Izvor: Politika, 21.Apr.2013, 22:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neuspeh u vođenju Ujedinjenih nacija
Najvažnija svetska organizacija je i dalje najmanje funkcionalna
Ove nedelje je bivši zaposleni u UN opisao ukorenjen sistem nekažnjavanja unutar organizacije – iste one koja kažnjava uzbunjivače zbog objavljivanja njenih grešaka u radu. Džejms Vejzerstrom, iskusni američki diplomata, kaže da je dobio otkaz i bio zatvoren od strane policije UN – koja mu je pretražila stan – nakon što je prijavio moguću korupciju među visokim zvaničnicima UN na Kosovu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
„Organizacija bi trebalo da zastupa ideale ljudskih prava, antikorupcije i vladavine prava. Ali iznutra ih ne primenjuje”, tvrdi Vejzerstrom.
UN su se našle na meti kritika i pošto su prošlog meseca odlučile da ne isplate kompenzaciju porodicama 8.000 umrlih Haićana i 646.000 onih koji su se razboleli od epidemije kolere 2010. godine, za koju eksperti tvrde da su je pokrenule mirovne trupe UN iz Nepala.
Ujedinjene nacije su uvek bile i biće nesavršena institucija. Njena najveća snaga – i slabost – jesu njene 193 zemlje članice. Dobijanje većine oko glavnih pitanja, reformi ili uzdržanosti od političkog pokroviteljstva može biti veoma uzbudljivo. Sramno rusko blokiranje akcija protiv Sirije u Savetu bezbednosti je na primer pokazalo ograničenja ovog zastarelog tela.
Nažalost, dok Ujedinjene nacije ulaze u potencijalno opasnu fazu u pogledu misija za održavanje mira, nedostaje rukovođenje Ban Ki Muna.
Bivši južnokorejski ministar spoljnih poslova potencira borbu protiv globalnog zagrevanja, uspostavljanje održivog razvoja i povećanje broja žena na vodećim položajima. Ali nije uspeo da obezbedi dinamično vođstvo i reformu institucije kojoj je to očajnički potrebno.
„To je prilično pomešana situacija”, tvrdi jedan visoki službenik UN koji je želeo da ostane anoniman. „Ban provodi mnogo vremena u Davosu, Severnom polarnom krugu ili Monaku, a u međuvremenu su pitanja – poput budućnosti mirovnih trupa – u ozbiljnoj krizi.”
UN ponovo počinju ambicioznu operaciju održavanja mira, kao što je bio slučaj devedesetih i što je završeno katastrofalno. Savet bezbednosti je prošlog meseca odobrio stvaranje „interventne brigade” od 3.000 vojnika UN u Kongu sa mandatom bez presedana da se bore na strani vlade protiv pobunjenika. Takođe se očekuje dolazak 11.000 mirovnjaka UN u Mali gde Francuzi vode bitku protiv militantnih formacija, a moguća je i misija u Somaliji.
Sadašnji i bivši zvaničnici UN brinu o ponavljanju debakla iz devedesetih.
Neobučeni i slabo opremljeni vojnici sa nejasnim instrukcijama o tome kada upotrebiti silu bili su razmešteni u Somaliji, Ruandi i Bosni. Civili koji su očekivali da budu zaštićeni, bili su napušteni.
Daleko najsramniji slučaj je pogibija 500.000 pripadnika naroda Tutsi i Hutu u genocidu u Ruandi 1994. godine. UN su obećale da će 1995. zaštititi Srebrenicu u istočnoj Bosni ali ni u tome nisu uspeli, pa je pobijeno 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka.
Pojedini zvaničnici UN se plaše da „interventna brigada“ u Kongu predstavlja opasan presedan, a ni slabo opremljeni mirovnjaci u Maliju neće moći da odole zagriženim džihadistima.
„Ukidaju se dobro uspostavljeni principi mirovnih trupa, a mislim da se nije dovoljno promislilo o dalekosežnim posledicama“, tvrdi jedan službenik UN.
Istovremeno, američki zvaničnici pozivaju na sveobuhvatnu reformu uprave Ujedinjenih nacija koja je samo na putne troškove u protekle dve godine potrošila 769 miliona dolara, što osam puta premašuje predviđeni budžet.
Sindikati zaposlenih i njihovi saveznici su blokirali donošenje mera koje bi naterale osoblje UN, kao i u slučaju većine drugih diplomata, da se rotiraju na položajima koji variraju od veoma teških u ratnim zonama do otmenih postavljenja u Njujorku, Ženevi i Rimu. Otpuštanje zaposlenih – čak i onih koji su uhvaćeni u krađi – zahteva ogroman napor tromog unutrašnjeg pravosudnog sistema.
Vejzerstrom, uzbunjivač, tvrdi da su glavni problem najviše pozicionirani zvaničnici uključujući i Ban Ki Muna koji zagovaraju reformu, ali sami rade veoma malo u tom pogledu. U šest godina dugoj pravnoj bici Banov kabinet je doveo u pitanje svaki aspekt Vejzerstromovog zahteva.
U prošlogodišnjoj pobedi, sudija unutrašnjeg pravosudnog sistema UN je presudio da je Vejzerstrom bio žrtva odmazde. Ali on je na ime odštete dobio svega 65.000 dolara od 3,2 miliona koliko je tražio, što je potez koji prema njegovom mišljenju obeshrabruje druge uzbunjivače.
U pismu koje je ove nedelje poslao američkom državnom sekretaru Džonu Keriju, on od njega zahteva uskraćivanje američkog davanja za budžet UN dok organizacija ne donese pravni akt koji bi štitio uzbunjivače.
Slučajevi Vejzerstroma, Haitija i novih mirovnih misija primeri su najgorih trendova u UN. Nespremne da same preuzmu rizike, države članice traže od krovne organizacije da reši najkompleksnije probleme. Osoblje UN istovremeno za sve svoje neuspehe krivi države članice koje im ne obezbeđuju dovoljno resursa. Obe strane mogu biti mnogo posvećenije, hrabrije i inovativnije.
Dok Vašington odstupa u međunarodnim odnosima, UN moraju više da se angažuju. Do sada Ban Ki Mun nije bio dostojan poverenog zadatka.
objavljeno: 22.04.2013.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
