Izvor: Politika, 12.Jul.2013, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema amnestije za Srbe u Hrvatskoj
Uhapšeni žitelji Trpinje nisu na spisku 1.577 osumnjičenih koje goni hrvatska vlast
Milisav Čogurić, pomoćnik ministra pravde za normativu i međunarodnu pravnu pomoć, objašnjava za „Politiku”, posle privođenja 12 Srba iz Trpinje, da sa Republikom Hrvatskom ne postoji sporazum koji bi bio pravni osnov za amnestiranje ljudi srpske nacionalnosti za bilo kakvo krivično delo, pa i za krivično delo ratnih zločina.
– Kada je u pitanju Kosovo, kosovska >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << skupština je donela Zakon o amnestiji kojim je potpuno oslobodila od krivičnog gonjenja sva lica protiv kojih je vođen postupak za više desetina krivičnih dela. Taj zakon će se primenjivati na sva lica bez obzira na nacionalnost. Prema tome, građani Srbije koji su obuhvaćeni ovim kosovskim zakonom o amnestiji neće biti lišeni slobode ako su u pitanju krivična dela navedena u tom Zakonu – poručuje Čogurić i ističe da, ako se zaključi sporazum ili se donese zakon o amnestiji, ne bi trebalo da se dešavaju slučajevi hapšenja za krivična dela koja su obuhvaćena sporazumom odnosno Zakonom o amnestiji.
Međutim, treba imati u vidu da krivična dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava (ratni zločini) ne zastarevaju, napominje pomoćnik ministra, odgovarajući na pitanje koliko dugo ljudi treba da strahuju da se njihovo ime nalazi na spiskovima za hapšenje u drugim zemljama?
– Strah protiv krivičnog gonjenja može da traje onoliko vremena koliko je propisano da određeno krivično delo zastareva. Postoji spisak koji je Hrvatska zvanično, po drugi put, predala Srbiji, 3. jula 2013. godine, sa presekom stanja na dan 31. 3.2013. Na tom spisku se ukupno nalazi 1.577 lica. Srbi koji su prekjuče uhapšeni u selu Trpinji ne nalaze se na tom spisku – objašnjava naš sagovornik i postavlja pitanje da li su hrvatski istražni organi, u međuvremenu između 31. 3. i 11. 7. 2013. godine, „otkrili” nove počinioce ratnih zločina među Srbima.
Čogurić podseća da svako može u Ministarstvu pravde i državne uprave da sazna da li se nalazi na tom spisku lica koje Hrvatska goni.
– Međutim, i ako se ne nalazi na njemu, Ministarstvo ne može da garantuje da bilo koji Srbin neće biti uhapšen, i to iz dva razloga. Prvo, na spisku može da se ne nalazi jer je izostavljen sa njega, i drugo, u spisku može da se napravi čista tehnička greška, kao što je pogrešno uneto ime, matični broj i slično. Između dva ažuriranja spiska, hrvatski pravosudni organi mogu da dođu do novih dokaza koji bi ukazali na osnove sumnje, za nove ljude srpske nacionalnosti, da su počinili krivično delo, odnosno ratni zločin – objašnjava Milisav Čogurić.
Sa druge strane, predsednik Dokumentaciono-informativnog centra „Veritas” Savo Štrba, napominje da će progon zločinaca, ili navodnih zločinaca iz devedesetih godina, trajati dok god su oni živi.
– Kada se kaže ratni zločin, prva asocijacija je na masovne zločine koji su se dešavali u koncentracionim logorima, poput Aušvica, Jasenovca, Jadovna. Ali, Hrvati su uspeli da degradiraju, omalovaže to krivično delo, podvodeći pod pojam ratnog zločina ubijanje domaćih životinja, krađu kućnih aparata, šamaranje zarobljenih vojnika i tome slično – ističe Štrbac.
Na spisku koji je Hrvatska predala Srbiji 3. jula nalazi se oko stotinak pripadnika hrvatskih oružanih snaga, dok su sve ostalo pripadnici bivše JNA i Srbi iz RSK, pojašnjava šef „Veritasa”.
– Najnoviji spisak duži je za osam imena od prethodnog iz 2010. godine. Međutim, koliko je stvarno novih imena na tom spisku, znaćemo tek nakon upoređivanja sa prethodnim spiskovima. Po proceni „Veritasa”, očekujemo najmanje 150 novih imena na ovom spisku, koji još nije dostupan javnosti – otkriva Savo Štrbac.
Inače, Ministarstvo pravosuđa Hrvatske juče nije odgovorilo na pet pitanja „Politike” u vezi s hapšenjem 12 Srba u selu Trpinji.
-----------------------------------------------
Ratni zločin ili dalji progon Srba
Predstavnici srpske zajednice u Hrvatskoj juče su najoštrije osudili hapšenje 12 srba u Trpinji kod Vukovara, upozoravajući da „takvim ponašanjem može doći do daljeg narušavanja ionako loših međunacionalnih odnosa, izazivanja straha i nesigurnosti kod pripadnika srpske zajednice u istočnom delu RH, tek nekoliko dana nakon ulaska RH u Evropsku uniju”. „Smatramo da se postupak privođenja mogao izvesti na civilizacijski i primereniji način, bez spektakularnih elemenata i demonstracije sile”, stoji u jučerašnjem saopštenju legitimno izabranih predstavnika srpske zajednice u Hrvatskoj.
Kako se navodi, „počinioci ratnih zločina treba da odgovaraju za učinjeno, ali zbog svega što se dešava ne možemo da se otmemo utisku da izraz ’ratni zločin ne zastareva’, služi kao čarobna formula za dalji progon Srba u RH”. „Potpuno je neshvatljivo da se privode ljudi 16 godina nakon mirne reintegracije, a da su u tom periodu obavljali poslove u policijskoj službi ili lokalnoj samoupravi”, saopštavaju srpski predstavnici, dodajući da imena 12 prekjuče privedenih lica nisu bila na novoobjavljenim spiskovima 1.575 osumnjičenih, osuđenih u odsutnosti, ili u procesu sudske obrade u vezi sa ratnim zločinima.
Takvi brojevi su sami po sebi zabrinjavajući i postavlja se pitanje kakva se to poruka šalje pripadnicima srpske zajednice u RH, a nakon ovakvih i sličnih akcija može se očekivati dalje iseljavanje srpskog stanovništva, kog je od 1991. godine manje za 450.000 ljudi, poručuju lideri Srba u Hrvatskoj. Zbog svega navedenog, srpski predstavnici zatražiće hitnu reakciju i objašnjenje predsednika Hrvatske i nadležnih organa Vlade RH, potom o svemu izvestiti strana diplomatska predstavništva, „sa namerom da se prestane sa zastrašivanjem i osigura normalan život Srba”.
Bojan Bilbija
objavljeno: 13.07.2013.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
