Izvor: Politika, 01.Nov.2013, 14:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od nula problema do nula prijatelja
Erdoganove reči u Prizrenu potvrđuju da Turska upada u sve veće probleme sa zemljama iz šireg susedstva
Kako god da turski ministar spoljnih poslova nediplomatsku izjavu svog premijera „Kosovo je Turska” sada prevodi ili tumači, ona većini stranih ali i turskih analitičara potvrđuje da se spoljna politika Ankare „nula problema sa susedima” svela na politiku „nula prijatelja”.
Kada je konzervativni, proislamski turski Redžep Tajip Erdogan nedavno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Prizrenu izjavio „Kosovo je Turska i Turska je Kosovo”, nije mogao a da ne izazove osude u Srbiji. Predsednik Tomislav Nikolić je saopštio da stopira trilateralne susrete na vrhu između Srbije, BiH i Turske. Beograd traži izvinjenje.
Umesto toga, iz Ankare je stiglo objašnjenje ministra spoljnih poslova i tvorca „nulte doktrine“ Ahmeta Davutoglua koji smatra da su Erdoganove reči istrgnute iz konteksta. On je srpskom kolegi Ivanu Mrkiću pokušao da objasni da je premijer samo iskazivao prijateljstvo:
„Rekao sam mom dragom prijatelju da kada dođemo u Beograd, da ga takođe nazivamo našom drugom kućom.”
Da se diplomatski ispad teško može pravdati lošim prevodom smatra i turski „Hurijet” koji konstatuje da Ankara zbog premijerovih manira gubi prijatelje u svetu. Izvrgavajući ruglu objašnjenje prvog diplomate, list se pita kako bi u Ankari i Beogradu zazvučala rečenica: „Srbija je Turska i Turska je Srbija“.
Doskorašnji srpski ambasador u Ankari i sadašnji predsednik spoljnopolitičkog odbora Demokratske stranke Dušan Spasojević, kaže da ako su i turski novinari ovu izjavu shvatili na ovaj način, kritikujući je, onda je nemoguće da Davutoglu i dalje govori o pogrešnom kontekstu.
„Naša vlada protestuje zbog izjave izrečene u Prizrenu na godišnjicu Kumanovske bitke kojom je Osmansko carstvo pre 101 godinu u oslobodilačkom ratovima isterano sa Balkana. Ova izjava ne može biti shvaćena nikako drugačije nego kao provokacija. Ovo jeste provokacija na račun Srbije, ali i privremenih institucija u Prištini“, smatra Spasojević.
„Ne očekujem izvinjenje, iz dva razloga. Prvi je mentalni sklop turskog premijera: on se nikome ne izvinjava. Drugi, da bi Srbija uslovila zahtev za izvinjenjem, morala bi da kaže šta će se desiti ako do tog izvinjenja ne dođe, a to se nije desilo. To što je predsednik Nikolić rekao da će stopirati trilateralu ne znači taj konkretan korak.“
„Hurijet” piše da Turska ovakvim zapaljivim izjavama sama radi protiv svojih interesa na Balkanu, a dobar imidž je svakako takav interes.
Dok je Davutoglu insistirao na tome da na spornu izjavu treba gledati kao na reči prijateljstva, pravi kontekst bi bolje objasnila njegova knjiga „Strateška dubina: međunarodni položaj Turske”, o vraćanju turskog uticaja na područja nekadašnje osmanske imperije: Bliski istok, Kavkaz, regija Crnog mora i Balkan.
„Osmansko prisustvo na Balkanu bilo je uspešno. Sada to moramo da obnovimo. Turska se vratila“, rekao je Davutoglu pre četiri godine u BiH, što je pokrenulo talas kritika „neoosmanskih ambicija“ sadašnjih turskih vlasti.
Ono što, sem istorije i religije, ohrabruje širenje turske političke interesne sfere svakako je i ogroman uspeh turske ekonomije koja je među 20 najjačih na svetu.
To što je Turska među prvima priznala Kosovo i što njen premijer daje izjave poput ove u Prizrenu, pokazuje napor Ankare da u saradnji sa Bošnjacima i Albancima vrati uticaj na Balkan. Zato je tražila od država članica Organizacije islamske konferencije da priznaju Kosovo. Zato je u okviru trilaterale insistirala na usvajanju Istanbulske deklaracije, dok je na Srbiju uticala da donese Deklaraciju o Srebrenici.
Politika povratka na Balkan, dakle, nije sporna, a da li je uspešna? Kako piše kolumnista „Hurijeta”, nediplomatsko ponašanje premijera doprinosi sticanju neprijatelja, a ne prijatelja na Balkanu. Drugim rečima, u pokušaju da udovolji Albancima i Bošnjacima, Turska može da se zameri drugim narodima regiona.
Kako primećuje časopis „Forin polisi”, Turska pod Erdoganom gubi stare saveznike ne stičući nove.
Politika „nula problema” prema drugom susedstvu, bliskoistočnom, već je doživela propast. Sa Izraelom je sukob izbio posle neuspelog pokušaja jednog turskog broda da probije izraelsku pomorsku blokadu na putu ka Gazi.
Ankara se otvoreno stavila na stranu pobunjenika u građanskom ratu u Siriji i traži da predsednik Bašar el Asad ode s vlasti. Zbog naoružavanja ustanika i zagovaranja napada međunarodnih snaga na Damask, zahladnela je odnose sa Iranom.
Oseća se i neprijateljstvo prema Egiptu jer je Ankara osudila svrgavanje islamističkog predsednika Muhameda Mursija. Odnosi sa Irakom su komplikovani, pošto se tursko favorizovanje sunitske manjine ne sviđa šiitskoj većini.
„Turska spoljna politika ’nula problema među susedima’ izmetnula se u ’nula prijatelja među susedima’. Ankara nema ambasadora u Kairu, Damasku i Tel Avivu, i u veoma je lošim odnosima sa Bagdadom. Erdoganova spoljna politika je doživela debakl na Bliskom istoku. Mislim da mnogi Turci zbog Erdoganove izjave (o Kosovu) strahuju i u njoj vide početak debakla na Balkanu“, dodaje Spasojević.
Liberalni turski analitičari smatraju da Erdoganov raskid sa politikom izolacionizma i start spoljnopolitičkog aktivizma nisu zemlji doneli ugled. Kako je nedavno primetio profesor međunarodnih odnosa Ihsan Dagi, Turska sve više insistira na svojoj vojnoj moći, zbog čega je se susedi boje.
„Turska je sada okružena neprijateljima“, zaključuje Dagi.
J. Stevanović
objavljeno: 01.11.2013.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
