Izvor: B92, 03.Jan.2012, 12:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odnosi SAD i Srbije tokom 2011.
Beograd -- Odnose Srbije i SAD u 2011. obeležila je odlična saradnja u borbi protiv terorizma i organizovanog kriminala ali ih je i dalje opterećivalo pitanje Kosova.
Srbija i Zapadni Balkan su se 2011. godine nalazili nisko na agendi američke spoljne politike, pošto su Bela kuća i Stejt department uglavnom bili preokupirani nuklearnim problemima sa Iranom, povlačenjem trupa iz Iraka, stabilizacijom situacije u Avganistanu i trgovinskim takmičenjem sa Kinom.
Odnose Srbije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i SAD i u 2011. godini značajno je opterećivalo pitanje Kosova, a Beograd i Vašington u narednu godinu, koja je izborna u obe države, ulaze sa tim nerešenim pitanjem.
Posete potpredsednika SAD Džozefa Bajdena (maj 2009. godine ) i državne sekretarke Hilari Klinton (oktobar 2010. godine) Beogradu u jednom trenutku su ukazale na moguću potpunu normalizaciju, to jest resetovanje odnosa, posle dugog niza godina slabe saradnje, ali je poslednja kriza na severu Kosova, i te posete i učinjeni napredak bacila u drugi plan.
Kriza na severu Kosova, koja je počela u julu, i još nije rešena, pokazala da je da SAD nisu ni za milimetar promenile stav u vezi sa nezavisnošću Kosova.
Zvaničnici Stejt departmenta su više puta, od kada je počela kriza oko administrativnih prelaza, ponovili da je nezavisnost Kosova završena priča.
SAD su priznale nezavisnost Kosovoa, i o tome, kažu u Vašingtonu, nema pregovora.
Američka strana je istakla da podržava dijalog Beograda i Prištine, ali samo u vezi sa razmeštanjem i širenjem ingerencija kosovskih vlasti na teritoriju celog Kosova, što bi, smatraju u Vašingtonu, pomoglo uspostavljanju reda i mira na severu i smanjenju organizovanog kriminala.
Takodje, odlučno se odbacuje i bilo kakva ideja o podeli Kosova, a od Srbije se traži da "prizna realnost na terenu”, tako što će kao prvi korak prihvatiti učešće predstavnika Kosova na medjunarodnim i regionalnim forumima pod svojim imenom.
Sadašnja situacija bi mogla da se opiše kao pat pozicija, jer je srpska strana više puta ponovila, a posebno predsednik Srbije Boris Tadić, da se neće ići ispod crvenih linija, i da se neće prihvatiti odustajanje od rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, kao jedinog dokumenta iz koga mogu da proisteknu buduća održiva rešenja.
SAD nisu prihvatile ni inicijativu Srbije i Rusije da se pod okriljem Ujedinjenih nacija vodi istraga o trgovini organima na Kosovu, uz stav da je Euleks dovoljno obučen i odlučan da tu istragu dovede do kraja.
Kada su u pitanju evropske integracije Srbije, američki zvaničnici su načelno podržali pristupanje Srbije Evropskoj uniji, ali kao i evropski partneri Srbije, isticali da prethodno mora da se reši pitanje Kosova.
Istovremeno, odnosi Srbije i SAD su solidni po pitanju saradnje u suočavanju sa globalnim izazovima u borbi protiv terorizma i organizovanog kriminala.
U maju je saradnjom srpskih bezbednosnih službi i američke DEA u Brazilu zaplenjeno 630 kilograma kokaina i uhapšeno više desetina osoba, a službe svakodnevno saradjuju u daljem otkrivanju medjunarodnih švercerskih lanaca narkotika.
Vojska Srbija već godinama saradjuje sa Nacionalnom gardom Ohaja i ta saradnja je nastavljena i 2011. godine a pripadnici VS imaju stalne i profesionalne kontakte sa pripadnicima američkog kontigenta Kfora na Kosovu.
Iako se u ekonomskoj saradnji očekivao veći napredak, ekonomska kriza, ali i još uvek nerešen slučaj privatizacije Putnika i spora koji američki državljanin srpskog porekla Srba Ilić vodi protiv Srbije pred medjunarodnom arbitražom, ometa potpunu i bržu normalizaciju odnosa.
Američka agencija za osiguranje prekomorskog investiranja (OPIK) od 2009. godine je obustavila saradnju sa Srbijom zbog slučaja Putnik, ali nadležni organi dve zemlje ubrazno rade na rešavanju tog slučaja i aktiviranju OPIK-a koji će osiguravati američke investicije u Srbiji.
Sadašnja spoljnotrgovinska razmena izmedju Srbije I SAD je 320 miliona dolara, što je manje u odnosu na 2008. godinu, pred početak krize, kada je iznosila pola milijarde dolara.
Da se stvari ipak pokreću, pokazuje primer američke kompanije Sitel, lidera u oblasti kol centara, koja je prošlog meseca počela sa poslovanjem u Srbiji.
Zainteresovanost za investicije u Srbiji pokazali su i giganti Boing i Motorola, a najavljuje se i da je više američkih kompanija spremno da u vrlo kratkom roku u Srbiju investira vise od 600 miliona dolara, ali se za tako nešto prvo mora rešiti pitanje osiguranja preko OPIK-a, kao osnove za velike investicije.
Novog ili starog američkog predsednika, čije ime će se znati posle predsedničkih izbora u SAD u novembru 2012. godine očekuje rešavanje otvorenih pitanja sa Iranom, Kinom, Rusijom, ali i pitanje odnosa sa Srbijom, i pronalaženja formule za problem Kosova, što će biti temelj za stabilizaciju odnosa na Zapadnom Balkanu.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
