Izvor: NoviMagazin.rs, 25.Jul.2019, 18:49

Opasna igra kosovskog premijera: Šta donosi ostavka Haradinaja


					Opasna igra kosovskog premijera: Šta donosi ostavka Haradinaja

Jedino u čemu su svi saglasni jeste da je u novi scenario umešana Amerika, ali malo ko ume da odgovori na pitanje hoće li Haradinaj biti odbačen ili konačno ustoličen. Odnosno, da li će kosovsku administraciju zaduženu za dijalog sa Beogradom voditi neko umereniji od odlazećeg premijera ili će se njemu u skoroj budućnosti dati odrešene ruke

Piše: Jelka Jovanović

Uzdignuta čela u Hagu, za Republiku >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << Kosovo! U najkraćem, to je poruka kosovskog premijera u ostavci Ramuša Haradinaja upućena javnosti uoči odlaska na saslušanje pred Specijalni sud za zločine Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) u Hagu. Uz obavezan dodatak da je “Kosovo spremno za dijalog sa Srbijom do postizanja finalnog pravno obavezujućeg sporazuma koji uključuje međusobno priznanje u postojećim granicama. Ali tržište dajemo samo za priznanje Srbije”.

Izjava istovremeno jasna i kontroverzna, koliko i sama Haradinajeva ostavka, koja je uzburkala duhove u regionu, ali niko ne može pouzdano reći da li je njegov odlazak u Hag odlazak sa političke scene ili je pak zalog njegovog političkog jačanja i snažnijeg uticaja.

DILEME: Naime, iako pred sud ide u svojstvu osumnjičenog, ne treba smetnuti s uma da ga je i Haški tribunal, istina nevoljko, dva puta pritvarao i oba puta oslobađao sumnji – zbog manjka dokaza i još više vrlo sumnjivog volšebnog nestajanja svedoka, uključujući i ubistva. Ima naznaka da se i sada nešto slično dešava, ali ne i dokaza. Pri čemu ne treba zanemariti činjenicu da je kosovsko društvo, kad je reč o albanskom nacionalnom korpusu, bez zadrške jedinstveno da u odbrambenom ratu kakav je vodio Haradinaj s kolegama nema zločina. I da su jedini zločini koje kosovska administracija priznaje počinjeni nad albanskim civilima. Što ih, sa suprotnim vrednosnim predznakom, vezuje za Srbiju, koja takođe priznaje zločine počinjene nad Srbima, dok ostale u najmanju ruku relativizuje.

No, baš zbog takve atmosfere, ratnog heroja Ramuša Haradinaja će Kosovo će slaviti ponovo, pošto ide, kako sam kaže, da brani čast države Kosova. Uz ličnu čast. Ne zapostavljajući, pri tome, političke i ekspremijerske “obaveze” odbrane kosovske nezavisnosti, koju već mesecima nimalo simbolično dokazuje enormnim taksama na robu iz Srbije i BiH.

Sa druge strane, međunarodna zajednica i Srbija kao partner u dijalogu nisu baš sigurne kako da cene Haradinajev gest; svakako da je sebi zabeležio mali plus odlaskom pred Specijalni sud kao osumnjičeni za, kako se nagađa, zločine u tzv. Žutoj kući – prodaju organa i ubistva zatočenih Srba i drugih protivnika, uključujući “nelojalne” Albance – koji nisu procesuirani ranije pred Haškim tribunalom.

UTICAJI: Jedino u čemu su svi saglasni jeste da je u novi scenario umešana Amerika, samo malo ko ume da odgovori na pitanje hoće li Haradinaj biti odbačen ili konačno ustoličen. Odnosno, da li će kosovsku administraciju zaduženu za dijalog sa Beogradom voditi neko umereniji od odlazećeg premijera ili će se njemu u skoroj budućnosti dati odrešene ruke.

“Poziv da pred Specijalnim sudom za zločine OVK da izjavu nije jedini problem koji je Haradinaj imao; poslednjih meseci nije imao većinu u kosovskoj skupštini, tu je loš odnos s koalicionim partnerima, sa predsednikom Kosova takođe, pritisak međunarodne zajednice da ukine takse... – a rejting nikad veći”, sumira za Novi magazin politički analitičar i potpredsednik PSG Petar Miletić, nekadašnji potpredsednik Skupštine Kosova, i objašnjava: “Verujem da su to sve razlozi zbog kojih se odlučio da podnese ostavku, što praktično znači da iznudi raspisivanje izbora i u novoj konstelaciji odnosa pokuša da poboljša svoju poziciju.”

Prema još nezvaničnim informacijama iz Prištine, vanredni parlamentarni izbori mogli bi biti održani – kako, što nije nevažno, Haradinaj i želi – već 8. ili 15. septembra, najdalje za dva meseca. Izbori, međutim, još nisu raspisani, a prema kosovskom zakonodavstvu i ne moraju jer predsednik uvek može ponuditi nekom drugom mandat za sastav nove vlade. Nevolja je, međutim, što su se pobednici sa prethodnih takođe vanrednih izbora prilično zavadili – Veseljijev (Tači) DPK i Haradinajeva Alijansa za budućnost Kosova – toliko da je mala verovatnoća da mogu naći solomonsko rešenje za novog premijera koga bi potvrdio aktuelni parlament. Izuzev ako nije u pitanju ono što Aleksandar Popov zove političkim marketingom, pa kao Atifete Jahjagu nekada Vašington iz rukava izvuče miroljubivog vanstranačkog aduta.

Takođe, gotovo je neverovatno posle svih nesuglasica na kosovskoj političkoj sceni očekivati da će DPK i Alijansa i na nove izbore u koaliciji, štaviše ima glasova koji govore da su izvesniji drugi savezi, pa se već govori o saradnji Veselji (Tači) – Kurti, mada je zbog stavova o granicama bliže razumu Haradinaj – Kurti nego sadašnja. Samo još nije jasno da li je u pitanju predizborna ili postizborna koalicija. Ili možda, opet shodno stavu prema razgraničenju koje podrazumeva i podelu teritorije, DPK sa DSK ranijeg premijera Ise Mustafe jer su, po svemu sudeći, Tači i Mustafa najbliži toj vrsti raspleta?

Ukoliko izbora bude – a sve se ove pretumbacije mogu dogoditi i bez izbora – poslednju bi, vrlo verovatno, podržala i Srpska lista, što nije zanemarljivo, tim pre što će SL svakako opet u izbornu trku.

“Na izborima se može očekivati nova raspodela glasova postojećim strankama, novih političkih opcija nema, tako da je samo pitanje ko će bolje proći. Trenutno rejtinzi idu naruku Samoopredeljenju i Aljbinu Kurtiju, ali do izbora ima vremena i njegov koalicioni kapacitet je mali”, kaže Miletić.

POSLEDICE: Na kosovske izbore ili ipak manje verovatne vanizborne političke pretumbacije nadovezaće se pretpredizborna kampanja u Srbiji – inače već očigledna, ali još samo na teritoriji tzv. uže Srbije – pa izbori u vladajućem SNS-u, pa redovni parlamentarni na proleće. U svakoj od tih kampanja kosovski problem će biti adut i svaka od njih imaće u vidu da srpsko-kosovskog dijaloga nema već više od godine i da ga treba nastaviti po svaku cenu. I vrlo je verovatno da će sledeća administracija, makar u Beogradu, imati mandat za okončanje pregovora.

“Ova 2019. godina propuštena je za nastavak dijaloga i ne verujem da će se išta vredno pomena po tom pitanju desiti do završetka izbora na Kosovu, ali i u Srbiji. Tek u drugoj polovini 2020. možemo očekivati da se dijalog nastavi s novim vladama u Beogradu i Prištini”, precizira Miletić i dodaje: “Ukoliko građani Kosova i Srbije odluče da ih isti političari predstavljaju, ne predviđam skoro rešenje kosovskog političkog čvora.”

No, sledeći trag predsednika Srbije Aleksandra Vučića da se ne treba radovati Haradinajevoj ostavci, ministar spoljnih poslova Ivica Dačić kaže da je kosovski premijer podneo ostavku ne sa ciljem da se povuče nego da pobedi na parlamentarnim izborima.

Ono što je važnije u njegovom iskazu glede nastavka dijaloga, jeste sumnja da će septembra u Parizu biti održan četvori sastanak koji je u Beogradu najavio francuski predsednik Emanuel Makron. Doduše, Dačić se vraća na takse kao uslov svih ulova – koje tehnička vlada Kosova praktično ne može da ukine – pa kaže (TV Prva) da “sastanka u Parizu sigurno neće biti dok ne bude jasno da će biti dogovora oko taksi: “Mi podržavamo francusku inicijativu, ali sastanka neće biti ako se ne osigura da će biti ukinute takse.”

U međuvremenu, retorika zvaničnog Beograda je zaoštrena, delimično s povodom. Naime, između Haradinajeve ostavke i dvadesete godišnjice nerešenog ubistva 14 srpskih žetelaca u Starom Grackom, na Jarinju je uhapšen Goran Stanišić, osumnjičen za ratne zločine, a usledio je i incident na Končulju kad je priveden Vojislav Todorović (70), posle svađe sa kosovskom policijom zbog dokumenata njegove supruge. “Postala je sramna matrica po kojoj kosovski policijski organi prilikom hapšenja Srba sprovode torturu nad njima i članovima njihovih porodica, čime se jasno vidi namera da se zastraše Srbi na Kosovu i Metohiji. Više puta smo upozorili, a sada i ponavljamo, međunarodna zajednica mora najhitnije da zaustavi antisrpsku histeriju koja vlada unutar kosovskih institucija. Zbog ovakvog ponašanja neka vas ne čudi odbojnost srpskog naroda i nepoverenje prema kosovskoj policiji, koje iz dana u dan raste”, saopštila je tim povodom Srpska lista.

Prema oceni predsednika Foruma za etničke odnose Dušana Janjića, “vlastima u Srbiji nisu potrebni ljudi nego slučajevi i oni će svaki slučaj pokušati da instrumentalizuju”.

Janjić osnovni problem vidi u činjenici da se ratni zločini ne priznaju, te da evidentan izostanak saradnje s kosovskim vlastima obezbeđuje manipulaciju i instrumentalizaciju u političke svrhe svakog slučaja koji je neprijatan za srpsku zajednicu koja živi na Kosovu.

A u uzavreloj atmosferi biće sve manje prijatan!

Protiv Haradinaja su pred Haškim tribunalom vođena dva procesa za ratne zločine nad srpskim civilima i drugim nealbancima, zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja. U prvoj optužnici Haško tužilaštvo ga je teretilo za zločine počinjene 1998, kada je, kako se navodi, u više navrata lično naredio i nadzirao premlaćivanja ljudi koji nisu aktivno učestvovali u neprijateljstvima, a zatočili su ih pripadnici njegovih snaga. Takođe, “u drugim prilikama je, u svojstvu komandanta, svojim prisustvom i prećutnim ili otvorenim odobravanjem takvog kažnjivog ponašanja podstrekivao ili podsticao kažnjive radnje pripadnika svojih snaga”.

Problem koji je rezultirao oslobađanjem, prema rečima tadašnje glavne tužiteljke Karle del Ponte, bile su “iznenadne smrti pojedinih svedoka ili odustajanje od svedočenja iz straha od odmazde”, što je potvrđeno i u oslobađajućoj presudi donetoj deset godina nakon zločina.

No, postoji i stav suprotan većinskom (da će Haradinaj opet brzo kući), a povodom poziva pred Specijalni sud, izneo ga je za N1 bivši specijalni tužilac za ratne zločine Srbije Vladimir Vukčević. “Poziv Ramušu Haradinaju u Hag iznenadio me je i obradovao, to je plod rada ekipe na čijem sam čelu bio. Mi smo još 2009. dokumentovali zločine koje je izvršila OVK radeći na slučaju trgovine organima”, rekao je on, podsećajući na izveštaj Dika Martija, zasnovan dobrim delom na istragama ovog srpskog tužilaštva o trgovini organima zarobljenika, pretežno srpske nacionalnosti. Kako je naveo Vukčević, među 400 iskaza koje je u slučaju “Žuta kuća” pribavio specijalni tim s Klintom Vilijamsonom na čelu, krećući se tragovima srpskog tužilaštva, stotinak je svedoka: “Mi smo po imenima pobrojali 20 ljudi koje je likvidirao Haradinaj”.

Osim pred haškim sudovima, i u Srbiji je vođena istraga protiv Haradinaja za ratne zločine protiv civilnog stanovništva 1998. i 1999. za dela za koja mu nije suđeno u Hagu. Takođe, Srbija je još pre petnaestak godina Tribunalu predala obimnu dokumentaciju o zločinima OVK.

Nastavak na NoviMagazin.rs...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta NoviMagazin.rs. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta NoviMagazin.rs. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.