Izvor: RTS, 20.Dec.2018, 17:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Niko nije osuđen zbog zločina nad Srbima na Kosmetu
Od 40 osoba osuđenih na Kosovu zbog ratnih zločina, nijedna nije proglašena krivom zbog ubistva nekog Srbina, rečeno je prilikom predstavljanja preporuka za unapređenje regionalne saradnje u procesuiranju ratnih zločina.
Uz podatak da su na Kosovu zbog ratnih zločina osuđena 34 Albanca i četiri Srbina, Bekim Blakaj iz prištinskog Fonda za humanitarno pravo (FHP) je izjavio da je osnovni razlog malog >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << broja suđenja u odnosu na broj žrtava nepostojanje saradnje sa pravosudnim organima iz Srbije.
Zbog ratnih zločina su osuđeni i po jedan Crnogorac i Rom. Bljakaj je naveo da je tokom rata na Kosovu ubijeno više od 13.500 osoba, među kojima je bilo više od 10.000 civila, ali da je od 1999. pokrenuto samo 48 procesa za ratne zločine.
Na mali broj suđenja su uticali i nepostojanje političke volje, nedostatak volje, kao i profesionalizma, domaćih sudija da se bave tim predmetima i ograničeni vremenski mandat međunarodnih sudija, rekao je Bljakaj.
On je izjavio da postoji mnogo protivnika specijalnog suda za ratne zločine počinjene na Kosovu, a da su oni koji ga podržavaju često motivisani "čišćenjem političke scene", a
ne pravdom.
Očekujem da će po okončanju rada suda većina žrtava biti razočarana. Taj tribunal neće doneti univerzalnu pravdu, zbog čega domaći sudovi moraju da više rade, rekao je Bljakaj.
On je naveo da postoji mogućnost da se na Kosovu uvede suđenje u odsustvu optuženima za ratne zločine.
To podržavaju i Kancelarija Evropske unije u Prištini i Euleks, ali se u takvim uslovima ne mogu očekivati pravedna suđenja, izjavio je Blekaj.
Suđenje u odsustvu
Ivana Žanić iz beogradskog FHP je konstatovala da se tužilac za ratne zločine Snežana Stanojković zalaže za suđenja u odsustvu.
Ta suđenja će, pre svega, biti usmerena na kosovske Albance. Time će se povećati statistika rešenih predmeta, ali neće biti ostvarena pravda za žrtve. Osuđeni neće biti kažnjeni, jer neće biti dostupni srpskog pravosuđu, rekla je Ivana Žanić.
Ona je ocenila da obaveza svake države treba da bude da zbog ratnih zločina goni samo sopstvene državljane, koji se nalaze na njenoj teritoriji.
Time se stvara poverenje između država, poboljšavaju dobrosusedski odnosi i jača vladavina prava, izjavila je Ivana Žanić.
Jelena Đokić Jović iz zagrebačke Dokumente je iznela podatak da su prošle godine u Hrvatskoj sudovi nadležni za ratne zločine vodili gotovo 40 odsto postupaka protiv
optuženih u odsustvu.
Kao najsporniju praksu u sudovima Jelena Đokić Jović je okarakterisala nesrazmerno odmeravanje kazne optuženima za ratne zločine iz hrvatskih i srpskih jedinica.
Etnička pripadnost je ključna pri odmeravanju kazne. U većini slučajeva se pripadnicima hrvatskih snaga izriču kazne ispod zakonskog minumuma, rekla je Jelena Đokić Jović.
Erna Mačkić iz sarajevske Balkanske istraživačke mreže je ocenila da saradnja između pravosudnih organa Bosne i Hercegovine i Srbije ne postoji, osim u aspektima tehničke
prirode.
Za više od 30 osoba optuženih u BiH za ratne zločine se sumnja da su u Srbiji. Te osobe viđamo na televiziji u Srbiji, gostuju, javljaju se u program, ali se ništa ne radi na njihovom procesuiranju u Srbiji, izjavila je Erna Mačkić.
Višnja Šijačić iz beogradskog FHP je rekla da je, prestankom rada Haškog tribunala, odgovornost za procesuiranje ratnih zločina prepuštena državama, što je nemoguće bez regionalne saradnje, koja mora biti unapređena.
Poslednja optužnica za zločine počinjene na Kosovu je iz 2014. godine, što ukazuje na zabrinjavajući nedostatak saradnje između Beogarad i Prištine, navela je Višnja
Šijačić.
Ona je ocenila da nadležni organi i politička elita moraju da snažnije podržavaju procesuiranje ratnih zločina i jačanje regionalne saradnje, koje su suviše često talac
nepovoljnih političkih okolnosti.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
.jpg)
