Izvor: B92, 09.Mar.2012, 15:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nepoverenje među eks JU narodima
Beograd -- Veliko nepoverenje postoji među narodima koji su živeli u bivšoj Jugoslaviji, iako većina ljudi smatra da se u doba SFRJ bolje živelo, pokazalo istraživanje.
Istraživanje Ipsos stratedžik marketinga i Evropskog fonda za Balkan, kojim su obuhvaćene generacije rođene 1971. i 1991, pokazalo je da poverenje u druge narode uglavnom ima između 25 i 40 odsto ispitanika, pri čemu građani Srbije i Kosova imaju najmanje poverenja u druge, a građani Makedonije i Federacije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i Bosne i Hercegovine najviše.
U Srbiji 43 odsto stanovnika ima poverenja u Slovence, dok je poverenje prema drugima znatno manje - prema Crnogorcima 33 odsto, a Albancima devet odsto, dok je na Kosovu najmanje poverenje prema Srbima - sedam odsto, navedeno je u rezultatima istraživanja sprovedenog u drugoj polovini septembra i prvoj polovini oktobra 2011.
Pokazalo se takođe da veoma mali broj ljudi Zapadnog Balkana (Srbije i Kosova, Crne Gore, Makedonije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Albanije) vidi taj region kao jedinstveni kulturni prostor – šest odsto u Federaciji Bosne i Hercegovine, po dva odsto u Crnoj Gori i Makedoniji i po jedan odsto u Hrvatskoj i Srbiji.
Ispitanici su najčešće naveli da u jedinstveni kulturni prostor ulaze po tri ili četiri zemlje.
Predsednik Centra za novu politiku Vladimir Todorić je, međutim, doveo u pitanje takav rezultat, ocenivši da je reč o tome da građani ne žele da priznaju da postoji jedinstveni prostor.
"Da je postavljeno pitanje koja muzika se sluša, koje knjige se čitaju slika bi bila drugačija", rekao je on.
Generacijske razlike su u mnogim pitanjima dosta male, što ukazuje na uticaj koji su ratovi i raspad Jugoslavije ostavili na generaciju koja je odgajala generacije rođene 1991. godine.
Te razlike postoje u pogledu želje za posetom drugih zemalja regiona, gde mlađe generacije prednjače. Tako u Srbiji 47 odsto ispitanika 1971. godišta želi da poseti zemlje regiona koje do sada nisu posetili, a 54 odsto generacije 1991. godine.
Najveća želja za posetom tim zemljama je u Makedoniji - 79 odsto generacije 1971. godine i 83 odsto generacije 1991. godine, a najmanji među bosanskim Hrvatima - 34 odsto generacije 1971. i 39 odsto 20 godina mlađih.
Najveći procenat onih koji daju izričit odgovor da nisu voljni da posete okolne zemlje zabeležen je u Albaniji - 38 odsto ljudi generacije 1971. godine, a i u Srbiji je dosta visok - 20 odsto generacije 1971. i 15 odsto generacije 1991.
"Njihova želja da posete neku od zemalja EU je veća - više od 70 odsto ljudi želi da poseti neku od država EU", rekao je predstavnik Ipsos stratedžik marketinga Predrag Kurčubić.
"Mladi prednjače u želji", rekao je Kurčubić, dodavši da je slična situacija i s posetom zemljama regiona.
Istraživanje je pokazalo da u svim zemljama, osim u Hrvatskoj i na Kosovu, postoji uverenje da bi se bolje živelo da se SFRJ nije raspala, ali i da su građani regiona uglavnom ubeđeni da je raspad zemlje bio neizbežan, a da su za zbivanja u regionu najodgovorniji politički lideri, pre svega Slobodan Milošević.
Istraživanje "20 godina posle 1991" predstavljeno je 8. marta u Fondaciji Robert Boš u Berlinu, koja spada u organizacije koje finansijski pomažu rad Evropskog fonda za Balkan, a ovo je prvo predstavljanje u zemljama Zapadnog Balkana.
Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 2.468 ljudi na Zapadnom Balkanu, uzorak je bio kvotni, tako da uvažava i socijalno-demografsku strukturu ispitanika, a zbog velikih razlika u stavovima pojedinačnih zajednica u BiH, one su date odvojeno.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
