Izvor: Southeast European Times, 25.Jul.2011, 23:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Otomansko carstvo na Kosovu i u albanskim udžbenicima

Način na koji se piše istorija Otomanskog carstva na Kosovu i u Albaniji ima važne implikacije za odnose Kosova i Albanije sa Turskom.

25/07/2011

Muhamet Brajšori za Southeast European Times u Prištini -- 25.7.2011.

U kosovskim i albanskim udžbenicima istorije, punim nacionalističke retorike, Otomansko carstvo, a u nekim slučajevima i Turska, smatraju se ugnjetavačima, zbog gotovo pet vekova otomanske vladavine. Istoričari, međutim, tvrde da takva >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << nacionalistička percepcija može da ima dugoročne posledice na odnose sa u regionu osnaženom Turskom.

Olsi Jazedži, koji priprema doktorat o albanskom nacionalizmu, kaže za SETimes da udžbenici istorije o Otomanskom carstvu i Turskoj odražavaju predrasude pod uticajem takozvanog albanskog evropskog nacionalizma, koji je imao različite faze razvoja, počev od vremena pod Otomanskim carstvom, pa sve do komunizma.

„Sve te faze pokazuju Evropu kao destinaciju Albanaca i Tursku kao suprotnost tome, a od 11. septembra prikazuju Islam kao deo tog zla“, kaže Jazedži.

Opisujući Otomanski period, udžbenik za osnovne škole na Kosovu opisuje uticaj Islama na Kosovu. „Faktori koji su uticali na širenje Islama: pritisak na narod kroz poreze na zemlju koji plaćaju samo Hrišćani, otimanje dečaka i njihovo odvođenje u Istanbul gde ih prevode u islam i obrazuju na islamski način, represalije državnih organa na stanovništvo, itd.“

U tom kontekstu, stručnjaci i istoričari debatuju o tome da li je Otomansko carstvo bilo okupator u Albaniji i na Kosovu.

Jazedži tvrdi da su Turci osvojili zemlje koje albanski nacionalistički istoričari smatraju delom Velike Albanije, ali pominje jednu važnu 'kvaku'. "Otomani nisu bili Turci, nego većinom Albanci. Albanski Muslimani koji su sagradili i vodili Otomansko carstvo i njegove evropske delove“, kaže on za SETimes.

Taj stav se odražava u stavu Turaka, koji smatraju Albance braćom i lojalnom nacijom, koji su bili deo Otomanske elite u kojoj je bilo više od dvadesetak premijera albanskog porekla.

U jednom govoru 2009. godine u Sarajevu, šef turske diplomatije Ahmet Davutoglu je rekao: „Da nije bilo Otomanske tradicije, Egipćani ne bi videli nijednog Albanca u životu“, aludirajući na albanskog reformistu iz 19. veka Muhameda Alija, koji je vladao Egiptom i uspostavio dinastiju.

Međutim, istoričar Dimitar Koči razmatra nacionalističko viđenje stvari i dovodi u pitanje potrebu za revizijom istorije. „U našoj istoriji Turci su osvajali naše albanske oblasti i to je činjenica koja se ne može promeniti“, kaže Koči, tvrdeći da je „svaka promena istorije ili revizija, kako god se zvala, predstavlja rizik po naš nacionalni identitet i to se desilo samo za vreme komunizma“.

Ono što može da izgleda kao akademska rasprava među istoričarima, međutim, ima posledice po vodeći princip turske spoljne politike, „stratešku dubinu“, za koju se zalaže Davutoglu, odnosno korišćenje turske „meke moći“, uključujući zajedničke istorijske i kulturne veze, za povećanje turskog prisustva u regionu.

Kolumnista Ndue Ukaj, na primer, sumnja u „bratske odnose“ između Kosova i Turske.

„Da li moguće, sa onima sa kojima smo se borili pet vekova, onima koji su degenerisali i deformisali narod, sa onima koji su nas pretvorili u zemlju neznanja i nerazvijenosti, danas, kada nameravamo da se okrenemo civilizovanom svetu, da li je moguće sa njima imati bratske odnose?“ piše on u svojoj kolumni.

To negativno viđenje Otomanskog carstva mogli bi da se odrazi na to kako će Turci, na dugi rok, posmatrati Albance, upozorava Jazedži.

„U ovom trenutku, Turska vodi dinamičnu politiku Ahmeta Davutoglua i pokušava da ostvari zajedništvo sa narodima Balkana i želi da počne istoriju od početka. Međutim, posle nekoliko decenija, mislim da će Turci verovatno početi da menjaju svoj stav prema svojoj albanskoj braći.“
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na Southeast European Times...