Izvor: Danas, 23.Avg.2015, 21:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oslobođeni osuđeni
Nakon 12 godina provedenih u zatvoru u Švedskoj, bivši potpredsednik Vlade SR Jugoslavije Nikola Šainović mogao bi da se, prema pisanju beogradskih medija, vrati u Beograd. Šainović je odslužio dve trećine kazne zatvora od 18 godina nakon što je presudom u Hagu 2009. osuđen zbog ratnih zločina počinjenih na Kosovu i Metohiji. On je najpre bio osuđen na 22 godine, ali mu je u žalbenom postupku kazna smanjena.
Zahtev za puštanje na slobodu 24. avgusta branioci Nikole >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << Šainovića podneli su u junu. Međutim, švedske vlasti izračunale su da dve trećine kazne ističe 26. avgusta, odnosno dva dana kasnije nego što tvrde u Hagu.
Nikola Šainović prijavio se za saradnju sa Haškim tribunalom 2002. godine. NJegov branilac Toma Fila tokom celog postupka pokušavao je da dokaže da Šainović nije mogao biti najbliži Miloševiću, ni po "komandnoj" odgovornosti, ni inače, jer je sve vreme bombardovanja 1999. uz Miloševića bio tadašnji predsednik Srbije Milan Milutinović. U to da je presuda pogrešna, uspeo je da ubedi dvojicu od petorice članova sudskog veća. Jedan je smatrao da Šainović nije kriv, a drugi da presuda treba da glasi drugačije.
Bivši potpredsednik Savezne vlade Nikola Šainović, inače, našao se na haškoj optužnici zato što ga Tužilaštvo smatra osobom, koju je Slobodan Milošević posebno izdvojio kao svog izaslanika za kosmetsko pitanje, te je u Hag otišao sa etiketom čoveka "Miloševićevog poverenja". Uprkos garancijama savezne i srpske vlade, Šainović nije mogao da se brani sa slobode, već iz ševeningenskog zatvora za šta se "potrudila" tadašnja glavna tužiteljka Karla del Ponte. Optužnica krivi Šainovića da je planirao, podsticao, naređivao i vodio kampanju protiv kosovskih Albanaca, planirao, podsticao i naređivao njihov progon, a tereti ga i za masovna ubistva stotina albanskih civila. Šainović je istakao da nije kriv.
Veliki deo optužnice protiv Šainovića bio je posvećen njegovoj biografiji. Rođen je 1948. u Boru, a završio fakultet u LJubljani, gde je stekao titulu magistra hemije. NJegova politička karijera počinje funkcijom predsednika Skupštine opštine Bor od 1978. do 1982. godine, a sve vreme je bio aktivan član Saveza komunista, odnosno SPS. Bio je član Izvršnog veća Skupštine Srbije i sekretar za industriju i energetiku 1989. godine, a potom i ministar za rudarstvo i energiju, pa savezni ministar privrede, dok nije imenovan za potpredsednika Vlade. Bio je i zvanični član srpske delegacije u mirovnim pregovorima u Rambujeu 1999. godine.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
