Izvor: RTS, 24.Okt.2015, 11:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemačka vraća migrante
Nemačka od danas, najpre civilnim, a zatim i vojnim avionima, u njihove matične zemlje vraća migrante koji ne zadovoljavaju uslove za azil, prenosi agencija Hina. Na snazi novi paket zakonskih mera o pravu na sticanje azila u Nemačkoj koji, između ostalog, predviđa i da ljudi sa Balkana dobiju legalne mogućnosti za pronalaženje posla.
Deportacija lažnih izbeglica krenula je sedam dana pre predviđenog >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << roka jer je Bundestag izglasao novi zakon o azilu koji je trebalo da počne da važi od 1. novembra, ali je zbog invazije migranata njegova primena počela sedam dana ranije, javljaju nemački mediji.
Prvi će kućama biti vraćeni migranti iz Albanije, Srbije, Makedonije i s Kosova, kojih je više od 100.000 tražilo azil u Nemačkoj.
"Onaj ko može da dokaže da ima radni ugovor ili ugovor o obrazovanju u skladu sa tarifnim standardima zemlje, sme raditi ili se obrazovati", predviđa novi zakon koji je, zapravo, trebalo da stupi na snagu 1. novembra.
Paket zakonskih mera, za koje se kaže da predstavljaju pooštrenje uslova za sticanje azila, predviđa, takođe, prenose danas nemački mediji, intenzivno proterivanje odbijenih azilanata u zemlje svog porekla, što se, odnosi, pre svega na ljude s Balkana koji dolaze iz takozvanih zemalja sigurnog porekla.
To znači da u tim zemljama nema ni političkog progona ni političkog mučenja, pa samim tim ni uslova za sticanje azila, ali se njihovi zahtevi mogu pojednačno proveravati.
Srbija se već dugo nalazi na toj listi, kao i Bosna i Makedonija, a od skoro su i Kosovo, Albanija i Crna Gora.
Organizacije za ljudska prava, opozicioni političari, pravnici i istraživači života migranata oštro su reagovali protiv novih zakonskih rešenja, koja, između ostalog predviđaju brzo deportovanje odbijenih azilanata, bez prethodnog najavljivanja, kako se oni, u međuvremenu, ne bi mogli sakriti od nadležnih organa.
Na drugoj strani bi, međutim, kroz razgradnju birokratskih institucija i prepreka, izgradnja domova za izbeglica trebalo da bude jednostavnija, kao i efikasnije mere integracije onih, koji imaju pravo na ostanak u zemlji.
Pomoć za izbeglice će u 2016. godini biti povećana na šest milijardi evra, a nemačke pokrajine i lokalne zajednice će od savezne države dobiti dodatnih tri milijarde evra, prenose mediji.
Umesto novca usluge
Proterivanje odbijenih azilanata se u buduće može odložiti za najviše tri, umesto dosadašnjih šest meseci i onima, koji moraju da napuste zemlju, a nisu to u predviđenom roku učinili, biće ograničena pomoć.
Izbeglicama u prihvatnim centrima će se, umesto novca, pružati usluge koliko god je to moguće, a Nemačka će, najavljuje se, otvoriti vrata za integracione kurseve za azilante i one kojima se boravak u zemlji toleriše i, istovremeno, povećati finansijska sredstva za to, prenose danas nemački mediji.
Savezna država predviđa i mogućnost da azilanti dobiju zdravstvenu karticu sa kojom bi mogli da idu direktno lekaru, a podnosioci zahteva za azil, koji imaju medicinsko obrazovanje, mogu dobiti šansu da pomažu u medicinskom zbrinjavanju ljudi u izbegličkim kampovima.
"Nemačka stoji iza svojih humanitarnih i evropskih obaveza i očekuje isto od svojih partnera. U to spada i pridržavanje pravila "Dablin 3" i solidarnost pri prihvatu izbegllica. Odluka da se hiljade izbeglica iz Mađarske prime, treba da ostane izuzetak od pravila. Nemačka teži fer-raspodeli izbeglica u Evropskoj uniji. Za savladavanje uzroka bežanije biće povećana sredstva za prevenciju i prevazilaženje kriza za 400 miliona evra godišnje...", prenose nemački mediji i navode da oko takozvanih tranzitnih zona nema, međutim, još dogovora.
"Novo pravo na azil stupilo je na snagu danas. Ipak, oko takozvanih tranzitnih zona se, uprkos navodnom dogovoru u principu, o tome i dalje diskutuje. Socijaldemokratska partija odbija (SPD) "masovne zatvore", piše nedeljnik "Cajt".
Sam ministar unutrašnjih poslova Nemačke Tomas de Mezijer je, do duše, bez navođenja detalja, potvrdio da se vladajuća koalicija u principu dogovorila o stvaranju takozvanih tranzitnih zona na nemačkim granicama za izbeglice, navode mediji.
On je, takođe, rekao da o tome još ne postoji konačni dogovor i da se detalji moraju dogovoriti, ali da među koalicionim partnerima postoji saglasnost o tome da se na granicama mora omogućiti brzi postupak za tražioce azila.
"To je jedan veliki korak", rekao je de Mezijer, prenose mediji, nazivajući spornim takve tranzitne zone koje, međutim, sudeći prema anketama, podržava dve trećine Nemaca.
Nemački tabliod "Bild" je ovih dana pisao da se planiraju takozvane tranzitne zone na nemačkim granicama, prema Austriji na primer, odnosno, specijalni prijemni centri šatorskog ili kontejnerskog tipa, direktno na granicima Nemačke ka inostranstvu.
Predstavnici zemalja Evropske unije trebalo bi da se sutra u Briselu okupe na sastanku kako bi se dogovorili o prestanku prebacivanja migranata kod svojih suseda bez prethodnih konsultacija, piše u nacrtu dokumenta pripremljenog za ovaj sastanak, u koji je uvid imao nemački dnevni list FAZ.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
