

Predsedavajući Generalnog saveta za međunarodna pitanja, koji je i predsednik Komisije za međunarodne aktivnosti Predsedništva Generalnog saveta Stranke Ujedinjene Rusije Andrej Andrejevič Klimov, ističe da u Rusiji smatraju da bezbednost u Evropi ne može da se deli i da je to nemoguće.

Govoreći o tome kako funkcionišu rakete srednjeg i kratkog dometa, Klimov navodi da čim neko počne da obezbeđuje svoju bezbednost raketama srednjeg dometa, Moskva će morati da se brani.

"Kada je reč o raketama kratkog dometa, tu se radi o minutima, da li se može doneti politička odluka u roku nekoliko minuta ili doći do kompromisa - ne", kazao je Klimov.

Strahuje da ljudi potcenjuju potencijalne rizike koji su svuda oko nas i predlože da donosioci odluka u Evropi, ali i u svetu, ne razmišljaju šta se desilo pre 10 ili 50 godina, već šta se može desiti u sadašnjem trenutku.

"Mi govorimo o realnoj situaciji u kojoj se nalazi Evropa i možda cela planeta. Moramo da radimo na novim sporazumima koji bi obezbedili veću bezbednost Evrope. Svi treba da zadrže oružje na svojim teritorijama", ističe Klimov.

Navodi da u Rusiji smatraju da je Beograd jedinstveno mesto za preporod Helsinškog procesa jer je Srbija jedna od retkih zemalja koja nije član nijednog bloka.

Kako kaže, posle završetka Hladnog rata kada je nestao SSSR i kada je Rusija dobrovoljno povukla vojsku iz Evrope, NATO je počeo da im se približava, što se desilo, prema njegovim rečima, pre konflikta na Kavkazu i pre konflikta u Ukrajini.

"NATO se približavao Rusiji koja nikome nije pretila i koja je bila slaba u to vreme", kazao je Klimov i dodao da je NATO bombardovanje SR Jugoslavije bilo prva borbena operacija od formiranja alijanse, a da je trebalo da pokaže da i posle Hladnog rata NATO ima smisla.

Hampel: Rusija je deo Evrope i nema mira u Evropi bez Rusije

Poslanik Bundestaga Armin-Paul Hampel naveo je da je Evropa previše slaba da postane kompetitivan igrač i da je potrebno da stari kontinent povrati samopouzdanje, da redefiniše svoju poziciju i svoje bezbednosne interese.

"Najviše smo ugroženi u Evropi, poništavanje sporazuma iz Helsinkija najviše uticaja ima na Evropu", kazao je Hampel.

Kako kaže, namera evropskih zemalja trebalo bi da bude da ponovo postanu igrač.

"Moramo da razgovaramo sa Moskvom o bezbednosti. Izgubili smo uticaj na Bliskom istoku, uništeni su Libija, Irak, Sirija u poslednjih 20 godina, a pre toga su bile stabilne zemlje i tampon zona za konflikte. Moramo da budemo aktivni u kreiranju bezbednosnih politika", kazao je Hampel.

Istakao je da, međutim, nijednoj zemlji ne treba dozvoliti da se meša u unutrašnja pitanja druge zemlje, što je, prema njegovom mišljenju, ključna fraza koju treba da sadrži novi sporazum.

Kako je naveo, Rusija je deo Evrope i nema mira u Evropi bez Rusije, što sve zemlje u Evropi moraju da shvate.

Matanović: Evropa mora da bira da li će biti geopolitička sila ili će nestati

Savetnik predsednika Republike Srbije Dragutin Matanović ističe da se nalazimo u izgradnji novog multilateralnog sveta, koji će dovesti do nove bezbednosne strukture u Evropi.

Kako je naveo, posle Hladnog rata usledila je potpuna dominacija SAD, kako politička, tako i ekonomska i vojna.

"Multipolarni svet dovešće do jačanja suverenosti država, a glavni pokretač multipolarnog sveta je Kina, koja će za 10 do 15 godina postati ekonomski broj jedan", kaže Matanović.

Ističe da Evropa mora da bira da li će biti geopolitička sila ili će nestati i dodaje da ako izabere da bude geopolitička sila, mora da ima angažman sa Rusijom.

Navodeći da male, nezavisne zemlje mogu biti faktor koji će doprineti bezbednosti Evrope, Matanović kaže da predsednik Srbije Aleksandar Vučić vodi politiku suverenosti i nezavisnosti i da je sa tom politikom, koju sprovodi uz podršku naših prijatelja - Rusije, Srbija uspela mnogo.

"Vučić je vratio Srbiju na svetsku scenu. Sa Kinom imamo sve bolje odnose, a to što Rusiji nismo uveli sankcije, pokazuje da je Srbija suverena država, što mnoge nisu", kazao je Matanović.

Kako je kazao, istorijsko rešenje za Kosovo značilo bi stabilnost Balkana.

"Predsednik Vučić to neće učiniti tako što će Srbija sve izgubiti", ističe Matanović i dodaje da smatra da kraj tog procesa nije blizu.

Zamenik predsednika Nacionalne skupštine Jermenije Mikael Melkumian smatra da je svet danas multipolaran, a da su centralne sile SAD, EU, Rusija, Kina.

Gromiko: Srbija nije sama, pravo i istina su na njenoj strani

Predsedavajući Stručne grupe za međunarodne aktivnosti u Generalnom savetu stranke "Jedinstvene Rusija" Aleksej Gromiko je poručio da Srbija nije sama u borbi za odbranu svojih interesa na Kosovu i Metohiji, jer na njenoj strani su snažni svetski centri moći, kao što su na njenoj strani i istina i međunarodno pravo.

Gromiko je, govoreći na konferenciji Beogradskog strateškog dijaloga, konstatovao da je problem Kosova i Metohije nasleđe gigantske greške i zločina korišćenja prava sile, umesto sile prava.

"Izlaz se može naći ako sponzori tog veštačkog protektorata počnu da se menjaju. EU je 2016. godine iznela svoju strategiju u kojoj propisuju princip strateške autonomije, i Srbija treba da čeka da EU uvidi da li može da ima svoju autonomnu politiku ili će da se vrti na repu Vašingtona", rekao je Gromiko.

Srpski narod je, kako je konstatovao, danas podeljen, a istovremeno se otvaraju vrata za promovisanje velike Albanije, jer Albanci su jedini narod na Balkanu kojem se dopušta da razmatra svoj veliki svet kroz prekrajanje teritorija.

Na konferenciji "Evropska bezbednost na raskršću multilateralizma i unilateralizma", u okviru panela o javnoj diplomatiji, govorila je i narodna poslanica Marija Obradović, koja je istakla da će Srbija insistirati na tome da se na Kosovu i Metohiji poštuje izborna volja srpskog naroda, i da Srpska lista dobije odgovarajuće mesto u privremenim institucijama samouprave u Prištini.

Prema njenim rečima, Beograd i dalje drži ispruženu ruku i želi miroljubivo rešenje kosovsko-metohijskog konflikta koji, međutim, postaje sve oštriji dolaskom nove političke garniture na pozicije moći u Prištini.

"Koristimo sva raspoloživa diplomatska sredstva i insistiramo na dijalogu, ali treba da znaju da svaka trpeljivost ima granice", rekla je Obradović.

Hampel: Beograd i Priština sami da pronađu rešenje za Kosovo

Poslanik Bundestaga Armin-Paul Hampel ocenjuje da je Srbija je pod određenim pritiskom dela međunarodne zajednice, posebno SAD, da nađe rešenje za kosovski problem koji je kako kaže, priznavanje kosovske nezavisnosti.

"Ne slažem se sa time, niti sa stavom moje vlade", kazao je Armin-Paul Hampel novinarima u Beogradu.

On podseća da je Rezolucija UN 1244 koja "vodi do rešenja", važeća. "Moramo da prihvatimo da ona postoji i da po međunarodnom pravu Kosovo jeste deo Srbije."

Zato, dodaje on, pitanje statusa Kosova moraju da reše dve strane, srpska i albanska.

To jeste teško, kaže on, i predstavlja veliki izazov, ali je bolje da Srbi i Albanci shvate da je je najbolje da oni razgovaraju o sebi.

"Američki specijalni predstavnici, nemački i francuski lideri, ambasadori... oni diskutuju o Srbiji i Kosovu umesto vas. Vi morate postati glavni igrači jer samo Beograd i Priština mogu da nađu rešenje, a ne Moskva, Vašington ili Brisel", ističe Hampel.

Upitan da prokomentariše to što je prekinuto prebrojavanje glasova pristiglih putem pošte iz centralne Srbije zbog navodne otrovne supstance, Hampel je kazao da ne može da komentariše informacije o otrovanim glasačkim listićima na KiM jer nema dovoljno informacija.

Međutim, dodaje, to je samo deo onoga što se dešava u odnosima Srbije i Kosova danas.

"Nadamo se da će se buduća kosovska vlada ponašati i delovati drugačije od prethodne. Ni Kosovo, ni Srbija se ne mogu izmestiti na drugu teritoriju, to je vaše susedstvo. Morate prevazići ovu situaciju, pronaći rešenje kako da živite u miru zajedno", kazao je Hampel.

Kao primer naveo je sporazum Irske i Severne Irske, gde su dve grupe sele zajedno, uz priznavanje da postoji tragedija sa obe strane, ali sa željom da se prevaziđe situacija.

"Izazov postoji na celom Balkanu - u srpsko-hrvatskim odnosima, srpsko-albanskim odnosima. Potrebno je da se nađe rešenje kako želimo da kreiramo budućnost", naveo je Hampel.

Matanović: Do istorijskog sporazuma albanskog i srpskog naroda će doći, ali ne u bliskoj budućnosti

Verujem da će doći do istorijskog sporazuma između dva naroda - albanskog i srpskog, ali ne verujem da će biti u bliskoj budućnosti, izjavio je savetnik predsednika Srbije, Dragutin Matanović.

Matanović je novinarima u Beogradu, komentarišući to što je u prekinuto prebrojavanje glasova pristiglih putem pošte iz centralne Srbije zbog navodne otrovne supstance, rekao da je to nastavak pritisaka i izmišljanja afera.

Upitan da li nakon izbora na Kosovu i Metohiji postoji više ili manje šansi da se sedne za pregovarački sto i nastavi dijalog, Matanović kaže da ostaje da se vidi jer politika nove kosovske vlade, ne zavisi samo od premijera i te vlade.

Podsetio je na reči predsednika Vučića da je dijalog proces,i da važno je da se čine prvi koraci, ali dijalog zavisi od ukidanja taksi na robu iz centralne Srbijea da će vreme pokazati kakvo će rešenje na kraju biti.

Kaže i da dijalog i eventualno konačno rešenje zavisi i od velikih svetske sila.

"Najviše će zavisiti od Evrope, ali SAD neće dozvoliti da se ništa ne pitaju. Rusija će se uključiti, ali ona nije faktor koji je u ovde broj jedan, ali je nama izuzetno važna", navodi Matanović.

Komentarišući to što Aljbin Kurti želi da isključi Srpsku listu iz vlade, Matanović ističe: "Kao i paljenje knjiga i zabrana slobodnog govora i partija podsećaju na jedno doba za koje mislim da smo odavno prevazišli."

Gromiko: Beograd mora da bude strpljiv,da sačuva stabilnost

Afera oko biračkih listića na Kosovu je smišljena da bi ceo proces dijaloga Beograda i Prištine "iskliznuo iz šina", smatra član Predsedništva Jedinstvene Rusije Andrej Gromiko i dodaje da nažalost to što "nekada jedna strana nije za mirno rešenje", ne treba da utiče na vlasti u Srbiji da održi sopstvenu i stabilnost i bezbednost u regionu.

Ističe da Beograd mora da bude strpljiv, da svoje delovanje bazira na poštovanju međunarodnog prava, da bi se sve strane, pre ili kasnije, vratile normalnom ponašanju.

"Ne znam koliko je blizu rešenje, ali mi se čini da je Briselski sporazum nešto što može da bude dobra osnova za postizanje konačnog rešenja", naveo je Gromiko.

Gromiko, koji je i predsedavajući ekspertske grupe za međunarodne aktivnosti komisije Generalnog predsedništva Jedinstvene Rusije, kaže i da postoji pritisak dela međunarodne zajednice da se završi ono sto zovu "projekat Kosovo", posebno SAD koji se, prema njegovim rečima, u međunarodnoj politici ponašaju kao huligani.

"Nažalost, za Srbiju to predstavlja ozbiljnu situaciju, jer kada se sa tim suočavaš moraš da ostaneš smiren i tražiš moguće rešenje", rekao je Gromiko novinarima u Beogradu.

Kako kaže, ipak treba imati u vidu da Priština nije uzela za ozbiljno primenu Briselskog sporazuma, kao i da je bilo mnogo provokacija, ne samo Prištine već i međunarodne zajednice...

"Svaki konflikt se reši, to znamo iz istorije. Ovo je egzistencijalno pitanje opstanka za Srbe na Kosovu i Metohiji i rešenje ne može biti blizu ukoliko se Kosovo ne vrati u okvir ne samo Brisela, već i drugih velikih igrača", naveo je Gromiko.

Iako postoje primeri zamrznutih konflikta, poput kiparskog, kaže Gromiko, on veruje da u EU preovlađuje zdrav razum.

"Rusija podržava Srbiju po međunarodnom pravu i nastaviće sa tim i prihvatiće svako rešenje za Kosovo na koje pristane Srbija i srpski narod", ponovio je poznati ruski stav Gromiko.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...