Izvor: Politika, 08.Maj.2013, 13:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nikolić i patrijarh „spuštaju loptu”
Dragomir Anđelković: Malo je neumesno da episkop Grigorije drži predavanja o patriotizmu i prebacuje nešto sadašnjim vlastima u Srbiji, jer on je primer nekoga ko je godinama bio povezan sa stranim faktorom.– Živica Tucić: Odnos Crkva–državau Srbiji treba redefinisati u evropskom kontekstu, da obe strane znaju svoje granice
Posle brojnih izjava, u kojima kritikuju jedni druge, koje su obeležile proteklih nekoliko sedmica, vrh države i Crkve kao da je juče pokušao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da „spusti loptu”. Glavni kamen spoticanja u odnosima države i Crkve bilo je različito gledanje na rešavanje kosovskog pitanja. Tako je predsednik Tomislav Nikolić naglašavajući da je dobrobit građana imperativ i države i Crkve, u intervjuu za „Glasnik” Srpske crkvene opštine Dizeldorfa istakao da je „neophodno da obe institucije jedna drugu poštuju i razumeju, da razmenjuju misli, savete i da sarađuju ne ugrožavajući princip sekularnosti”.
Istovremeno, srpski patrijarh Irinej je ocenio da se „ne bi reklo da se odnosi zaoštravaju nego je crkva rekla ono što po prirodi svojoj može da kaže.”
Poslednji kritički tonovi iz SPC na račun vrha države stigli su od vladike zahumsko-hercegovačkog Grigorija. On je gostujući na Televiziji B 92 oštro kritikovao neke poteze predsednika Nikolića rekavši da je napravio veliku grešku kad je u intervjuu za bosansku televiziju rekao: „Klečim i tražim oproštaj za Srbiju.” Vladika je žestoko kritikovao potpisivanje sporazuma u Briselu, uz opasku da bi Tadić verovatno visio na Terazijama da je potpisao taj sporazum.
Istup vladike Grigorija u Predsedništvu Srbije su ocenili kao pokušaj samopromocije.
Prvi potpredsednik vlade i lider SNS-a Aleksandar Vučić kaže da nije mogao da se načudi kad je čuo šta je jedan crkveni velikodostojnik izgovorio, i to na najveći hrišćanski praznik.
„Čudio sam se mnogim stvarima koje sam čuo od vladike Grigorija. Od toga da je veći greh štrajk glađu vladike Filareta nego pedofilija pa sve do direktnog mešanja u partijsku politiku”, rekao je Vučić kome ovo nije prva kritika nekog crkvenog velikodostojnika.
Podsetimo, on je prošlog meseca komentarisao izjavu crnogorskog mitropolita Amfilohija koji je posle potpisivanja Briselskog sporazuma rekao da je time „bačena ljaga na naše pokolenje.” Odgovarajući, Vučić je tada kazao da Amfilohije Radović neće voditi državnu politiku.
„Čarki” je bilo i između premijera Ivice Dačića i vrha SPC. Komentarišući apel Crkve koji je stigao posle prvobitne ponude iz Brisela u kome se državnom vrhu poručuje da „nema ni pravo ni mandat da pristane na uslove koji nisu ispostavljeni nijednoj drugoj državi kandidatu za članstvo u EU”, premijer je uzvratio da je upozorenje SPC nepotrebno i da je vlada tu da „brine o zemaljskoj Srbiji, poštujući sve tradicije, uvažavajući narod, Crkvu, patrijarha i vladike.”On je „prozvao” SPC rekavši da je „srpski patrijarh još 1690. godine napustio Kosovo”.
Analitičari su saglasni u oceni da Crkva ima pravo da iznosi svoje stavove u vezi sa pitanjima države i društva pa i KiM.
Dragomir Anđelković kaže da je Crkva kod Srba vrlo tesno povezana sa nacionalnim identitetom i niko njoj ne može to da zabrani.
„Druga je stvar koliko društvo tim stavovima treba da pridaje značaj. Političari se ipak biraju na izborima i njihovo je da vode državu, njihov posao je pre svega da odlučuju u kojem smeru će država ići i kako će rešavati probleme, ali Crkva ima pravo da iznese svoj stav”, smatra Anđelković. Kada je reč o „slučaju vladike Grigorija”, on ocenjuje su u njegovom slučaju stvari vrlo specifične i da je reč o mišljenju pojedinca iz SPC.
„Malo je neumesno da on drži predavanja o patriotizmu i da na taj način prebacuje nešto sadašnjim vlastima u Srbiji, jer on je primer nekoga ko je godinama bio povezan sa stranim faktorom. Javna je tajna da je on u tesnim vezama bio sa anglosaksoncima u BiH. Nekad se pomalo i pejorativno govorilo da je on anglosaksonski vladika. Tako da sada kada od njega stižu pomalo zajedljive opaske o rukovodstvu u Srbiji to spada u domen političkog cinizma”, ocenjuje Anđelković.
Branko Radun smatra da to što kaže episkop Grigorije ne mora da znači da je to stav crkve nego jednog episkopa.
„Kad je reč o izjavi Tomislava Nikolića za bosansku televiziju da kleči i traži oproštaj, i ja smatram da je to greška i da će to samo stvoriti neke negativne tenzije u Bosni, kod Srba se to doživljava kao udarac iz Beograda, kod Muslimana se javlja osećaj trijumfalizma. To uopšte ne pomaže pomirenju. S druge strane, Grigorije je poznat kao neko ko je blizak Demokratskoj stranci, blizak Dodiku, pa nekako te njegove stavove možemo tumačiti politički”, kaže Radun. On raspravu na relaciji crkva–država tumači kao neki viši stepen slobode i demokratizacije Srbije jer Crkva često nije smela da izađe sa svojim stavom.
Ističući da kod nas do sada nikada nije bilo prave, stručnerasprave o odnosima Crkve i države,gde bi obe strane, ali i drugi segmenti društva, rekli šta je moguće, poželjno, dopustivo, verski analitičar Živica Tucić postavlja pitanje kakvi se to odnosi žele.
Tito, Milošević, Tadić, kaže, imali susvoje „podmodele” odnosa za koje je pitanje koliko su se potvrdili kao ispravni. A pitanje je kakav odnos sa Crkvom želi nova vlast.
„Odnos Crkva–državau Srbiji treba redefinisati u evropskom kontekstu, da obe strane znaju svoje granice . Nikolić je ovih dana izneo naziv svog modela, a to je ’simfonija u sekularizmu’, uz naglašeno poštovanje verskog pluralizma Srbije, što je veoma bitno. Da li je ovaj model moguć treba temeljno prodiskutovati, a predsednik treba još da ga razjasni”, kaže Tucić.
B. Čpajak, J. Cerovina
---------------------------------------------------------------------------
Patrijarh Irinej: Ne zaoštravaju se odnosi sa državom
Patrijarh srpski Irinej je juče u intervjuu za Radio slobodna Evropa rekao da nije gledao gostovanje u emisiji „Utisak nedelje” episkopa zahumsko-hercegovačkog Grigorija koje je izazvalo velike reakcije u javnosti. I predsedništvo države je reagovalo zbog otvorene kritike državnog vrha, posebno predsednika Tomislava Nikolića.
Na konstataciju da se država direktno umešala u politiku i državne poslove povodom sporazuma o Kosovu, patrijarh je odgovorio: „Crkva je kazala ono što misli da treba da kaže. I crkva ne može drukčije da kaže. Političari svakako gledaju kraće i više sa nekim interesom da se neki problemi što pre reše i otklone, a crkva malo duže i dublje gleda na probleme”.
Da li se na relaciji Crkva–država stvari zaoštravaju?
Ne bi se reklo da se zaoštravaju nego je Crkva rekla ono što po prirodi svojoj može da kaže. Država i oni koji je vode danas sa svim našim problemima hteli bi da te probleme nekako reše što brže. Ne vodi se računao posledicama i tu malo neke razlike ima, ali sukoba nema nikakvog.
Episkop Grigorije je nekoliko puta, povodom izjava predstavnika države, ne baš biranim rečima, govorio.
Ne znam šta je kontekst. Kad vidim u celini onda bih mogao nešto da kažem.
Ali, na primer, ovde ne treba kontekst, potpuno je direktno – da je Tadić potpisao Briselski sporazum visio bi na Terazijama.
Čovek rekao i ostao živ. U svakom slučaju to je njegovo, a ne zvanično mišljenje Crkve. Danas mnogi i u novinarstvu i političari i mnogi drugi svašta mogu da govore pa je i on možda uzeo to pravo, tu slobodu da nešto kaže. To je njegova lična i privatna stvar.
Poglavar SPC je dodao da je zabrinut zbog stanja u državi: „Zabrinut sam životom i prilikama u kojima se nalazimo, to je ono što me zabrinjava, ali nadam se da će biti dovoljno pameti i načina da se ti problemi koliko-toliko na najpozitivniji način reše.”
Patrijarh Irinej je dodao da Crkva neće biti prisutna na protestnom skupu koji predstavnici Srba sa severa Kosova najavljuju za 10. maj u Beogradu.
P. R.
objavljeno: 08.05.2013.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
